The Heiress

- Dobro jutro. - Dobro jutro.

Evo nove haljine za gðicu Sloper. Hvala.

Gðice Ketrin, stigla vam je nova haljina.

Izvadite je iz kutije i okaèite.

Da, gðice.

Mislim da je to sve.

Biæu kod Harisona. Da, doktore.

Danas možda neæu ni iæi na kliniku.

Dobro jutro, Lavinija. Dobro jutro, Ostine.

Ketrin je otpoèela još jedan? Da, predivno veze.

Nadam se da joj to neæe biti životna preokupacija.

Juèe sam doživela nešto izvanredno uzbudljivo.

Srela sam dve osobe iz Pokipsija.

Oh, krštenice! Bili su parohijani mog muža.

Kad sam im rekla da sam kod brata,

doktora Slopera, na trgu Vašington, bili su zadivljeni.

Zbog toga mi je poseta još...

Lavinija, da li bi bila rada da prezimiš kod nas?

Da prezimim? Drage volje.

Odlièno. Tako bi mogla da pomogneš Ketrin.

U èemu?

Eto, na primer, na zabavi kod sestre Elizabet veèeras,

ubedi Ketrin da se druži s mladima, da se zabavlja.

Dabome da æe se zabavljati. Nadam se.

Dva i po kilograma. Trideset centi.

Molim vas da odseèete glavu. Dobro, gðice. Mac, mac!

- Izvolite. - Hvala.

Nema na èemu. Sveža riba!

Dobro jutro, oèe. Dobro jutro, Ketrin.

Kupila sam finu ribu za tvoju omiljenu èorbu.

Pažljiva si.

Neka ti je iduæi put donesu.

- Dobro, oèe. - Idem!

Divno je jutro. Pozovi tetka Laviniju ili drugaricu

da ruèa s tobom. Ili otidi na neki koncert u parku.

Ne mogu, oèe. Htela bih da vezem.

A, da. Videæemo se veèeras.

Da, oèe. Do viðenja.

- Ketrin! - Uði, tetka Peniman.

Moraš da požuriš, dušo.

Zadržala si se na tom odboru u bolnici.

- Isuviše. - Nije ti se svidelo?

Neke èlanice su baš nerazborite.

Za njih je rðavo znati štogod o hrani i kuvanju.

Kako su samo izveštaèene!

Kad sam ja bila mlada, mi smo se ponosile umeæem voðenja domaæinstva.

Kakva sam samo jela služila pokojnom veleèasnom Penimanu.

Onda si me obmanula, tetka. Kako to?

Navela si me da verujem da ste živeli samo od ljubavi.

Takve duhovite dosetke zabavile bi mladež veèeras.

To je odlièan naèin da se zapodene razgovor.

Hoæu da kažem, nemoj veèeras da se izdvajaš.

Ostani sa nama i zabavi se.

Razgovarala si sa ocem.

Da, draga moja, u neku ruku.

Vidiš, tvoj otac smatra... Otac bi voleo

da se ukljuèim u razgovor. Da.

Ne mogu, tetka Lavinija. Možda se ne trudiš dovoljno.

Ali trudim se! Sve bih uèinila da mu ugodim.

Ništa mi nije važnije od toga.

Sedim u svojoj sobi

i beležim šta i kako treba da kažem,

ali u društvu kao da niko ne želi da me sasluša.

Budeš li se veèeras držala mene, Ketrin,

videæeš da ono što kažem nije uvek od najveæeg znaèaja,

ali to me ne spreèava da govorim.

Da, tetka.

Dovršiæu oblaèenje i naæi se sa tobom dole.

Oèe!

Uði, Ketrin.

Dobro veèe, oèe. Smetam li?

Ti ne umeš da smetaš, mila.

Sviða li ti se moja haljina?

Da li je moguæe da je ova prekrasna osoba moja kæi?

Izgledaš raskošno... luksuzno.

Kao da imaš 80.000 godišnje.

Mislila sam da æe ti se dopasti boja. Da!

- Crvena kao trešnja. - Jeste.

Moja majka ju je nosila.

Na trakama za kosu, Ostine.

Ah, da.

Ali, Ketrin, tvoja majka je bila plava.

Ona je nadjaèavala boje.

Moram da se obuèem.

Potrudiæu se da se ne zadržim.

Moram spakovati srebrne èaše za tetku Elizabet.

Misliš li da je umesno da idem na Elizabetinu zabavu?

Dabome! Zašto ne bi išla? Najzad, još sam u žalosti.

Znam da æeš dobro podnositi svoju tugu u svakom okruženju.

Taèno. Jednako sam u žalosti ma gde se nalazila.

Divni ste!

Tvoja tetka Peniman je osvojila jednog.

Jeste.

Lepo se zabavljaš, Ketrin? Predivno, tetka Elizabet.

Kao i Džeferson.

Dakle, ko je bolestan, a ko mrtav? Koga si skoro seckao?

Vidim da te zdravlje služi. Kad te muèi giht, više me poštuješ.

Hoæeš li veæ jednom objaviti? Da, draga.

Hajde onda!

Bude li èekao, posle æe to morati da uèini pod stolom.

Dobri moji susedi i dragi prijatelji,

ostaæu bez najdivnije, najlepše kæeri,

najdraže devojke na svetu,

zbog najdivnijeg mladiæa - Artura Taunsenda.

U isti mah, ja sam i tužan i presreæan otac.

Želim da svi nazdravite mom gubitku i mom dobitku.

- Sreænom paru. - Sreænom paru!

Oh, mama!

Ne raduj se isuviše. Dolaziæu kuæi za svaki obed. Ujaèe Ostine!

Marijan, oboma vam želim mnogo sreæe.

Hvala, gospodine.

Oh, Keti! Nije li ovo predivna zabava?

Doði, Arture. Hajde da igramo!

Izvinite nas.

Kvintuse!

- Ti ne igraš? - Ne, gospoðo.

Seæaš li se Ketrin Sloper, moje bratanice?

Svakako.

Mogu li da vas zamolim za ples, Ketrin?

Hvala, Kvintuse. Izvini me, oèe.

- Dozvoli, Ketrin. - Hvala, oèe.

Misliš li da postoji još neki Artur u ovom našem gradu?

- Naæi æe ona muža. - Misliš?

Imaæe 30.000 godišnje.

Vidim da je ceniš.

Nije to njena jedina vrlina,

ali ti uvek govoriš o njoj kao da se nikad neæe udati.

Moje su aluzije ljubazne koliko i tvoje, Liz.

Misliš li da je Džefersonu ostalo onog francuskog konjaka?

Pogledajmo.

Da vam donesem kleret?

Da, hvala.

Pohaðala je najbolje škole u gradu.

Našao sam joj najbolje uèitelje muzike i plesa.

Bezbroj sam joj veèeri prièao kako da se vlada u društvu.

Ima slobodu gde je to moguæe. Ishod je ovo što vidiš...

Osrednje, bespomoæno stvorenje bez trunke uglaðenosti.

Prestrog si. Isuviše oèekuješ.

Seæaš li se njene majke, Liz?

Njene majke koja je bila toliko otmena i vedra.

Ovo je njeno dete.

Nijedno se ne može nadmetati s tvojom slikom o njenoj majci.

Idealizuješ tu sirotu ženu preko svake ljudske mere.

Nemaš prava da tako govoriš.

Samo ja znam šta sam izgubio kada je umrla...

i šta sam dobio umesto nje.

Ketrin! Šta radiš tu?

Èekam Kvinsa Siberija. Otišao je da mi donese klaret.

Ne èekaj tu. Neka te traži.

Jedino se oko plesa veleèasni i ja nismo slagali.

Misliš li da me èuva veèeras?

Zavisi od toga gde se nalazi...

Dobro veèe, gðo Peniman. Dobro veèe.

Ketrin, dušo, ovo je g. Moris Taunsend.

Milo mi je.

Gospodin je Arturov roðak i nedavno se vratio iz Evrope.

Milo mi je, gospodine. Imate li ples za mene?

Mislim da joj je ostao jedan valcer.

Izvini, dušo. Eno g. Abila.

Smem li?

Da.

Koji æe to biti?

Ah, da...

Peti.

Peti? Hvala.

Moris sa dva "R".

Gðice Sloper, smatram da mi èinite veliku èast.

Vidite, i ja sam dosta izbirljiv.

Ketrin Sloper.

Ketrin Sloper.

Ketrin Sloper. Ketrin Sloper.

Ne moramo da èekamo peti ples.

- Ne moramo? - Ne.

Moramo se dogovoriti nešto, gðice Sloper.

Ja neæu gaziti vas, ako vi ne budete gazili mene.

Oh, Bože, mnogo sam trapava.

Ne, stvar je u tome što nosim Arturove èizme, a on vrlo slabo pleše.

Sad! Jedan, dva, tri, u stranu.

Ne gledajte u svoja stopala. U šta da gledam?

U mene.

Vrlo dobro!

Kad smo bili deca, Artura su zvali "tupavko".

Da sednemo?

Dok sam bio u Evropi,

izrastao je u perspektivnog mladog poslovnog èoveka.

A sada, gðice Sloper, vreme je da vi nešto kažete.

Hoæete li ostati u Njujorku sada, g. Taunsende?

Divnog li pitanja.

Nisam bio siguran šta æu, ali sada sam odluèio.

Da, gðice Sloper, ostaæu u Njujorku sada.

Da li vam je vruæe?

- Doneæu vam klaret. - O, ne!

Jeste li èlan Lige trezvenjaka?

Mislim da jesam.

E, a ja nisam. Izvinite me naèas.

G. Abile, ne mogu više. Moram da predahnem.

Ketrin, dušo, tvoja stara teta je iznurena.

Ti završi ovu divnu polku umesto mene, dušo.

G. Abil vanredno pleše. Biæe mi zadovoljstvo.

Tražite moju bratanicu?