Evil Dead Burn

Превео : Забуза

Овде доктор Бенџамин Прајс, професор античке историје,

запис број четири.

Чувени Некрономикон, Књига мртвих, није само мит.

Круг мудраца ју је пронашао.

Упркос мојим упозорењима, читали су мрачне одломке књиге

и ослободили демоне који опседају људе

толико зле као да је сам ђаво овде.

Боже, помози нам.

Запис број пет.

Нашли смо нешто,

предмет велике моћи који их може их послати назад у пакао.

Сакрио сам га у случају да се врате, иза руна и магије.

Мора тако остати,

јер ће га осетити ако се отпечати.

Осетиће његов зов у земљи.

Осетиће га у ваздуху.

И тада неће презати ни од чега да би га уништили.

Кунем ти се Богом, искочио је кроз прозор,

и трчао је улицом у гаћама као у филму.

Ко скаче кроз прозор? -Знам, лик је будала.

Боже, немој ми рећи да је то Ема?

Не јављај се. -Шта ако је хитно?

Лео, није хитно. Само паничи због приче о овом језеру.

Следећи пут остави јебени телефон у колима.

Скини ми се са курца, друже. -Хајде, идемо одавде.

Мора да ме зезаш. -Не јављај се.

Не јављај се на телефон, Лео. Ако се јавиш, идем, кунем се.

Не попуштај човече! -Хеј душо.

Ти јебени... -Како је, душо?

Управо сам хтео да те зовем. Да, били смо на води...

Лео!

Видимо се сутра. И ја тебе волим душо.

Џереде, хајде да идемо одавде, престани да се зајебаваш!

Џереде!

Помоћ! -Шта који курац? Џереде!

Џереде!

Џереде, где си?

Лео, помози ми!

Помози ми!

Ох, мој Боже!

Имам те друже.

Имам те.

Шта је ово јеботе?

Имам нешто за слављеника. -Вау. -Дивна је.

Мало сам претерао, али заслужујеш то.

Срећан рођендан. -Срећан рођендан.

Срећан рођендан, бато. -Донећу још шампањца.

Не, Алис, Алис. Дођи овамо.

Шта је то било? Стварно си звиждао?

Не, само се зезам, али ти не слушаш.

Ово нам је трећа флаша, шта мислиш да успориш мало?

Али Џозефу је рођендан, можемо мало да се напијемо.

Само позитивне вибрације, у реду?

Хајде да отворимо поклоне.

Џозефе, срећан рођендан, брате. То је од нас.

Нисте морали ништа више да радите.

Хвала вам људи, то је... -То је оловка.

Да, али није било која оловка. То је "Белвор".

Кошта око 1000$. -И више, али није у томе ствар.

Хтео сам да је купим да те подстакнем да коначно завршиш књигу.

То није баш суптилно, душо.

Реално, ово му је пета започета књига.

У ствари четврта. -Четврта? Онда се извињавам.

Али ако погледаш Алис и њене слике, биле су сасвим добре,

али откад сам јој купио ту справу, разлика је невероватна.

Понекад ти само треба мало подстрека.

Кад смо већ код тога.

И.. Та-та-та! -Још један.

Срећан рођендан. -Свиђа ми се паковање.

Не сери! -Боже мој.

Тако је слатко. -Сви изгледају слатко у црно-белом.

Ниси ми рекла да имаш свој поклон. -То је само ситница.

Не може да се пореди са "Белвором".

Нашом Белвором, рекао сам да је заједнички поклон.

Хвала вам обоје. Тако си талентована.

Стално заборавим да ви Американци волите да се грлите.

Један загрљај за снајку. -Покушала си да пољубиш мог дечка?

Ми Францускиње волимо да га издркамо кад се поздрављамо.

Врло отмено, кад већ причамо о суптилности.

Љут је што сам понела свој поклон. -О чему причаш? Баш ме брига за то.

Па зашто све критикујеш? -Не критикујем, само смањи пиће.

Прослављамо... -Знам да прослављамо, само мало смањи доживљај!

Добро, завршила сам.

Цигара? -Обећај ми да се никад нећемо венчати.

Види, није мислила ништа лоше. -Не, не, мислила је.

Ради то да би ме изнервирала. Као оно са цигарама.

Причамо о томе да имамо бебу, а она одбија да престане.

То је смешно. -Пусти то, знаш какав је.

Могу ли да добијем цигару, шефице?

Доста са тим Мајк, нисам ти шеф.

Само шаљем чекове. -Ти си шефица, хајде.

Како ти није хладно у мајици? -Не, супер ми је, унутра је рерна.

Плус, музика је прегласна. -Да, то и ја кажем.

Не, слободно настави да ме оговараш.

Само причамо... -У реду је Мајк, знам да ниси ти.

Алис, хоћеш ли да се вратиш унутра, молим те?

Добро, идемо. -Не дирај ме!

Хеј, хеј, у реду је. Само се опусти.

Не терај ме да будем неко ко нисам.

Ти си та која прави сцене у мом клубу.

А мене представљаш као хистеричну пијандуру.

Извини, у реду? Хајдемо сада. Погледај ме.

Тако мрзим кад се понашаш као јебено дете.

Не зови ме тако! -Прекини више са тим срањем!

Рекла сам ти да ме не дираш!

Јебем ти! Видиш, ово извлачиш из мене.

Никада нисам био овакав раније, Алис.

Ниједна бивша ме никада није оволико изнервирала.

Зашто мислиш да је тако?

Ако не можемо да причамо, како мислиш да идемо напред?

Тако је, врати се Мајку, дај му још неку цигару?

Можеш и да му издркаш! -Иди дођавола!

Немој Виле, пијан се. -Ја ћу да те одвезем кући.

Виле!

Јебена курва!

Хеј, не померај се.

Позваћу 911.

Јебем ти! -Виле.

Виле.

Пронашли смо те.

Сад нас одведи до твоје породице.

Који курац?

Кунда.

Естрата.

Срање.

Монтосе.

Помоћ! Помозите ми!

Помоћ! Помоћ!

Канда.

Помоћ!

ЗЛИ МРТВИ: СПАЉИВАЊЕ

Стигла сам тата, морам да идем.

Све ће да буде у реду, јака си ти.

Не брини због његових родитеља, сви сте ту због Вила.

Можда вас ова страшна трагедија зближи. -Не желим да их видим.

Да ли узимаш нешто за спавање?

Ништа ми не помаже.

Кад сте стигли? -Пре пар дана.

Џозеф однедавно живи овде.

Родитељи су му поклонили викендицу.

Гледај горе.

Од када имаш пиштољ? -Није мој. Џозефов је.

Мислим да хоће да буде опасан. -Дозеф опасан?

То је слатко.

Здраво Поли, како си? -Не сећа те се.

Али прошло је само годину дана.

Изгледа да носимо исти број.

Мислите ли да због радова можемо... -Не, не.

Обећали су да ће стати у подне и сваког часа би требало да заврше.

Окупили смо се овде...

Данас смо се окупили да прославимо живот Вилијама Прајса.

Да му одамо почаст и поделимо успомене на њега,

јер док год те успомене живе,

Вилијам ће увек бити са нама.

Сада бих замолила Вилијамову мајку, госпођу Сузан Прајс,

да нам каже неколико речи.

Шта то радиш, Бони? -То је Сузан, бако.

Тетка Бони више није са нама. -Немој да трошиш дах на њу.

Вилијаме,

мој драги дечаче.

Могла бих сатима да причам о томе какво је дивно дете био.

Био је узоран тинејџер.

И човек који нас је учинио тако поносним.

Толико је волео француску кухињу

да нас је, док је студирао у Паризу изненадио

довевши кући Францускињу за жену. Алис.

Вил је сањао о оснивању породице...

Вас двоје бисте били сјајни родитељи.

А ми смо могли бити дека Едгар и бака Сузан.

Дала бих све да поново будемо заједно.

Хвала Сузан, и извињавам се због буке.

Алис.

Да ли би желела нешто да поделиш са нама?

Неку посебну успомену на свог мужа?

Нисам припремила говор.

Ох...

У реду..

Желела бих да пустим песму која је Вилијаму била посебно драга.

Ваша свадбена песма.

Желео бих да се последњи пут опростим од сина.

Па...

Моћи ћете да покупите пепео за пар дана,

али не смете да будете овде. -Гдине.

Мој син је умро.

Пет минута и немојте да кажете да сам вас пустио овде.

Хвала. -Моје саучешће.

Виле! Виле

Издржи! Издржи!

Ту сам Виле!

Издржи сине!

У јеботе!

Помоћ!

Помозите ми!

Пођи са нама. -У реду. -Видимо се тамо.

Колико је далеко? -Мање од пет минута.

Срање... -Добро си?

Да, само... знате да ме не желе тамо.

То није истина. -Прва помоћ ти је унутра.

Једино им је важно да смо сви заједно. Ти си члан породице.