Speak No Evil

Не говори никоме

Мама, рекла си десет минута.

Не, рекао сам кад сам се загрејао.

-Мама. -Агнес, унутрашњи глас.

Нисмо унутра.

Да, али овде има и других гостију.

Хеј.

Да ли је ова столица бесплатна?

Хм, да, наравно.

Ох. Супер. Супер.

-Сињоре. -Ох, хвала. Грацие.

То је за тебе, мали. Спусти то низ врат.

-Хвала. - Живели драги моји. За нас.

Ох, сад смо на одмору.

Хоћеш пиво?

Мало је рано.

-Али ако желиш један. -Не.

Хајде. Улазимо у то.

Немојте давати Агнес сок од јабуке пре спавања.

-Да, сигнора. -И имате Хоппи?

-Мм. -Имаш мој број?

-Да. -У реду.

-Волим те, душо. -Волим те.

У реду. ћао.

-Ћао. -Циао.

Кунем се, тај зека.

Морамо да изведемо интервенцију.

И започети Трећи светски рат?

Види, она је са странцем на страном месту,

-и чини да се осећа сигурно. -Да, па, она има 11 година.

Ако те сви желе

Зашто нико није...

Бен.

Можемо ли се договорити да не седимо поред данског пара овог вече?

Ако морам да чујем још коју реч о њиховим

„час кувања“.

Данас смо направили равиоле цон фунгхи.

Требало би да дођеш сутра на час,

јер верујем да праве њоке.

-Мм. -Ох, биће супер.

И волећете Ђорђа, који нас учи.

Он зна све о италијанској храни,

и чак је измислио неке варијације ових курсева.

Знате, постоје 23 различита...

Боже. 46 евра за рижото?

-Тата. -Шта?

Агнес, стишај глас.

Не могу, не могу да нађем Хопија.

Ок, душо. Хајде да се смиримо, ок?

Јеси ли га оставио у ауту или...?

Не. Не, мислим да сам га имао у цркви.

У реду, у реду. Не брини. Наћи ћемо га, ок?

-У реду? -У реду је. Душо, у реду је.

Ево, тата ће га наћи. Хајде, идемо да седнемо.

- Хајде да мало... - Луиз, хајде.

Бене, не могу да поднесем још један крах, ок?

Луиз, ја сам...

Хајде. Хајде да седнемо. Хајде да мало дишемо.

-Јебени зеко. -У реду. Удахни.

Један, два, три.

Чекај.

један...

Цониглио? Не? Ц-Цониглио?

бр.

Хвала. Хвала.

Упс, извини. Вау!

Ох. Тако је квргаво.

Пази, пази, пази.

Ах!

Ох, тата, види, нашли су Хоппија.

-Супер. -О, да, Мрав, препознао га је из хотела.

Ох, ово је мој муж Бен.

Да, мислим да сам ти украо лежаљку.

-Ах, да. -Да.

Ја сам Патрицк Фиелд. Ово је моја жена Циара.

-Здраво. Здраво. -Хеј.

И, ух, ти мора да си Ант.

Ох, мрав има проблема са комуникацијом,

па може бити помало несигуран.

- Здраво, Ант. -То је у реду.

-Ово је Агнес. -А ово је Хоппи.

Он је мој зеко за бригу. Заиста лепо мирише.

-Ох. -Ав. -Лепа Веспа.

Да, зар не? Добили смо је од Паула на рецепцији.

-Ох. - То је апсолутна експлозија. Требао би покушати.

-Ох, не. -Можемо ли? Молим те, тата?

- Душо, душо, молим те. -Ох, ш-шта, ти не јашеш?

-Мислим, могу те одвести. -Да.

-Ух, имате ли шлемове? - Обећавам,

Бићу стварно, стварно сигуран.

-Али законски... -Нећу звати полицију забаве

ако не.

Хајде, молим те?

Ох, тешко је рећи не, зар не?

Ух, ок.

-Добро, дај ми свој... -Да. -Да.

Ух, само се држи чврсто, ок?

Да.

-У реду, држиш се? -Да.

У реду, идемо лепо и полако, ок?

-Да. -Видимо се за секунд.

- Држи се чврсто. -Видимо се.

-Збогом! -Идемо. ћао.

Она је добро.

Она је природна!

Оох.

Не, она ће бити добро.

Вау!

То је било мало лудо. Ох!

Закуцао.

Да.

-То је било тако забавно. -Да? -Био си сјајан.

- Реците хвала г. Фиелду. -Хвала.

-Ох, не. Падди, молим те. -Хвала ти, Педи.

Добио си га. Било када.

Па, слушајте, јесте ли већ ручали?

Ух, не, ми, ух...

Не? Мислили смо да ћемо се дружити

са тим заиста занимљивим данским паром.

- Знаш оне? -Ух...

-Само се зезам. -Ох.

Али, ух, озбиљно,

постоји заиста лепо место иза угла.

Тако да доносимо одлуку

да ћемо се преселити у Лондон.

Прелети, нађи стан,

знаш, запошљавам сјајне нове људе,

а онда...

Танкови глобалне економије.

Добио сам позив из Чикага.

„Ух, Бене, о тој канцеларији у Великој Британији коју смо желели да отвориш.“

Ау, човече, то мора да је ударац у јаја.

Да. Дали су ми добру отпремнину.

Да? То је вишак.

И, Лоуисе, да ли радиш?

Да. Да.

Ух, ја сам, ух, ја сам у ПР-у.

Или сам био. ја сам--

ја, ум...

Немам баш исту мрежу у Лондону.

Да, још увек налазимо свој пут.

Али одлучили смо да останемо у Лондону јер нам се то свиђа.

Два сата смо одавде или Париза или Рима.

Западна земља.

-Мислим да још нисмо стигли тамо. -Ух-ух.

Шта? Ох, мој.

Тако је, онда.

Морате доћи и посетити. Заиста, прелепо је.

Да, то би било супер.

Да?

Да.

Готово.

- Па, у реду, онда. -Па шта имаш?

Имате још један посао или...?

Па, још увек обрађујем.

Види, сећам се, пре него што сам прекинуо праксу, ја--

-Какав сам био? -Ух, јадно.

Био сам јадан.

-Ви сте адвокат? -Не, докторе. -Ох.

Али сада, урадите мало посла

-са М?децинс Санс Фронтиерес, и ја сам... -Он је...

-Ох, вау. -Вов. - Он је много срећнији.

Тако сам срећнија.

У сваком случају, ова таљата је укусна.

Како ти је палента? Изгледа мало суво.

Не, у реду је.

Дакле, ви сте вегетаријанац?

За добробит животиња или лично здравље?

Да, за здравствене бенефиције

и добробит животиња и животну средину.

Не, не, не. Не морате наставити.

То је-то је будућност.

Мама, можемо ли да се играмо на љуљашки?

-Ух, да. -Зар не желиш десерт?

Не, не, већ је попила свој сладолед за тај дан.

Ох, вау, ви сте јаки.

Ант, можеш да играш, али остани где те можемо видети, у реду?

И не ометај никога, ок?

Ох, то је у реду. Италијани воле децу.

Не као Французи.

Тако је сјајно за Мравља наћи пријатеља за игру.

У хотелу, деца других породица,

изгледа да се сви познају.

И, добро, Мрав се бори.

-Ум... -Могу ли?

Он, ум, он има стање.

Урођена аглосија.

Хм, лаички термини,

рођен је са много мањим језиком од тебе или мене.

-Отежава му комуникацију. -Ах. -Мм.

Али види, ова двојица, имају сјајне пушке.

Штета што не могу да остану у овим годинама заувек.

Ох, срање.

-Данци. -Ох, не.

Хеј.

Видео нас је. Потпуно нас је видео.

Ои. Иди са мном на ово.

Торстен.

-Да. Здраво. -Хеј.

-Хеј, јесте ли јели? -Не, нисмо.