Timecop

ЖАН-КЛОД ВАН ДАМ У ФИЛМУ

ВРЕМЕНСКИ ПОЛИЦАЈАЦ

Џејнзвил, Џорџија, 1863.

Превео : Забуза

Полако.

Јутро. -Јутро.

Хоћете ли да се померите?

Знате шта ја мислим? -Не гдине, не знам.

Мислим да је у тим колима злато

које носите генералу Лију.

А ко сте ви? -Пријатељ Конфедерације.

Зашто не покажете колико сте добар пријатељ

и склоните се у страну. -Врло радо,

али бих вам био захвалан да ми прво дате то злато.

Мислим да вас нисам добро чуо. -Мислим да јесте.

Желим то злато одмах.

Слушајте гдине, време није лепо, као што видите.

Нас је петорица, не знам шта смерате.

Ако се не склоните, убићу вас без размишљања.

Желите да умрете по оваквом времену? Ваш избор.

Питаћу вас још једном.

Да ли би сте ми ,молим вас, дали злато.

ВАШИНГТОН 10. ОКТОБАР 1994.

НАДЗОРНИ ОДБОР СЕНАТА ЗА ТАЈНЕ ОПЕРАЦИЈЕ

Добар дан, сенатори.

Председник вам је захвалан што сте овде

Верујте ми, ово је од пресудног значаја.

Очекујем тајност на највишем нивоу.

Прекини са срањима, Џорџе.

Овде си да тражиш новац, па хајде, тражи га.

Хвала на предлогу сенаторе, тражићу вам новац.

И знате шта? Ви ћете ми га дати.

Сећате се доктора Ханса Клајндаста, нобелвца,

који нам је помогао током свемирског програма?

Последњих 20 година се крио од јавности

бавећи се истраживањима.

Његово поље истраживања је путовање кроз време.

Путовање кроз време? -Да, путовање кроз време.

Уштини ме, Скоти. -То је веома смешно, сенаторе.

Знате шта је још смешније? -Мислим да ћеш нам рећи.

Смештно је то што је доктор заправо успео.

И мислио сам да ће то да вам привуче пажњу.

Тако је, успео је.

Сва технологија је испред вас. Нећете је разумети.

Не можете ићи у будућност јер се још није догодила.

Али, повратак у прошлост ствари чини занимљивим.

Последице су озбиљне ако се вратите и нешто промените.

Могло би да буде веома лоше, као камен у језеру

који изазове таласање воде, али су ово таласи у времену.

Тако да не можете да се вратите и убијете Хитлера,

јер би то могло да изазове ланчану реакцију

догађаја који би изменили или чак уништили човечанство.

И ту, моји драги сенатори, ви ступате на сцену.

Морамо да оснујемо потпуно нову тајну агенцију

која ће контролисати ову технологију и штитити време.

Зваће се Временско-безбедносни комитет, ВБК.

Ово је Јуџин Матузак, командир из вашингтонске полиције.

Он је наш избор да води ову комисију.

Колико ће то да кошта? -Много. -Колико је много?

Више него мало, а мање од превише.

Није право време да тражиш новац, економија је...

Шта ако непријатељи оду у прошлост и измисле компјутер?

Авион или аутомобил.

Желите да причамо о стању америчке економије?

Шта кажете на ово? Садам Хусеин се врати у 1944. годину.

Он се домогне наше технологије

и Ирак постаје прва земља са атомском бомбом.

Та вам се свиђа. -Није лоше.

Мислимо да је већ дошло до таласа. Пре десет дана.

ЦИА је пресекла продају оружја терористима у Хамбургу.

То се дешавало и раније, и председник се не обавештава.

Али се ово разликовало по томе што је плаћено златним полугама.

Полуге су биле из 1863. године и имале су печат

Конфедеративних Америчких Држава.

Тестирали смо их и потврдили аутентичност.

Само размислите о овоме што вам говорим.

Путовање кроз време је лак начин за зараду.

Наш комитет би имао надлежност над овим програмом?

Тако је, нико не сме да зна за ово. Превише је опасно.

То је веома добро, Џорџе.

Мени ово звучи као оне глупости са Ратовима звезда.

Међутим, вероватно ћеш добити новац.

Жели ли неко да председава надзором овог програма?

Да, ја ћу.

Млади сенатор Макомб. Зашто да не?

Свидеће ти се, Џорџ. Исти је ти,

само је мало крупнија риба.

Никада нема довољно времена.

Никада довољно за шта?

За задовољење жене.

Онда никада не треба пропуштати прилику.

Да ли си заузета? -Чекам мужа.

Да сам на његовом месту, не бих те терао да чекаш.

Ако не буде ту кад се окренем, идем кући са тобом.

Можеш и ти.

Нисам те чула јутрос кад си одлазио.

Било је рано. Састао сам се са Матузаком.

Прихватићеш тај посао?

Шта? -Одмах се враћам.

Прочитај.

Вулверин? -Између линија.

Требало би да одјебем одавде. -Добро.

Знаш, та торба ти не стоји лепо.

Хвала ти. -Добро је да нисте повређени.

Хвала.

Паметан момак, чита ми мисли.

Са твојим енглеским и нема другог избора.

Хеј, ја знам све добре речи.

Ниси ми одговорио, прихватићеш посао?

Мислим да хоћу. -Да ли је тај ВБК опасан?

Не печем колаче за живот.

Да ли ћеш путовати? -Не онако како ти мислиш.

Слике враћају успомене.

Биће ти веома драго што имаш ову.

Зашто?

Могу да видим будућност.

Видиш будућност?

Шта видиш? -Видим да ће пасти киша.

Обоје имамо слободно поподне.

Зашто не б вежбали неке од тих речи

које ти се толико свиђају?

Максе? -Шта је било?

Имам нешто да ти кажем.

Срање, жао ми је. -Немој да се јавиш.

Само овај пут немој да се јавиш.

Морам.

Вокер.

Сада?

Исусе, можете ли наћи неког другог?

Види, неко је јавио да је болестан и...

И нема никога другог осим тебе да штити улице?

Рекао сам да ми је жао, нија као да имам избора.

Наравно да имаш избора.

Ово је мој посао. -Знам да је то твој посао.

Само, ствари су сада другачије.

О чему причаш?

Нисам овако ово замишљала. -Морам да идем.

Нешто желиш да ми кажеш?

Да.

Може ли да сачека да се вратим? -Наравно.

Изненађење.

Максе!

Максе!

Максе! -Мелиса!

Максе! -Докрајчи га.

Ко сте ви?

Паметан си ти дечко. Зашто не размислиш мало о томе?

Максе!

Максе!

Максе! Максе!

Нема ништа да се види, само још један скакач.

ВОЛ СТРИТ 30. ОКТОБАР 1929.

У реду, народе, то је довољно близу.

Одступите, народе. -Да ли си видео шта се десило?

Хајде, разилазите се. Нема шта да се види.

Вратите се на посао. Хајде.

Вратите се на посао. Хајде, губите се одавде.

Добро јутро, господине Атвуде. -Јутро, Чарли.

Ужасан дан. -Новине, гдине? -Бриши мали.

Ужасан. -Шта се дешава? -Гдин Флотбауер.

Скочио је на главу право кроз прозор.

Скочио је са крова.

Ох, да. Па, срања се дешавају.

Јадан човек.

Добро јутро, Пите. -Добро јутро, гдине Атвуд.

Трећи скакач ове недеље.

Ако овако наставе, остаћеш без посла. -Само надоле, гдине.

Ево га... -Имаш папире?

Гдине Атвуд, зар то није ужасно? -Трагично.

Дај ми Роса.

Росе, ћао, слушај.

Желим још 100.000 акција компаније "Мидл стејтс ојл".

Не, не. Само купи. То је ствар поверења.

Стварно мислим да ће се ствари преокренути.

Имам добар осећај за будућност.

Морам да идем, веома сам заузет.

Вокеру? -Како си, Лајле?

Како иде, партнеру? -Бивши партнеру.

Максе. Нећу променити ништа.

Једини таласи биће у мом базену.

Лепо место.

Ниси могао ово сам да урадиш. За кога радиш?

Не повређујем никог.

Ово је Америка. Само сам искористио прилику.

Морам да те вратим назад.

Боксовао сам 10 рунди са лично Џоном Л. Саливаном.

Гледао сам на ТВ-у како је Тајсон победио Спинкса.

Гдине Атвуд? Ох, мој Боже. -Лези доле!

Не изгледа добро, Лајле.

Пусти ме, Максе. Остаћу овде. Нећу се враћати.

Ко те је послао? Желим име.

Неће направити никакву разлику.

За неколико недеља, овај лик ће водити целу државу.

Ако не добије новац овде, добиће га негде другде.

Не могу да ти кажем ништа.

Послаће некога у прошлост да ми збрише бабу и деду.

Биће као да никада нисам постојао.

Моја мајка, отац, жена, деца, моја јебена мачка.

Чуо си некад за име Арон Макомб? Сенатор Макомб?

Сереш. -Не разумеш.