Belgravia

Idem da vidim neke ljude. -On vara carinike kada uvozi pamuk.

Recite prijatelju da izvuče svoj novac dok može.

Znam da vam je ovo teško. -Sve ovo zato što vaš sin mrzi svog nećaka?

On ne zna istinu. -Vreme je da ga priznamo.

Ako bude priznat kao Belasis, mi se moramo odreći unuka.

Kad sam se pakovala, našla sam pisma gđice Sofije.

Moramo ih odmah iskopirati. -Gde su originali? -Belasis hoće originale!

Nisam iznenađen. Znam šta je u pismima. -Čarls Poup je moj unuk.

U pismima devojka kaže da je brak lažni.

Moramo saznati sve o tom Buveriju. -On je prečasni Ričard Buveri.

Znači, venčanje u Briselu pre bitke je bilo važeće? -Naravno!

Koga god da je venčao, sigurno su muž i žena.

Ovo su pisma koja ste napisali? -Jesu. -Svaka reč je istina?

Svaka reč je jevanđelje. -Koju ste cenu ponudili gđi Girton za fabriku?

Šta? -Rekli ste da ste imali sa njom dogovor koji je Čarls narušio.

Voleo bih da znam koju cenu ste ponudili za fabriku.

Ne sećam se. -Juče sam posetio gđu Girton.

Znam da ste ponudili 2 hiljade funti.

G. Poup je ponudio tržišnu cenu, 8 hiljada funti. -Preplatio je!

Mislim da nije. Ali ne razumem vašu žalbu protiv njega. -Pa, ovaj...

Ovde piše da je on 'maltretirao i plašio dok nije prihvatila ponudu."

Da li bi vas trebalo zastrašivati da prihvatite

ponudu koja je četiri puta veća? Mene ne bi.

Ipak, on vara carinike. -Ja radim sa g. Tomasom Kjubitom.

On ima prijatelje u Mančesteru. Bio je jedan

incident kada je pamuk pogrešno označen.

Kad je g. Poup otkrio grešku, platio je sav dug.

To on kaže. -Kaže jer je to istina!

Drugim rečima, vi ste, gospodo, lažovi i ljubomorne varalice

koji zarađuju plašenjem starica! -Stanite malo... -A ti, bedniče!

Poup je video da ne bi mogao da budeš menadžer više nego lord admiral!

Dao ti je posao da ti deca ne bi umrla od gladi a ti mu ovako vraćaš!

Slušajte vi... -Ne! Vi slušajte! Ako čujem još jednu reč o ovome,

podići ću tužbu koja će vam iscediti poslednji peni!

Prijatan vam dan... gospodo.

Ne mrdaj, samo mi reci jesi li se čula sa mamom?

Još ne. Ali jednog dana će se pojaviti sa mojim bratom, Redžijem,

ili nekim drugim, da me odvuče kući za ruku.

Onda ćemo mi uzeti drugu i sprečiti to.

Ledi Templmor je u salonu, ledi.

Mi o vuku...

Ledi Templmor, mogu li vam ponuditi nešto? -Samo moju ćerku.

Ovde sam, mama. -Došla sam da te vodim kući. -Ne, mama.

Draga moja... -Ne. Mama, ne idem kući. Još ne, ni po koju cenu.

Znači, prkosiš mi? -Ne bih to tako nazvala. -Ali šta će ljudi misliti?

Da sam kod strine mog verenika,

ali, uskoro ćemo objaviti da venčanja neće biti

i da ću se umesto toga udati za g. Čarlsa Poupa.

To će biti fascinantna vest dok ne dođe druga,

da je kraljica trudna ili da je neki veliki biznismen propao,

a onda ćemo svi nastaviti sa svojim životima.

Vi ste ovo uradili. Vi ste pokvarili moju ćerku.

Nadam se da sam zaslužna, ako je ovo rezultat.

Mama, nemoj da se svađamo kao siledžije na ulici.

Radi bih da me napadnu siledžije nego rođeno dete.

Korin, Čarls Poup je naš unuk...

Peregrinov i moj. -Mislite...

on je kopile vašeg pokojnog sina. Sigurno si znala?

I zbog toga ste naterali Mariju da odustane od položaja

koji bi joj omogućio da dobro prođe u svetu?

Dobro bih prošla ako se udam za Čarlsa.

Onda to moraš uraditi bez pomoći majke, draga,

jer više neću da imam ništa sa tobom.

Puštam te da ploviš svojim čamcem.

Vi... ste mi ukrali ćerku i uništili mi život.

Šta, zaboga radiš ovde? Zašto si došla?

Neću ti govoriti na ulici.

Bila sam kod doktora i trudna sam.

Tri meseca ili više. -Hoćeš li se pobrinuti za to? Ili već jesi?

Imaš li ti uopšte osećanja? -Zašto bih imao osećanja?

Jer si ti otac. -Pobogu, kakav dokaz imaš?

Tako si lako legla sa mnom!

Šta je bilo, Džone? -Šta, kao stalo ti je?

Naravno. Reci mi šta nije u redu.

Samo sam izgubio sve. -Ne može biti baš tako loše.

Ne može? Nemam ništa. Ja sam ništa i uvek ću biti ništa.

Šta se desilo? -Neću biti sledeći erl od Brokenharsta.

Čarls Poup je naslednik, moja propast.

Izgleda da je on unuk mog strica i strine.

Rekao si da je sin g. Trenčarda. -To sam mislio, ali nije.

On je sin rođaka Edmunda.

Pokušao sam da ga porazim. Sad je on jači od mene.

Ako je to istina, zašto ga ne zovu vikont Belasis?

On to jeste. Samo to još ne zna. Ne znaju ni oni. Misle da je kopile.

Moj prijatelj se raspitao.

Moj rođak i Sofija Trenčard su se venčali, pre Vaterloa.

Zadivljena sam da ih nisi spalio, ako se ne zna za njih.

To su kopije. Originali su kod Trenčarda.

Ali bez dokaza tvog prijatelja... -Na kraju će saznati istinu. Rešeni su.

Zašto...

Zašto se mi ne bismo venčali?

Ti si samo sin mlađeg brata. To je ništa naročito.

Zar ne razumeš? Ja moram da imam sjajan brak. Sad više nego ikada.

Ne sa stidljivom Marijom Grej sa praznim novčanikom.

Sjajan brak. -Razvešću se od Olivera i otići ću kod mog oca.

On je bogat, a ja sam mu jedino dete. Možda ima žena sa boljim poreklom,

ali nema ni jedne koja je tako bogata.

Ti ozbiljno misliš da bih se ja, Džon Belasis,

čiji preci su se borili u krstaškim ratovima,

ikad oženio razvedenom snajom

prljavog trgovca? Kakva šala!

Da li bi mogao da kažeš svom slugi da mi pozove kočiju?

Pozovi je sama!

Molim te, Džone. Nema potrebe da se ružno rastanemo.

Vrlo dobro.

Ne!

Vratio si se. -Kao što vidiš. Znaš li gde je tvoja majka?

Otišla je da se odmori pre večere.

Jesi li dao novac tim ljudima? U Mančesteru, da napišu pisma?

Nije trebalo. Želeli su da ga unište koliko i ja.

Zašto bi hteo da uništiš čoveka koji ti ništa nije uradio?

Ukrao mi je oca, i ukrašće mi i nasledstvo.

To je ništa? Da gledam kako mu daješ novac i hvališ ga.

To je ništa? -Verujem u njega.

Ali ne veruješ u mene, gospodine. I nikad nisi!

Ugrozio sam prijateljstvo sa Kjubitima, koje poštujem više od

ikoga da tebi pomognem u karijeri! Kako da se ne razočaram?

Žao mi je oče, ali ne mogu da se menjam sa Sofijom.

Ne mogu da legnem u grob, a nju da oslobodim.

Nije u mojoj moći!

Ne znam šta sad da radim. -Ja znam, gospođo.

Recite g. Trenčardu da su vam ovo dali na ulici.

On ne zna moj rukopis. Neće posumnjati.

Neću tražiti da ćutiš. Već znaš dovoljno da me obese.

Zdravo. Kako mogu da pomognem?

Hvala, Majlse. To je sve.

Ovo su mi dali na ulici dok sam ulazila na vrata. -Ko ti je dao?

Ne znam, neki dečak, pobegao je. -Je li to bio sluga, paž?

Ne znam. Samo dečak.

Moram da idem kod gđe Trenčard.

Ima još nešto što želim da znate.

Dobiću dete. -Draga moja.

Jesi li sigurna? -Sasvim. Ali morate da idete kod majke.

Mogu li da joj kažem? -Naravno.

G. Trenčarde? Kakva slučajnost da se nađemo ovde.

Džon Belasis. Upoznali smo se na večeri moje strine.

Da, znam ko ste. Šta radite u ovoj smrdljivoj rupi?

Ovde se nalazim sa ljudima, a sada sam sreo vas.

Mogu li da vam platim piće? Brendi i soda?

Recite mi, znate li ime Čarls Poup? -Ako ga čujem još jednom...

Znači, ne volite ga? -Mrzim zemlju po kojoj hoda!

Voleo bih da mu dam lekciju koju nikad neće zaboraviti.

A ja bih svakako voleo da vam pomognem.

Da li biste? Jer, mogli biste mnogo da mi pomognete...

ako ste odlučili.

Ali ovo su kopije. -Znam.

Imam originale. -Odakle ti?

Džejn Kroft, Sofijina služavka, je došla dok si bio u Mančesteru.

Ona ih je donela. Htela je da ih dobijem pre nego što ode u Ameriku.

To su samo dokumenta o Sofijinom lažnom braku.

Ili nešto propuštam? -Nisi videla ovo. Drugačiji rukopis.

Ko god ga je napisao, hteo je da potvrdi

ispravnost braka nekom drugom. -Ali ovo nije kopija?

Ta strana nije. I pisac kaže da venčanje nije bilo lažno.

Sofija je bila ledi Belasis kada je umrla. Čarls je zakonit.

Onda je Edmund bio častan čovek.

Pogrešno smo ga optuživali godinama. Bili smo surovi.

Ja poznajem ovaj rukopis...

Jeste li... spremni za mene, gospođo? Bila sam...

Odakle vam to? Kako ste ih našli!

Hoćete li nam vi reći, Elis? -Ja ne znam ništa, gospođo.

Elis, ako možete reći bilo šta da umanjite svoju krivicu,

sada je vreme da kažete. -To je bio g. Tarton, gospodine.

On ih je našao u torbi gđice Kroft i prepisao ih je.

Rekla sam da poznajem rukopis. -Tako mi je žao, gospođo.

Da sam znala da će vas povrediti, ne bih se upuštala u sve to.

Gledali ste Tartona kako prepisuje pisma gđice Sofije,

a nije vam palo na pamet da me to može povrediti?

Znam da sam izgubila posao, gospodine, ali nisam loša žena.

Niste baš ni dobra. -Bila sam slaba. Istina je.

Ako ne dobijem preporuku, umreću od gladi.

Ako vam damo preporuku,

reći ćete nam ko je tražio da se prepišu. Je li tako?

Dobro, prihvatamo vaše uslove. -Prihvatamo?

G. Tarton je napravio kopije za g. Džona Belasisa, gospodine.

Naravno da je Džon Belasis! Naravno da bi se on prvo

raspitivao za sveštenika koji ih je venčao, Ričarda Buverija.

Što smo mi trebali da uradimo pre 20 godina.

Kako smo mogli? Nismo mu znali ime. -Kakva je vaša uloga u svemu ovome?

G. Tarton me je naterao da odnesem kopije g. Belasisu. -Vrlo dobro.

Možete noćas ostati ovde, ali sutra idete, sa vašom preporukom.

Ne govori ništa dok se ne uverimo da je zakonski.

Ne bih da budim nade samo da bih ih uništio.

Ali zašto je Belasis dozvolio da mu dokaz izmakne?

Zašto ih nije spalio? I ko je misteriozni dečak?

Ima tu još nešto. Na trenutak sam zaboravio, ali bićeš zadovoljna.

Suzan je trudna. -Zaista?

Jedanaest godina sa Oliverom i ništa. Šta se promenilo?

Otac vam je rekao? -Jeste. Čestitam. -Hajde! Poljubi je!

Oliver će malo zakasniti. Tek je stigao kući kad sam sišla.

Možemo da sačekamo. Džejmse, jesi li razgovarao sa Tartonom?

Mislio sam da to ostavim za posle večere. Ili je to kukavički?

Treba da čuje od tebe, a ne od Elis, ako već nije kasno.

Potražiću bocu šampanjca kad već idem dole.

Zašto ti je Džon Belasis dao ove papire? -Nije. Uzela sam ih.

Mogu li da pitam zašto? -Rekao je da je u njima njegova propast.

A ti to želiš? -Mnogo. -Zašto bi htela da naudiš g. Belasisu...

ako ste bili ljubavnici?

U početku nisam. Htela sam da se razvedem od Olivera i udam za Džona.

Šta je odgovorio? -Smejao mi se u lice. -Razumem.