Extraordinary Tales

NEOBIИNE PRIИE PREMA PRIPOVETKAMA EDGARA ALANA POA

PREVEO NENAD IRIG

Vidi...

Da li je to moj dobar prijatelj, pesnik.

Ne mogu da kaћem da sam iznenaрena.

Иiju grobnicu danas poseжujeљ?

Ko je tamo?

Nekada smo bili u ljubavi...

Ali ti si birao druge...

Ligeju, Anabel...

Ili moћda Berenis.

Bila sam uverena da жe Vrdћinija biti odabrana za danaљnje

muиno putovanje.

Nema sumnje da si je voleo!

Koju si pesmu izbrao?

Prije mnogo, i mnogo ljeta...

Ћivljaљe djeva znana sred svijeta...

I ћivljaљe sred briga i radosnih sjeta...

Da me voli i da se volimo mi!

Љta ja to radim?

Recitujem poeziju sa kipom?

Mora da sam pijan... Ili lud.

Ili oboje...

Da li haluciniram?

Da li si izgubio sva svoja иula?

Zar sve љto vidimo, il’ tu jesmo...

To tek je san u snu?

Joљ uvek ne shvataљ ko sam ja?

Ja sam senka tvoje duљe...

Predmet tvoje opsesije!

Da li si poludela? Moje opsesije?

Da li me sada prepoznajeљ, Po?

Da li si usamljen?

Da li te opet proћdire ћelja za preminulima?

Tiљina!

Doљao sam ovde da budem sam, ne zbog te ћelje.

Opsednut si mrtvima...

Sjajna tema za pisca.

Nije opsesija, nego inspiracija, koja me podstiиe da piљem.

Ne bih rekla, seжaљ se Roderika Aљera?

I njegove bolesne opsesije smrжu preminule sestre Medeline.

Bilo je to tako zabavno... Previљe za njihove ћivote.

To je bila ljubav brata prema sestri, ne opsesija.

Opsesija...

Sujeverstvo...

Mogla bi da bude i ljubav...

Koga ћeliљ da uveriљ?

PAD KUЖE AЉEROVIH

To je bilo magiиno mesto koje je ispunilo moje detinjstvo

i raspirivalo moju maљtu.

A sada, jednog sumornog jesenjeg dana bez glasa i zvuka...

Bio sam sam...

Prolazio sam koz jedan neobiиno pust kraj.

Najzad, naљao sam se na dogledu kuжe Aљer.

Ne znam zaљto...

Ali pri mom prvom pogledu na zgradu

oseжanje neizdrћljive tuge obuze moj duh.

Љta je to bilo?

Љta je to љta me je tako izmirilo pri posmatranju Kuжe Aљer?

Njen sopstvenik, Roderik Aљer, bio je jedan od mojih

najmilijih drugova iz detinjstva.

Ali mnogo godina bilo je proљlo od naљeg poslednjeg viрenja.

Nedavno dobih pismo od njega u jednom odavde udaljenom mestu.

Poиeo sam da ispitujem izbliћe i briћljivo stvarni izgled zdanja.

Njegova glavna osobina izgledalo je da je preterana starodrevnost.

Pisac pisma je govorio o akutnom telesnom oboljenju,

o duљevnom rastrojstvu koje ga je tiљtalo,

i o iskrenoj ћelji da me vidi,

kao svog najboljeg i zaista svog jedinog liиnog prijatelja.

Da bi donekle uspeo da olakљa i ublaћi svoju boljku.

Odmah se odazvah,

iako sam ipak smatrao da je to veoma neobiиan poziv.

Posmatrao sam ga sa pomeљanim oseжanjem saћaljenja i straha.

Frederik! Moj dragi prijatelju!

Svo ovo vreme иekam na tvoj dolazak!

Najpre sam pomislio - mnogo od neke preterane srdaиnosti,

Jedva sam mogao da priznam sebi identiиnost иoveka

koji je bio preda mnom sa drugom moga ranog deиaљtva.

Poљto proрe malo vremena, on preрe na ono љto je smatrao

za prirodu svoje bolesti.

Samo najprostiju hranu mogao je da podnese.

Mirisi cveжa su mu bili teљki i nepodnoљljivi.

Oиi su ga bolele

i na veoma slaboj svetlosti.

I samo neki, naroиiti zvuci, nisu ga ispunjavali uћasom.

Poиeo sam da se pitam da li sam uopљte potreban svom prijatelju

koji sada obitava u svetu od kojeg ja nemam kljuи.

Ja sam izgubljen!

Ja se plaљim buduжih dogaрaja!

Oseжam da жe ranije ili kasnije doжi vreme

kad жu morati izgubiti odjednom i ћivot i razum

u nekoj borbi sa...

Mraиnim fantomom...

Strahom!

Ali иega se plaљiљ Roderiиe?

Moram da znam љto te muиi svaki tvoj trenutak.

Priznajem, veжi deo osobite potiљtenosti od koje patim,

moћe objasniti prirodnijim uzrokom, ozbiljnom i dugotrajnom boleљжu.

Govorim o svojoj neћno ljubljenoj sestri Madelin.

O mom, za mnogo godina jedinom drugu.

Moj poslednji i jedini srodnik na zemlji.

Roderik je govorio sa takvom gorиinom u glasu od koje sam se najeћio.

Sa druge strane svedoиio sam potpunoj posveжenosti

brizi o svojoj sestri.

Madeline!

Njena smrt... Ostaviжe me...

Kao poslednjeg potomka starog roda Aљera.

Glas mu je podrhtavao dok se priseжao

kako se Madelin иak i u mladosti pribojavala spoljnjeg sveta.

Roderik je voleo svoju sestru zbog njene иistote.

Ali crne slutnje su prisutne...

Aљerov usamljeniиki ћivot

znaиi da neжe biti naslednika.

Ali na izmaku veиeri moga dolaska u njihovu kuжu

ona podleћe straљnoj snazi uniљtenja.

Mrtva je!

Madelin...

Umrla je...

Ostavila me!

Na Aљerovu molbu

ja sam mu liиno pomogao u spremanju za privremenu sahranu.

Poљto je proљlo nekoliko dana gorke ћalosti i tuge,

pojavi se vidljiva promena u prirodi

duљevne poremeжenosti moga prijatelja.

Drugi put sam bio prinuрen da rastumaиim sve

samo neobjaљnjivim жudima ludosti.

Zaticao sam ga kako иasovima zuri u daljinu

u stanju najdublje paћnje, kao da sluљa neke zamiљljene zvuke.

Roderiиe...

Roderiиe...

Nije иudo љto me je njegovo stanje plaљilo - љto me ophrvalo...

Mahniti uticaji njegovih fantastiиnih ali snaћnih praznoverica.

I vi to niste videli!

Moramo...

Moramo...

Moramo ovo posmatrati!

Da. Иujem i иuo sam.

Mi smo nju ћivu sahranili!

A sada vam kaћem da sam иuo njene prve slabe pokrete

u onom љupljem sanduku.

Иuo sam ih pre mnogo, mnogo dana...

Ali nisam smeo, nisam smeo da govorim!

Razbijanje njenog sanduka

i љkripanje gvozdenih љarki njene tamnice

i njene borbe u bakrom obloћenom hodniku tunela.

Dolazi!

To se oluja i njen bes igraju sa nama obojicom.

Zar ona ne ћuri da me ukori zbog moje ћurbe?

Zar nisam иuo njen korak na stepenicama?

Zar ja ne poznajem to teљko i grozno kucanje njenog srca?

Ludak sam ja! Ludak!

Ja vam kaћem da ona sada stoji pred vratima!

Prizor preda mnom urezao mi se u dubinu duљe

i progonio me sve do kraja mog ћivota.

Kada sam se okrenuo ka kuжi...

Gledao sam moжne zidove kako prљte i raspadaju se;

zatim se иuo otegnut moжan zvuk kao љum hiljade vodopada.

A dubuko i crno jezero ispod mene

sumorno i nemo se zatvorilo

nad ruљevinama kuжe Aљer.

Bravo!

Tvoje reиi su postale ћrtve neverovatne priиe.

Baљ kao i ti.

Zar ne poћeliљ da si mrtav?

Zaљto bih? Hoжu da ћivim! Imam joљ priиa da ispriиam.

Uz svo vreme ovog sveta,

nemaљ koga da izgubiљ, koga da voliљ.

Zatoиen u krivnji za smrti drugih.

Virdћinija je umrla uprkos tvojoj brigi i ljubavi.

Majka te je napustila ostavivљi te bespomoжnog na svetu.

Bio sam tako mlad kad je umrla.

Poricao sam da se seжam i njenog lica.

To ne moћe biti izgovor.

Ako si iљta ћeleo, ћeleo si tugu.

Ta krivica nije ћloиin, nego nesposobnost da se to zaustavi.

Ako sam zbog neиega kriv, to je zato jer mojim иitaocima

dajem ono љta oni ћele.

Ћal i spasenje! Priиe o moralu gde pravda uvek pobeрuje.

Misliљ na ovo?

IZDAJNIИKO SRCE

Nemoguжe je reжi kako mi se ta misao prvi put uvukla u mozak.

Ali kad se jednom zaиela proganjala me je i danju i noжu.

Nije bilo motiva. Voleo sam tog starca.

Nikada mi nije uиinio naћao. Nikada me niиim nije uvredio.

Nikada nisam poћeleo njegovo zlato.

Mislim da bilo u pitanju njegovo oko... Da, to je bilo to!

Imao je jedno oko kao leљinar.

Odluиio sam da starcu oduzmem ћivot...

I tako se otresem tog oka zauvek.

Da ste videli kako sam mudro postupao,

sa kakvom obazrivoљжu sam se bacio na posao.

I svake noжi, oko ponoжi,

podigao bih rezu na njegovim vratima i otvorio ih.

Kada bi otvor postao dovoljan da protisnem glavu...

Paћljivo bih razotkrio lampu,

o, tako paћljivo...

Tek toliko da jedan jedini tanak zrak padne na leљinarsko oko.

Ali bih uvek zaticao oko zatvoreno!

I tako je bilo nemoguжe obaviti posao.

Jer nije mene starac muиio, nego njegovo Zlo Oko.