The Mountain Between Us

Molim vas! Mogu li dobiti vašu pažnju?

Trotoar služi samo za utovar i istovar.

Nema parkiranja, čekanja, ili zaustavljanja, dok...

Pažnja, svim putnicima...

Trebali bi da imaju više osoblja. Propustiću moj let.

Čekam ovde više od sat vremena.

Izvinite. Ja nisam u prvoj klasi. -Dobro. -Na letu sam

za Denver koji odlazi za 40 minuta.

Možete li me prijaviti? Imam samo ručni prtljag.

Nećete ga propustiti. Taj let je otkazan.

Idite do korisničke službe, oni će vam pomoći. Žao mi je.

Rekao sam vam. Mogu vas staviti sutra ujutru na najraniji let.

To mi ne odgovara. Ja sam hirurg.

Sutra trebam obaviti hitnu operaciju u Baltimoru.

Pacijent mi je desetogodišnjak.

Mark, mogu da dođem pravo s aerodroma ako moram.

Ema neka me čeka s venčanicom, mogu se presvući u taksiju.

Je li moja majka tamo? Bože.

Biću tamo.

Dušo. Doći ću sigurno, važi?

Slušaj, pusti mene da smislim nešto. Dobro. Ćao.

Večeras ću leteti gde god moram da bih tamo stigao sutra ujutru.

Možete li mi pomoći? -Večeras su svi letovi otkazani zbog oluje koja dolazi.

To ste mi rekli. -Moram doći u Denver na poslednji let.

Uzmite vaučer pre nego što se hoteli popune. -Dobro. -Da, sačekaj.

Da. Ne, to sam samo ja. Možete li mi pozajmiti hemijsku?

Da.

Sačekaj sekund, dušo.

Gospodine. Izvinite. Čula sam vaš razgovor. Mislim da imamo isti problem.

Moram doći do Denvera pre mraka, da uhvatim zadnji let za Njujork.

Nema auta za iznajmljivanje, proverio sam.

Rekao mi je da su letovi otkazani. -Znam. Imam ideju.

Kako se zoveš? -Aleks Martin.

Ti? -Ben.

Ima li koga?

Ima li koga? Voltere. -Taj sam. -Aleks. Čuli smo se. -Da. Ćao.

Da. -Čemu žurba? -Zapravo, sutra se udajem, pa...

Ne možete to propustiti, zar ne? Čestitam vam.

Ne. Mi nismo zajedno. -Nećemo se uzeti. -Tek smo se upoznali. -Ne.

Imam ovaj mali avion, može primiti dvoje. 800 dolara.

Dogovoreno. -Ne brini za njega. On voli ljude. -Stvarno? Ćao!

Opala.

Neću dugo. Ostanite s psom.

On će vam reći kad budem bio spreman.

Ćao. Moramo proveriti kada ima poslednji let iz Denvera.

U ponoć. Stiže na aerodrom "Džon F. Kenedi" u 5:45.

Rezervisao sam nam karte. Nije ih mnogo ostalo. -Jesi? -Da.

Hvala. Jeste popunili plan leta? -Nema potrebe. Još je dan, vizuelno ću leteti.

Šta je sa olujom?

Nadvladaćemo je. -Jesi siguran? -Leteo sam borbenim avionom F-5 u Vijetnamu.

Sve dok niko ne zapuca na mene, dovešću te tamo.

Šta je vas dovelo u Ajdaho?

Medicinska konferencija.

Živite u Njujoruk? -Baltimoru.

Ali ste iz Engleske, zar ne? -Iz Londona.

Oženio sam se s Amerikankom. -To dole je divljina na planini Uintas.

Padne 1.8 metara snega godišnje. Milion hektara čiste prirode.

Polako, dečko. Usput, stacioniran sam blizu Londona. U Milednhalu.

Stvarno? -Da. Tamo sam upoznao ljubav mog života. -Jesi? To je baš romantično.

Gde je ona sada? -Ko će ga znati? To je bilo...

Pre pedeset godina. -Nisi je oženio?

Ne, već je bila udata za drugog. Inače, nisam ja za brak.

Nisam hteo ništa da propustim. Možda bi trebala da se vežeš.

Šta je to?

Igra pamćenja. Moram da preokupiram moju amigdalu.

To je centar u mozgu za... -Da, znam šta je amigdala.

Šta vas dovodi u Ajdaho?

Ubistvo skinhedsa.

Članak o neonacistima u "Gardijanu".

Vi ste novinarka? -Jesam.

To objašnjava silna propitivanja.

Druže. -Odalji se od hrane, momče.

Valtere, vidiš li to?

Sigurno se oluja pomerila.

Solt Lejk Centar.

Solt Lejk Centar, ovde 2-0-9.

V-9.

Potvrdno.

S-0-1.

Jedan. -Voltere? -Jedan. -Voltere? -Sranje.

Voltere. -S-0-2-0.

Ne mogu, ne mogu... -Voltere? -Šta se dešava? -Šta ti je s rukama?

Mislim da ima srčani udar. -Bože. Je li dobro?

Pogledaj me, Valtere. Samo me pogledaj.

Jebi ga! O, moj bože!

Jebi ga!

Bože. Šta ćemo da radimo? -Valtere? Valtere?

Samo uzmi radio. -Ovde 2-0...

Bože! -Dobro, Valtere. -Sranje! -Dobro, samo zgrabi to! -Bože!

Sranje!

Pas! Pas! Jebi ga! Bože!

Stavi sigurnosni pojas.

Stavi ruke iza glave! -Dobro! -Stavi ruke...

Nasloni se! Nasloni se!

Aleks. Aleks.

Aleks.

Dobro je, živa si.

Jebi ga.

Odlično. Ti si živ.

Nema mreže 11:31

'Alo!

Ima li koga!

Bilo koga!

Bilo koga.

Bog te blagoslovio.

Zdravo. Aleks. Zdravo. Aleks?

Zdravo. U redu je. Aleks.

Mark? -Možeš li da me pogledaš? -Otišao od kuće. -Tako je.

Hvala bogu. -Mark. Gde je Mark? -Hvala bogu. -Treba mi moj mobilni!

Želiš svoj mobilni. Aleks? Aleks, mobilni ti je uništen.

Moj nema signala, nalazimo se visoko. Ali smo živi. -Moja noga!

Pokušaj da sedneš, daću ti malo vode. -Kako se zoveš?

Moje ime? -Kako se zoveš?

Tako je. Ja sam Ben.

Svaka čast.

Molim?

Imam advila u torbi. -Da. Imaš. Našao sam ga kada sam ti presvlačio pantalone.

Jesi li ti dobro? -Par modrica i ogrebotina, nekoliko napuklih rebara.

Dobro sam. Imao sam sreće.

A pilot?

Juče sam ga sahranio.

On nije popunio plan leta. -Nije. Ali je uspostavio radio kontakt.

Koliko je prošlo? -36 sati.

U priručniku je bilo nešto o rotacionom svetlu. -Da, nalazilo bi se u repu aviona.

Bog zna gde je to završilo.

Bože. Mark nema pojma gde sam. Poludeće načisto.

Dobro. Neko će definitivno doći da nas izvuče.

Imaćemo dosta vode, sve dok možemo da topimo sneg.

Imamo četiri kesice badema...

Par slatkiša, pola sendviča. I neke kolačiće.

To bi nam trebalo biti dovoljno dok nas ne spasu. -Sa čim su kolačići?

Molim?

Šalim se.

Bože.

Avion. Avion! Treba mi signalni pištolj! Požuri!

Aleks, daj mi signalni pištolj. -Drži! Ne, čekaj. Prazan je!

Bene! -Daj mi patrone. -Drži! Brzo! Požuri!

'Alo!

Dole smo! Dole smo! -Ne mogu da te čuju. -Znam! To je samo...

Jednostavno tako reaguješ.

Dobro. Dolazimo do pravila tri.

Možemo preživeti tri nedelje bez hrane, tri dana bez vode...

Molim? -I tri minuta bez vazduha. Dozvoli da ti pomognem.

Želiš da pomogneš? Ovako ćeš mi pomoći. Nemoj da ustaješ.

To će ti pomoći, a definitivno će i meni pomoći.

Molim te?

Daj bilo šta što može da gori.

Drži.

Ti si ovo uslikala?

Lepe slike.

Žao mi je što si propustila venčanje.

Ne mogu prestati da mislim o tome da on ne zna da sam živa.

Rekla si mu da ideš privatnim avionom, zar ne? -Nisam.

Mislila sam ga nazvati kad sletimo u Denver, da bude

ponosan na mene što sam se snašla. Stigla bih tamo.

Čak i da srljam kao Dastin Hofman u filmu "Diplomac".

Neko će nas naći.

Nazvao si nekoga. Nazvao si svoju ženu, zar ne?

Nisam.

Nikoga?

Mislim da je Dastin Hofman pokušavao da spreči venčanje u filmu "Diplomac".

Molim? -Lupao je rukama o prozor.

I vikao: "Elejn!"

Da, da. Sada se sećam.

Da. Reci? -Moram da piškim. -Šta moraš? -Da piškim.

Da ti skinem pantalone? -Ne.

Da.

Spusti guzu. -Hvala, hvala. Sad mogu sama. Hvala.

Završila sam. Bene.

Urin ti je bistar, zdrav. -Kul.

Šta to radiš? -Prošla su tri dana.

Ostali smo samo na bademima.

Moramo se kretati. -Ne. Najbolje je da ostanemo ovde. -Bože.

Nećeš daleko stići s povređenom nogom. -Nema šanse. Neću ovde ostati. Idemo.

Shvatam, nema... Aleks, prestani! -Onda ti idi. -Ne mogu da idem!

Umrla bi ovde bez mene.

Uprkos tome ti kažem da ideš.

Zar ti je toliko teško da sediš mirna?

Aleks. Dobro, dobro!

Gore je greben.

Peške ću se popeti na vrh, možda vidim neki put, važi?

Dobro. -Dobro.

Čekaj. Uzmi fotoaparat.

Možeš koristiti zum. Da vidiš dalje.

Ne zameram ti ako se ne vratiš. -Molim? -Ja sam te uvalila u ovo, pa...

Razumeću.

Aleks, da sam te hteo napustiti, to bih uradio još pre tri dana.

Da.

Kako izgledam?

Prestani. Ako ja ne mogu da je pojedem...

Ne možeš ni ti.

Jebi ga.

Dobro. Da vidimo.

Lepa je.

Ne gledaj me tako.

Datum. 7. jul. Endoskopski asistent. -Ćao, Bene. Iznenađenje!

Ne mogu da verujem da si zaboravio svoj diktafon.

To uopšte ne liči na tebe.

Znam da voliš imati kontrolu nad svojim životom. Možda to nije fer.

Već sam ti ovo rekla, ali želim da ti ostane sačuvano.