The Last Days of Peter Bergmann

Превео : Забуза

ПЕТАК 12. ЈУН 2009.

12. јуна 2009. године, човек се укрцава у аутобус на терминалу у Дерију.

Био је одлучан, био је јасан, желео је да иде у Слиго, питао је за Слиго

и ушао је аутобус за Слиго.

Све што нам је заправо преостало је његова посета Слигу.

Не можемо да га сместимо било где другде на свету.

Уложио је огромне напоре да сакрије и прикрије свој идентитет.

Девојке су ме контактирале и показале ми неке снимке са надзорних камера

Био је то човек који излази из аутобуса у Слигу.

Пошто је тада била велика гужва, превеземо по 100 људи дневно.

нисам могао да га се сетим.

Али онда су ми рекле да се зове Питер Бергман.

ПОСЛЕДЊИ ДАНИ ПИТЕРА БЕРГМАНА

Дошао ЈЕ овде без заказивања, што значи да није имао резервацију.

Само је прошао кроз врата.

Попунио је формулар за резервацију, то су неки детаљи:

његово име, његову адресу и да жели да резервише собу за три ноћи.

Платио нам је у кешу, при доласку.

Пријавио се користећи име Питер Бергман - Б-Е-Р-Г-М-А-Н-Н.

Неке земље користе једно „н“, друге користе два.

Индикације указују да аустријски држављани користе два „н“. То је име које је користио

то је име са којим се потписао.

Са адресом у граду који се зове Беч у Аустрији.

Није пружио никакав документарни доказ о свом идентитету.

Знамо на основу упита аустријске полиције да

таква адреса не постоји нити је постојала.

То је ћорсокак.

Изгледа да је користио лажно име, свакако је користио лажну адресу.

Није издат пасош мушкарцу са тим именом који то одговара

опису или том старосном профилу било где у

континенталној Европи, Америци и Јужној Америци.

Нема записа ни на једној од тих локација о Питеру Бергману.

Био је познато лице у хотелу током викенда.

Силазио би на доручак, виђали бисмо га код лифта око 8:30 ујутру,

враћао би се у своју собу.

Увек би нам гестикулирао овде за столом, тако сам га вероватно и запамтила.

Са собом је стално има љубичасту кесу.

Сваки пут би је носио када би напустио хотел, носао ју је по Слигу и околини.

А када се враћао у хотел није имао код себе ту кесу.

У суботу смо утврдили да је отишао до поште, овде у Слигу.

Купио је осам поштанских марака од 82 цента и налепнице авионске поште

Никада нисмо успели да утврдимо где су та писма послата, коме су послата

или када их је послао.

Али свакако је имао преписку коју је некоме, негде, послао.

Једна од девојака које су чистиле собе је сишла. Није могла да уђе у његову собу.

Тако сам тог дана отишла до собе и покуцала, али нисам добила одговор.

Отворила сам врата и чим сам ушла сам знала да сам га уплашила.

Само је стајао тамо и гледао у мене.

Имао је поглед као да сам га ухватила у нечему,

што није требао да ради, као да сам га ухватила без гарда.

Као да је осетио олакшање када је видео да сам ја.

Да ли је очекивао некога другог или, не знам

али мислим да му је лакнуло када је видео да је

то био члан особља хотела који је ушао у собу.

Око 11:00 је ушао у такси и рекао таксисти да га одвезе до Странд Хил области,

питао је таксисту да му препоручи неку добру плажу за пливање.

И таксиста му је рекао да је по њему Розес Поинт најбољи избор.

Изашао је из таксија, разгледао плажу неко време, деловао је задовљно.

А онда се вратио у такси, касније и у Слиго.

Није комицирао са људима, није се мешао са људима.

На основу писама које је слао,

претпостављам да је имао породицу и пријатеље, негде.

Није се дружио ни са ким у хотелу, држао се себе.

Било је тешко пратити га, јер се стално кретао,

стално је улазио и излаио из хотела, са том љубичастом кесом.

Љубичаста кеса је постала доста значајна.

Било је сасвим јасно да се одлагао личне ствари у и око Слига.

Обавили бисмо опсежне претраге широм Слига,

било да су то канте за смеће, јавне површине,

дворишта компанија, приватна имања, паркинзи.

Чак смо претражили локалну депонију у нади да ћемо можда моћи да пронађемо нешто

од његових ствари које би нам биле од помоћи да утврдимо ко је он заправо био.

Очигледно је све ово испланирао током неких од прилика када је напуштао хотел,

где ће се решити следећег дела ствари или следеће кесе одеће

или шта год да је било у тој кеси.

Камере за видео надзор су веома видљиве широм града Слига.

Сасвим је вероватно да би идентификовао њихове локације

Да није, видели бисмо где је празнио кесу.

Дакле, иако није имао проблема са тим да га људи виде

на снимцима видео надзора и његово кретање

свакако се много потрудио да што је било у кеси не буде никада пронађено.

јер то није идентификовано нигде на ниједном снимку надзорне камере.

ПОНЕДЕЉАК 15. ЈУН 2009.

Дошао је на рецепцију тог јутра и затражио каснију одјаву, што значи да

што значи да би могао би да остане у соби још сат или два или колико год.

Није било проблема јер је можда чекао воз или аутобус који касни.

Једино што је поменуо је да има неке обавезе.

Након што је упутио тај захтев, поново се појављује љубичаста кеса,

коју износи из хотела Слиго Сити и очигледно у овој фази

требало је да се решимо последњих неколико предмета

личне имовине коју је имао.

Напустио је хотел убрзо после 13 часова.

Сада када напушта хотел, поново има три торбе са собом,

једну која изгледа као оне које се користе за лаптоп