Conan the Barbarian

Између година када океани прогуташе Атлантиду.

И пре успона синова Аријаса.

Постојаше незамисливо доба,

када су се сјајна краљевства простирала светом.

Тада дође мрачно царство Ашерона,

где су окрутни некроманти тражили тајне ускрснућа.

Они сковаше маску од костију краљева.

И пробудише њен бес чистом крвљу својих ћерки.

Маска дозва духове неизрецива зла, дајући им моћ,

коју ниједан смртник не би смео да поседује.

Ашерон покори цивилизовани свет.

Само варварска племена остадоше да им се одупру.

Маска бејаше уништена, а Ашерон паде.

Свако племе задржа по крхотину, како ниједан човек не би дошао у искушење,

склопити их и одвести свет, још једном, у хаос и уништење.

Комади су раштркани широм земље и остадоше скривени вековима.

Пророчанства говорише о човеку, који ће једног дана да покуша да склопи маску,

и владати светом.

Тако поче Хиборијанско доба.

Смртоносно и окрутно доба.

И тако дође дете...

Рођено у борби.

Фиала!

Фиала. Не причај, љубави моја. Не причај.

Видећу своје дете пре него што умрем.

Дај име свом сину. - Његово име је...

Конан.

КОНАН ВАРВАРИН

СИМЕРИЈА

Када Симеријанац осећа жеђ, то је жеђ за крвљу.

Када осећа хладноћу, то је хладна челична оштрица.

Иако је храброст Симеријанца пролазна, он се никада не боји смрти.

Нити јој безглаво иде у сусрет.

Да би били симеријански ратник, морате поседовати лукавство и равнотежу.

Као и брзину и снагу.

Конане.

Дао сам ти задатке, дечаче. - Обавио сам их, оче.

Први који обиђе брда и врати читаво јаје

добиће право да се бори са ратницима.

Крома ми, дечаче, шта чекаш?

Враћамо се!

Конане!

Размакните се. Размакните се!

Дођи. Време је да искујеш мач.

Мач који кујемо биће твој једног дана.

Али пре него га понесеш, мораш да га разумеш.

Мач се мора савијати или ће се сломити.

Мора бити каљен.

Шта је најважније код ковања мача?

Ватра или лед? - Ватра.

Лед? - Јеси ли сигуран?

Ватра и лед.

Заједно. То је мистерија челика.

Пребрзо се крећеш, дечаче.

Не! Успори.

Пронађи своје упориште.

Доста!

Ниси спреман за овај мач.

Пуштај!

Пуштај!

Оче! - Конане!

Оче! - Конане!

Умри!

Оче!

Варварине...

Није срамота клечати испред мене.

Сваки од ових великих ратника се одрекао своје земље

и заклео на верност мени.

Урадили су то јер знају да ћу ја једног дана постати бог.

Једног дана...

Други кланови Симерије ће се окупити због освете, а онда, био ти бог или не...

Пашћеш.

Знаш зашто сам овде.

Један комад маске недостаје.

Ти познајеш њену моћ. Дај ми га сада.

Или умри и ја ћу га сам пронаћи.

Дража ми је смрт.

Мој нос!

Умри!

Умри!

Ово је твој син?

Свиђа ми се.

Дођи овамо, ћери моја.

Оче, осећам да је комадић близу.

Хоћеш ли је пронаћи за мене, Марика?

Варварине, син ти је прилично вешт.

Али и моја ћерка има таленте.

Нађи је, Марика. Симеријанци се не моле. Ово је њихова црква.

Ово обожавају. Биће овде!

Комадић! Пронашла је коштани комадић.

Мајка би ти се поносила.

Ремо, окупи људе.

Спали све. - Убићу га! - Не дечака, не још.

Не још? Види шта ми је урадио од лица.

Како да те казним, је ли?

Не бојиш се бола нити смрти.

Оче! Не, не!

Оче!

Горе од смрти, Симеријанче, зар не? Гледати сина како умире...

Јер те је волео.

Састављена је. Марика, на пола смо пута.

Када пронађемо чистокрвну...

Твоја мајка, моја вољена, ће се вратити.

Маска је састављена!

Конане, не можеш ме спасити.

Пусти ланац, дечаче. - Не бојим се умрети! - Ни ја.

Волим те, сине.

Не! Не!

Конан напусти Симерију.

И луташе крајевима света, убијајући, једући, преживљавајући.

Јуришајући на високе зидове Венаријума и тумарајући мрачним морима међу гусарима.

Али безимени човек који је поклао његово село и убио оца...

остаде скривен у сени. >

Ово су обични трговци робовима, Конане. Нису човек којег тражиш.

Зашто их нападати? - Ниједан човек не би требао живети у ланцима.

ЗИНГАРСКА РОБОВСКА КОЛОНИЈА

Померите се!

Померите се!

У борбу!

Останите и борите се, кукавички јебачи коза!

Идите. Слободне сте.

Идите. Ваши господари су мртви.

Више нисте робови. - Али узели сте нам сву храну.

Сво наше оружје. - Куда да идемо?

Једримо за Месантију!

МЕСАНТИЈА

Хајде!

Хајде!

Хајде, старче.

Победио сам.

Свеједно сам победио.

Када сам га први пут срео,

није био већи од тебе. Само жгољави пацовчић, који је џепарио по Замори.

Па чак и такав, он је био тај који је украо драгуљ Слоново срце,

и убио чаробњака Јару.

Жено! Донеси још медовине!

Стражо! Тамо и погледајте тамо.

Зашто те траже?

Не, стани. Не разумеш.

Одвешће нас обојицу у затвор ако ме не пустиш.

Можда ја желим да идем у затвор. Ти узми оног у средини.

Ја? - Ти! - Ја ћу њега.

Твој сам заробљеник.

Смирен си за некога ко ће ускоро умрети.

Крени!

Где је капетан? - Брдски мајмун зна причати.

Капетан је тренутно заузет.

Не брини, сви ће добити своју прилику.

Где је капетан страже? - Врата су затворена изнутра.

Отвориће их само мени.

Стража! Врата!

Сећаш ли ме се? - Ко си ти? - Ја сам онај који те је улепшао.

Где је човек који ми је убио оца? - Мислиш на Калара Зума?

Краљ? Не.

Мој народ је побио обични разбојник, а не краљ. - Тада је био разбојник.

Сада је легенда, сенолорд.

Сенолорд?

Причај...

И нећу да те убијем.

Знаш ли за Забрањену шуму?

Тамо нема ништа осим лешева и животиња које се хране њима.

Чак и у овом тренутку, Калар води своје легије кроз маглу.

Још. - Није довољно.

Стани! Знам да је шума велика, али он мора да се врати у своју тврђаву у Кор Калби.

Вратиће се кроз шаипурски кланац.

То је савршено место за заседу. - Шта Калар тражи тамо?

Са својом је ћерком вештицом. Траже младу девојку.

Чистокрвну. - Наводиш ли ме у замку? - Не.

Не бих ти лагао. Он је луд.

Опседнут је ахеронском магијом. Више му нисам одан.

Онда, северњаче, ја сам обавио свој део договора.

Да.

Митре ми. Шта то радиш?

Наздрављам нашој погодби!

Северњаче, чекај ме.

Затвореници Месантије! Кључ ваше слободе

лежи у стомаку вашег капетана.

Дао си ми реч. Заклео си се да ћеш да ме поштедиш.

Рекао сам да нећу ја да те убијем.

Ослободите се.

Северњаче, ја сам Ела-Шан.

Можда си чуо за мене? Нема браве коју не могу да обијем,

нити тврђаве у коју не могу да уђем.

Ако икада будеш довољно луд да гониш овог човека у Кор Калбу,

дођи да ме посетиш у Аргалону да могу да те одвратим од тога.

Тамо питај било кога за Ела-Шана.

ШАИПУРСКИ МАНАСТИР

Шта видите у мојој будућности, поглавару Фасир? - Нејасно је.

Видим путовање.

Мушкарца... Који прелази песак...

Витеза?

Ратника.

Ваши путеви ће се укрстити.

Он ћете одвести кући, у твоје родно место.

Је ли то све што видите, поглавару?

Чистокрвна је близу. Осећам је у ваздуху.

У Месантији ће бити нереди данима захваљујући теби.

Калар Зум.

Молим? - То је име човека који ми је убио оца.

Зум? Знаш ли ко је он?