Walk with Me

Znam kako je to biti besan,

i znam zadovoljstvo kada me hvale.

Često sam na granici suza ili smeha.

Ali ispod svih ovih emocija,

da li postoji nešto drugo?

Kako mogu to da dotaknem?

Ako tamo nema ničega

zašto bih bio tako ubeđen da to postoji?

HODAJ SA MNOM

1966 god. Učitelj Zen Budizma, Tič Nat Han je prisilno prognan

zbog napora da ostvari mir za vreme Vijetnamskog Rata

On se naselio u Francuskojj i osnovao je PlamVilidž, manastir

koji je sada jedan od vodećih centara prakse svesnosti.

Da li je u redu ako lupaš bubanj sa štapom

ovako umotanim?

Pa, svaki štap će praviti

različit zvuk.

Pokušaj to.

Trebali bi drugi da odmotamo.

Skidam moju kosu potpuno

Skidam moju kosu potpuno

Dajem danas veliki zavet

Dajem danas veliki zavet

da ću preobraziti sve moje patnje

da ću preobraziti sve moje patnje

i pomoći svim živim bićima.

i pomoći svim živim bićima.

Kada ledeni vetar dolazi,

on je nepopustljiv prema svim stvarima mladim, nežnim i nesigurnim.

Čovek mora da preraste mladalačku nesigurnost da bi preživeo.

Zrelost i odlučnost su potrebni.

Viđenje hrabrog, čvrstog puta

koji drveće priprema za zimu

pomaže mi da cenim lekcije koje sam naučio.

Treba da izbrišeš tu reč ovde.

Šta se dešava ovde?

Nisam dovoljno visoko ovde.

Ne, to nije to.

Da, uvek postoji taj problem.

Kada je bašta potpuno oplevljena

cveće, simbol prosvetljenja

ima mogućnost

da nastavi da raste.

Potrebno ti je đubrivo

da bi imao cveće

i potrebna ti je patnja

da bi se probudio.

Tačka.

Patnja je đubrivo.

Hrana buđenja.

Tačka.

Moraš da tragaš za prosvetljenjem

kroz patnju.

Zbog ovoga mi imamo izraz

"Patnja je prosvetljenje."

"Naći Nirvanu u rođenju i smrti."

Ovo je prvo pravilo.

Ne možeš da imaš seksualni odnos.

Ako Šikšamana (Iskušenica) ima seksualni odnos,

ona više ne može da ostane Šikšamana.

Ona se više ne može zvati monahinjom,

Budinom ćerkom.

Ako ona nije imala seksualni odnos

ali je dodirnula telo nekog drugog

zbog seksualne želje,

iako je ona još uvek monahinja,

ona se ne pridržava Šikšamana zaveta.

Ona mora da se ispovedi i da preuzme zavet ponovo.

Ovo je prvo od šest pravila za Šikšamanu.

Da li je tvoje zavetničko telo čisto?

Da li razumete ovaj stih?

"Slušaj Darmu u krajnjoj dimenziji."

Gledam jesenje lišće koje opada

prekrivajući čitavo nebo.

Gledam jesenji mesec

u svemu na svakoj stazi svih staza.

"Ali Darma nije ni puna ni prazna."

Isposnik ovde spava.

U početku, izgledalo je kao oblak u prolazu.

Ali posle nekoliko sati,

Počeo sam da osećam da se moje telo pretvara u dim

i lebdi.

Postao sam bledi pramen oblaka.

Uvek sam razmišljao o sebi kao o čvrstoj stvari.

I iznenada spoznao sam da ja uopšte nisam čvrst.

Video sam da je stvar koju sam uzeo da budem

ustvari bila izmišljotina.

Moja istinska priroda, shvatio sam,

bila je mnogo stvarnija,

ružnija i lepša od svega što sam ikada mogao da zamislim.

Drugog dana pitao sam Sestru Kam Ngjem da li se oseća sretnom.

"Da li sam sretna?" rekla je.

"To je teško. Ne znam da li sam srećna."

Onda sam je pitao da li se oseća

kao kada je zadovoljna

i ona je rekla, "Da."

Da, ti samo nastavljaš da kuvaš sve vreme,

i to može biti prijatno.

Ali kada ostaneš bez ideja, razboliš se od toga.

Možda je za druge to različito

ali ako radim istu stvar suviše dugo, zamorno mi je.

Ako je to tvoja odgovornost, samo je uradi.

Kao da ga volim? Ja baš ne volim zadatke koji se ponavljaju.

Ima dana kada činim stvari

iz ljubavi prema našem učitelju.

To pomaže sa zamorom.

Ali ponekad moram da izađem odavde.

I onda kada se vratim nazad Osećam se ponovo odmornim za njega.

Mi smo blizu našeg učitelja. Zato se ponekad

osećamo umorno.

Mlađi učenici koji ne provode toliko mnogo vremena sa našim učiteljem

su verovatno vrlo srećni da provedu svaki trenutak koji mogu sa njim.

U redu, ovo je gotovo.

Gotovo? Vau, dobar si!

Da li ćeš staviti salvetu sa desne strane?

Ne, ona ide sa leve.

Prijatelji žele da se pojavite

u poznatom obliku na koji su oni navikli.

Ali to je nemoguće.

Kako bi nastavili da živimo ako bismo bili nepromenljivi?

Da bi živeli

moramo da umiremo svakog trenutka.

Moramo da ginemo ponovo i ponovo

u olujama koje čine život mogućim.

Postao sam bojno polje,

i nisam mogao da znam sve dok oluja nije stala

da li ću preživeti.

Ne u smislu mog fizičkog života,

već u dubljem smislu mog suštinskog sopstva.

Doživljavao sam odvlačenje za odvlačenjem

i osećao sam ogromnu čežnju za prisustvom

onih koje volim.

Čak iako sam znao da ako su oni prisutni,

Da bih morao da ih rasteram

ili da sam pobegnem.

Brojim 500. U redu.

Tako, aha.

Ili bih mogao da radim prve nedelje i bilo koju posle toga.

To je u redu. Da li je u redu da radim? -Prve nedelje?

Deca nalaze drugu decu.

Tako u vašem slučaju,

krenite u mlađu grupu za odrasle. Nemojte da radite jer imate decu.

Aha, u redu, razumem.

To je u redu.

Vi znate vreme zvonjave sata, zar ne? Čuli ste o tome?

Da, neko mi je rekao o tome. Zar to nije svakih 15 minuta?

Da, sat zvoni 15 minuta.

U redu.

Ali obično u Plam Vilidžu,

svaki put kada čujemo zvono, zaustavljamo se u svemu što radimo.

I sve je to u vezi sa vraćanjem nazad - ka sadašnjem trenutku,

Jer često zatičemo sebe na autopilotu, i

ideja je da odatle izađemo.

To je teško i zahteva mnogo vežbanja,

ali ovde smo da vežbamo zajedno.

Imala sam psića,

i ovaj psić je umro, i bila sam vrlo tužna,

tako da ne znam kako da ne budem tužna.

To je vrlo teško pitanje.

Zamisli,... da gledaš... u nebo

Pogledaš gore u nebo i vidiš

predivan oblak.

I voliš oblak veoma mnogo.

I iznenada oblak više nije tamo.

I ti misliš da je oblak

nestao.

Gde je sada moj voljeni oblak?

Tako ako imaš vremena da razmisliš,

da gledaš,

videćeš da oblak nije umro,

da nije nestao.

Oblak je postao kiša.

I kada pogledaš u kišu,

ti ćeš videti tvoj oblak.

I kada pažljivo piješ tvoj čaj,

možeš videti kišu u tvom čaju

i oblak u tvom čaju.

I možeš reći, "Zdravo, moj oblače."

Ja znam da ti nisi umro.

"Ti si još uvek živ u novom obliku."

Sa psićem je ista stvar.

I ako gledaš vrlo duboko, možeš videti tvog psića

u njegovom novom obliku.

Kada je oluja konačno prošla,

slojevi unutrašnje smrtnosti leže smrvljeni.

Na sada napuštenom bojnom polju,

nekoliko sunčevih zraka probija se kroz horizont,

suviše su slabi da ugreju moju umornu dušu.

Ja sam prepun rana,

a ipak doživljavam skoro očaravajući osećaj samoće.

Niko me ne bi prepoznao u mojoj novoj manifestaciji.

Niko ko mi je blizak ne bi znao da sam to bio ja.

Ju, ti si mi dala toliko mnogo sreće.

Kada je tvoj otac otišao, dala si mi energiju

tako da mogu da nastavim da idem na posao

i živim sa tobom.

Znam da je ono što se dogodilo moja greška.

Moj posao je toliko pun stresa, i ne znam

kako da to kontrolišem.

To je razlog zašto kada dođem kući kasno,