Tashi and the Monk

Budistički monah Lobsang Phuntsok imao je čast da

bude obučavan pod vođstvom Njegove svetosti Dalaj Lame,

da bi mogao deliti učenja tibetanskog budizma na zapadu.

2006 on je osetio da treba da napusti SAD

i vrati se u svoje rodno mesto sa željom da spasi neželjenu decu.

U podnožju Himalaja osnovao je dečju zajednicu Jhamtse Gatsal - Vrt ljubavi i saosećanja.

TAŠI I MONAH

Kada pogledate danas ovu rastuću zajednicu,

ispada da je svako od nas

u nekom smislu napuštena ili nepoželjna osoba.

Kao da su svi odustali, izgubili veru u nas.

Ali ovde ste dobrodošli i imate priliku da se promenite.

I mi ćemo biti s vama, bez obzira na sve.

Ovo je zajednica prepuna ljubavi i saosećanja.

Moramo napredovati zajedno, podržavati i brinuti jedni o drugima.

Svi ovi mališani, čak i oni najnestašniji,

najlepše su seme saosećanja i ljubavi.

Jednog dana će procvetati.

Svako dete koje je ovde u Jhamtse Gatsalu, mnogo je pretrpelo.

Neki su u ranoj mladosti izgubili roditelje.

Druge su roditelji napustili.

Neke su roditelji čak i prodali.

Ova deca ovde, izgleda kao da su nepoželjni gosti u ovom univerzumu.

I na ovom svetu.

Maling, sedi normalo.

Nastavite sa učenjem. Vraćam se za minut.

Ofarbaću ti lice.

Nastavi sa pisanjem.

Oćeš šamar?

Još malo pa sam završio!

Idem da kažem učiteljici šta si uradila.

A zašto si ti mene udario? -Prva si počela.

Kada se loše ponašate, morate u kancelariju.

Neću da idem.

Hajde, idemo.

Pogledaj me.

Prestani da plačeš.

Jesi li udarila Malinga? Jesi li ga pljunula?

Jesi li uradila nešto loše?

Šta ti je učiteljica rekla?

Daj mi ruku.

Povredila si ruku. Kako se to desilo?

Boli li?

Jesi li dobila neku mast za to?

Pogledaj, imam i ja ranu.

Delimo istu bol, zar ne?

Jesi li srećna ovde?

Niko te ne tuče ovde.

Šta se radi u učionici?

Uči. -Tako je, uči se.

U redu je ponekad biti nestašan.

Ali uglavnom moraš učiti i slušati nastavnike.

Onda ćeš kada porasteš kao ja, biti veoma srećna.

Sada prestani da plačeš i nasmeši se.

Hoćeš da te ja odvedem na čas?

Gde su ti cipele?

Nemaš cipele?

Taši je najzločestija učenica u Jhamtseu. Problematična je.

Već šest meseci je ovde i ne napreduje.

Ni sa kim ništa ne deli. Ako joj neko pipne užinu, tuče se.

Ne plaši se. -Ona se ne boji nikoga.

Moramo razmisliti kako da joj pomognemo da se promeni.

Umokri se u krevet i pokušava da sakrije stavljajući ćebad.

Majka joj je umrla od teške bolesti a otac je notorni alkoholičar.

Zato je ovde u Jhamtse Gatsalu.

Nadam se da će na kraju postati poput druge dece.

Šta učite?

Poznavanje društva.

Imate li test sutra?

Pričaj nam priču. -Priču? Dobro.

Spremni?

Bilo nekada malo selo i jedno dete u njemu beše rođeno.

Baš jako malo dete.

Majka deteta je zatrudnela kada je bila jako mlada.

Pošto nije bila udata, jako se stidela zbog toga.

Porodila se sama, u toaletu.

Sakrila ga je ispod lišća.

Baba i deda su čuli plač deteta, spasili su ga i odhranili.

Dete je postalo veoma nevaljalo.

Jesi li ikada razbio neki prozor?

Govoriš li istinu?

Seljani su se žalili da im je neko polupao prozore i tukao krave.

Smatrali su da je jedino rešenje poslati ga negde daleko.

Bio je mlad, kao što ste vi sada.

Šta mislite, gde su poslali dečaka?

Na neko udaljeno mesto?

Odlučili su da ga pošalju u manastir.

Ali tamo se ponašao isto kao i u selu.

Ali dojadio je nastavnicima.

Ali bio je tu jedan nastavnik koji je verovao da se on može promeniti.

Polako, s vremenom, on je počeo da se menja.

Jednog dana je odrastao.

"Odrastao sam i šta sada da radim sa svojim životom?"- zapitao se.

Mislio je tako i mislio...

Shvatio je da ima puno zločeste i neželjene dece poput njega.

Zato je odlučio da im sagradi veliku kuću.

Gde mogu da žive zajedno.

Doveo je puno dece u ovu kuću i pokušao da ih nauči dobrim stvarima.

Znate li gde je ta škola?

To je naša škola.

Kako se zove ta škola? -Jhamtse Gatsal.

A ko je bio zločesto dete?

Ti? -To si ti, tata!

Šta ćemo sada raditi? -Spavaćemo. -Tako je, vreme je za spavanje.

Laku noć. -Laku noć.

Laku noć! -Laku noć!

Kada me je deda posetio, rekao mi je

šta se desilo sa dečakovim ocem.

Moj sin je pao s krova i metalni štap mu je probio grudi.

Nije imao šanse.

Umro je na putu do bolnice.

Kako je dečaku ime? -Dorje.

Koliko ima godina? -Oko četiri.

Molim te odvedi mog sina u tvoju školu.

Mali je još pa ne mogu da idem da radim.

Ako ga ostavim samog, tući će ga dečaci iz sela.

Ti paziš na decu kao da su tvoja vlastita.

Amala im pere odeću i vodi brigu o njima.

Siromašni smo, a i ona je sada sama.

Moramo duboko da razmislimo pre nego što odlučimo da uzmemo dete.

Ne radi se o par meseci, to je odluka za ceo život.

Kada odvodim dete u školu, dajem mu obećanje da ću mu biti roditelj.

Pokušaću da vam pomognem...

Ali moram razmotriti mnoge faktore. -Razumemo.

Moj najteži zadatak je kada i kako prihvatiti novu decu.

Kada kažem "da" to znači: "Pokušaću da spasem život ovog deteta."

Ako kažem "ne", to znači: "Ja ne želim da spasem ovog dečaka."

"Ili ne mogu da spasem ovo dete."

Molim te uzmi naših dvoje, siromašni smo.

Uzmi jedno iz kuće ove žene.

Zaista smo siromašni, ako ima mesta, uzmi jedno od naše dece.

Uzeo bi ih da je moguće, za sada je nemoguće.

Išla sam u Jhamtse G. s jednim detetom na leđima, drugo vodeći za ruku.

Prihvatili ste decu sa oba roditelja, a moju niste ni pogledali.

Taši Drolma, pogledaj me. -Na tvom sam krevetu.

Naljutiću se! -Prestani da trčiš!

Ubiću te!

Dođi da ti kažem nešto...

Neću te tući, dođi.

Taši Drolma je jako zločesta.

Kako napreduješ s učenjem? -Dobro.

Taši je poslednja došla u Jhamtse i jedna je od najmlađih.

Vidim da se pridruži drugoj deci, ali da li je stekla prijatelje?

Teško je sklopiti prijateljstvo s njom jer je nepodnošljiva.

Tako da je uglavnom sama.

Amala ne može sama da kontroliše situaciju i pazi na nju.

Ti si kao stariji brat pa joj moraš pomoći da razume

šta je dobro a šta ne.

Polako će početi da shvata.

To je tvoj zadatak i odgovornost kao starijeg brata. U redu?

Rađu, zapamti, uvek nastoj da budeš dobar čovek.

Pošten čovek.

Kada sam bio mlad bio sam u manastiru i morao sam da obrijem kosu.

Bio sam malo stariji od tebe.

Čak i ovaj gornji deo.

Ovaj? -Da.

Ja bih da ga zadržim.

Ima mnogo dece koji poput mene nisu imali priliku da nekoga zovu tata.

Ne sećam se da sam ikada koristio ovu reč u životu.

Čak i danas, u ovim godinama i dalje žalim što nisam imao oca