Belgravia: The Next Chapter

Garancija za zajam je vaš udeo u livnici i u Trenčard uvozu. -Dobro.

To je bio brat Njegovog gospodstva.

Video sam ga na mestu gde ja idem.

Šta je sa bebinim ocem? -Zato sam došla u London, da ga nađem.

Možda ne možete da kažete, ali ja mogu.

Zaljubljujem se u vas. -On i vojvotkinja su nas pozvali

na ručak kod njih u subotu. -Odbijam. -Niko je neće videti. Obećavam vam.

Mislim da ona ne može da me voli. -Ako Piteru i dalje bude bolje,

misliš da bismo mogli da ga uvedemo u društvo?

Čim se on oporavi, vi napuštate kuću, i više se ne vraćate!

Zahtevali smo bankarski prenos.

To nije uobičajeno. -Znali smo da moramo biti brzi. -G. Brikase?

Moj novac nije dobar? -Mislim da on ima neku ženu.

Piše joj. -Šta? -Prečasni Trenčard je jako bolestan.

Tražio je da vas vidi. -G. Kek. Vi ste dugo bili u Parizu.

Da li biste voleli da se vratite tamo? -Ti nisi očev sin. -Lažljivče.

Hvala, draga.

Ona mi je bila divno društvo sad kad je Emili često odsutna.

Emili mi je rekla da ona ima vrlo tužnu prošlost.

Uvek sam mislila da je tako.

Izgleda da ju je zaveo muškarac u njenom rodnom gradu,

onda je napustio, ona je rodila bebu, a jadna beba je umrla.

To je užasno.

Kako si ti, draga moja?

Izgledaš malo umorno, ako ti ne smeta da kažem.

Nisi nesrećna? To stvarno ne bih mogla da podnesem.

Ne. Dobro sam. Mali problemi.

Znači, Emili... Nadala sam se da ću je videti.

Još je mnogo zauzeta oko bazara, sigurno? -Ne, nije bazar,

nego siroti prečasni Džejms.

Na šta misliš? -Mislila sam da ti je Frederik rekao.

Užasno je bolestan, i možda se neće oporaviti.

Džejms? -Emili mu se posvetila.

Mislim da je zamislila svoju budućnost sa njim.

Tamo je svakog minuta, pomaže njegovoj domaćici da ga neguje.

Oče... -Džejmse... -Frederik je, oče.

Džejmse.

Džejmse...

Proveo sam dva dana proučavajući račune mog dede.

Tražio sam odgovor kako je izgradio kompaniju tako efikasno iz ničega.

Pozajmljivao je. Ponekad bi pozajmio trostruku vrednost svojih sredstava.

Kao što sam uvek govorio. Mi smo previše oprezni.

Ja sam Trenčard i neće me vući nazad oni manje hrabri od mene.

Znači, želite da pozajmite još i uložite u šta? Rudnik srebra? -Da.

Markiza mi je poslala neke izmenjene prognoze.

Veoma su impresivne. -Svakako su optimistični.

Ako su u pravu, videli bismo dobit od 25 do 30 posto...

Šta ako greše? Mnogo toga ne znamo. Koliko još srebra ima u rudniku?

Šta ako bude neke prirodne katastrofe... -Saznaćemo detalje.

Imate li određeni razlog što ste zabrinuti zbog ulaganja?

Ne, Vaše gospodstvo. Onda, šta će biti garancija?

Vaše imanje u Somersetu? Kuća na trgu Iton? -Nikako.

Pozajmicu garantujemo onim što je ostalo od livnice,

od Trenčard uvoza, od patenata. Danas razgovarajte sa bankom, Rose.

Duboko žalim zbog onoga što se desilo na vresištu.

Samo na to mislim.

Voleo bih da sam mogao da predvidim Piterov napad

i da sprečim da vaša deca, naročito ona, to vide.

Je li vojvoda još odlučan da Pitera pošalje negde?

Da. Dr Murkroft treba da organizuje da Piter

ode da živi na klinici u Švajcarskoj do kraja života.

Otići će do kraja godine.

Vojvotkinjo, nešto mi je palo na pamet. Sećate li se dr Kerija?

Vodi kliniku u Kentu. -Da, naravno.

Dr Keri i njegova supruga su najbolji ljudi. Nisu mogli da imaju decu.

Imaju topao, divan dom, pun ljubavi, i pomislio sam,

možda bi pristali da Piter živi sa njima.

Mogli biste da ga posećujete... -To je divna pomisao,

ali bojim se da vojvoda nikada ne bi pristao na to.

I ja sam razmišljala o tome što se desilo na vresištu

i nadam se da niste bili ometeni prisustvom ledi Trenčard.

Čujem da je ona bila sa vama. Mogu li da pitam zašto?

Ledi Trenčard je takođe moj pacijent, Vaša milosti.

Njoj je gužva Londona pomalo previše, pa sam savetovao

da malo izađe na svež vazduh. Uradila je to samo dva puta.

Nadam se da nisam pogrešila što sam vam poklonila poverenje.

Niste, i zahvalan sam na tom poverenju.

Iskreno, Vaša milosti, veoma to cenim. -Dobro veče.

Frederiče... danas sam videla majku,

i rekla mi je da je Džejms veoma bolestan.

Jesi li znao to? Izgleda da jesi. -Da.

Frederiče, da li bi otišao da ga vidiš?

Mogu da idem sa tobom... -Video sam ga.

Kada? -Kao i uvek, dao je sve od sebe da me uništi i diskredituje.

Kako to misliš? -Klaro, uradio sam to što bi ti htela.

Otišao sam kod njega na njegov zahtev.

Čuo sam šta ima da kaže. Neka ostane na tome.

Ali kako je izgledao? Misliš da će se oporaviti? -Stvarno ne znam.

Možeš li da poštuješ to što ne želim da razgovaram o mom bratu?

Ali... -Molim te! Možemo li da živimo svoj život

kao svaki drugi par bez ove stalne drame, ove stalne provokacije?

Nisam htela da te provociram. -Znam.

Kasno je, pa...

Tu sam ako ti trebam.

Volela bih da mogu da ga posetim, ali to ne dolazi u obzir.

Znate li šta tačno nije u redu sa njim?

Ne, samo da možda neće preživeti. Pisaću Emili.

On je mlad, zar ne? Verovatno će se oporaviti.

A pošto se vaša sestra brine za njega... -Mislim da ga ona voli.

Mislim da se nada da će se udati za njega. Kako li se ona oseća?

Nisam sigurna da je prečasni dobra prilika za brak.

Ne mogu vam reći odakle to znam, Vaše gospodstvo,

ali znate da ja ništa ne pričam olako.

Ne verujem da bi on ikada mogao voleti... ženu

onako kako bi ona želela da bude voljena,

čak ni ženu koja je tako vredna toga kao vaša sestra.

'Ali Marta je bila umorna od služenja

i došla je kod njega i rekla, Gospode, zar ne vidiš

da me je moja sestra ostavila da služim sama?'

Nel, hvala što si došla. -Kako je on, gđice Dan?

Fizički, doktor kaže da se oporavlja, ali još odbija da jede.

Bojim se da više ne želi da živi.

Oprosti mi, ali...

izvini, bila bih tako zahvalna ako bi razgovarala sa njim.

Molim te.

Nel...

Je li usamljenost, prečasni... ono što vas plaši?

Ne plašim se. Kriv sam...

za tako mnogo grehova. Nisam podoban da hodam po Zemlji.

A svakako nisam za propovedaonicu

da se pretvaram da znam kako ljudi treba da se ponašaju.

Vaše reči... vaše misli...

često ste bili sve što je mene zadržavalo na svetu.

Ako u vama ima grešnosti, mnogo više je ima u meni i...

Nel, ne razumeš...

Bog me prezire, sa pravom.

On mi je okrenuo leđa. -Mislim da grešite.

Mislim da je to nešto što govorimo sebi

da opravdamo svoju nesposobnost da se suočimo sa istinom

i živimo sa njom, jedan bolni dan za drugim.

Najmanje što možemo je da posvetimo svoje živote drugima,

svoju korisnost, svoja srca. Kroz služenje drugima, služimo Bogu

i ponovo dostižemo put ka njemu. Sada sam sigurna u to.

Samo pokušajte... i videćete i vi.

To što se desilo Piteru, deluje kao upozorenje,

ili loš predznak. -Ne verujem u predznake, loše ili dobre.

Ali da, razumem šta kažete. Jedna reč od vojvotkinje,

i moja karijera bi bila završena u društvenim krugovima,

a i vaša reputacija, koja je daleko važnija od toga.

Moramo da prestanemo da se viđamo. -Ili ne moramo...

Ja bih se odrekao nade u karijeru u Londonu

ako bih mogao da budem sa tobom.

Klaro, možemo da odemo bilo gde. Da počnemo ispočetka...

Stivene, molim vas... -Možemo da odemo u inostranstvo.

Ništa nije bitno dok smo zajedno. Imamo samo ovaj život!

Šansu za sreću... -Stivene, prestanite! Molim vas.

Dala sam svoje srce Frederiku. -On te nije vredan. Znaš da nije.

Jeste. Još verujem da jeste. -Zašto?

Izvini. Ali ne odbijaj me, bar ne još.

Razmisli šta bismo mogli da delimo.

Ja žudim za tobom... svakim delom tebe.

I... volim te.

I uvek ću biti ovde i čekaću te.

Ovaj put ih dobro prodaj.

Boca Madere i jedan šeri? G. Enrajt je rekao da misli

da su stvari počele da nestaju. -Ne smete mu reći. Molim vas.

Razumem! Želiš više, želiš bar malo onoga što imaju drugi.

Ali ne grize se ruka koja te hrani.

Sutra daj otkaz, i ćutaću.

To je najbolje što mogu da ponudim.

Šta ako vam kažem nešto? Informaciju...

nešto što biste stvarno želeli da znate. -Šta? -Nešto o vašem mužu

i šta vam radi iza leđa.

Mod. -Jutro, g. Enrajte.

Kao i obično.

Daj mi ga. -Izvinite... -Ako kažeš bilo kome,

izbaciću te na ulicu. Jasno? Ja ću se pobrinuti za ovo.

Dobrodošli nazad, g. Kek.

Bio je jedan seljak u Šarenteu, pijanac. Imao je osmoro dece,

poslednja je mislila da je drugačija od ostalih,

lepša, pametnija, Matilda Balmadije.

Čula je za čoveka koji je živeo u oronuloj kući u blizini.

Bio je potomak markiza d'Etanjaka.

Potražila ga je, zavela ga, udala se za njega.

Nije bilo novca, ali je dobila titulu,

i krenula je da pozajmljuje oslanjajući se na to.

Banke su nasele.

Ona stvarno ima novac, ali je to novac koji duguje nekom drugom.

Pljačka Petra da bi platila Pavlu, i to naveliko.

Juče sam čula nešto sasvim iznenađujuće

od moje drage prijateljice ledi Harou. -Je li?

Ledi Trenčard je viđena da šeta po vresištu,

sa gospodinom koji nije lord Trenčard. -Stvarno?

I izgleda da nije imala pratnju.

Slučajno znam da je ledi Trenčard koristila usluge lekara

koji je prepisao svež vazduh i šetnje kao lek za zabrinutost.

Zaboga. Upozorila sam ledi Trenčard da će ovaj dan doći,

i sada je, nažalost, došao.

Ali evo šta je. Dobio sam dojavu i otišao u Pariski sud.

Ima sedam nerešenih sudova protiv nje... dugovi i prevare,

ali se odugovlače. Čim se malo pokrenu,

opet se zature, intervencijom moćnih prijatelja.

Ima dva slučaja u kojima su tužioci izvršili samoubistvo

pre nego što su njihovi slučajevi rešeni. -Bože moj...

Mislim da je shvatila da je samo pitanje vremena

kada će se slučaj pokrenuti. -Zato se spakovala i došla ovde.

A gde će pre naći sledećeg naivčinu nego u Belgraviji?

Mislim da draga ledi Trenčard provodi

previše vremena sa određenom grupom gospode,

koje ona zove 'boemi', umetnici, pesnici.