Whitmer Thomas: Terminal Crew of Dudes

Odrastao sam vozeći skejt.

Da, još uvek ga vozim. Ali čudno je, jer sam u tridesetim.

Čudno je, jer satima stojim na mestu za vožnju ispod mosta,

pa se osvrnem oko sebe

i shvatim da visim s gomilom

četrnaestogodišnjih dečaka.

TIM ROBINSON PREDSTAVLJA

Samo ja i gomila dečkića, obično nagih do pojasa.

Spreman?

Ti mali skejteri stalno se snimaju kako izvode trikove i ta sranja.

Ponekad mene nagovore da ih snimam kako izvode trikove.

Iskreno, galerija mi je krcata snimcima četrnaestogodišnjaka.

Seckamo brokoli, seckamo brokoli.

Primetio sam nešto kod mladih skejtera - ako se povrede,

nikada to neće priznati.

Može krv da mu se sliva niz lice,

i drugar će mu prići i reći:

"Bože, ortak, šta ti se desilo? Jesi li dobro?”

A on će: "Super mi je, samo sam osetio iznenadnu potrebu da uđem unutra.”

Kao, u redu je, druže. Možeš da priznaš da te boli.

Hej, hej.

Imao sam sreće kao klinac. Nisam bio preterano dobar skejter.

U jednom trenutku, zadesila su nas teška vremena.

A onda, kad god bih išao da vozim skejt, mama bi rekla:

"Molim te, nemoj danas da se povrediš, nemamo osiguranje.”

Ali meni se to dopalo,

jer, kad bi mi drugari rekli: "Danas moraš da se spustiš

s najvišeg halfpajpa u skejt parku.”

Odgovorio bih: "Kamo sreće da mogu, čoveče, ali nažalost, nemam osiguranje.”

Baš kul, baš kul.

Idemo!

Večeras, pod ovim svetlima Sve od sebe dajem

Prestar za bunt U očima s glupim sjajem

Očajnički vapaj

Da me vole svi Maskiran u želju da vas zabavim

Tako sam lud I tako jadan

A kad mi lađe potonu Ja prodam veru za večeru

Večeras

Pod ovim svetlima

Imam taj glupi sjaj u očima

Da, pokušaću

Za tebe, hoću

Potrudiću se žestoko

Potrudiću se žestoko

Potrudiću se žestoko

Za tebe, potrudiću se žestoko

Uvek

Zločin ostaće taj trud Odasvud iz podsvesti misli naviru

Ako nastane tišina Ti skini ser Majkla Kejna:

"Ljudi, gospodaru Vejne, Samo žele da gledaju kako gori svet”

Samo žele da gledaju kako svet gori

Bivša mi je rekla da sam Više kul kad sam bolestan

A ja se tako grozno osećam Da vrištao bih

Ja vrištao bih!

Ne možemo tu sumnju zgaziti Ne možemo je zgaziti

Kad žvaćem žvaku Celu kutiju u usta odmah stavim

Inače joj ukus osetiti neću Kad s decom ja se igram

Često se previše uživim

Pa ih skroz isprepadam

Jer se trudim

Baš se trudim za tebe

Uvek se baš jako trudim

Kad sam bio klinac

Pričao sam kao Tom Grin Jednu godinu celu

Dok su mi roditelji Bili na odvikavanju

Valjda dajem sve od sebe

Nikada ne rešavaš Ono što se stvarno dešava

Bivša mi je rekla Da sam više kul kad sam bolestan

KOBNA EKIPA

Aplauz za moj bend, narode!

Svi smo odrasli zajedno u Alabami.

Znamo se praktično ceo život.

Ono tamo je moj najbolji prijatelj Džerami.

Ono tamo je moj najbolji prijatelj Klej.

A ovo ovde je moj najbolji prijatelj Bad.

U stvari, Bad nije odrastao u Alabami. Nismo odrasli s njim.

On je iz Kalifornije. Pripadnik je obalske elite.

Ovog čoveka znam tek 18 godina. Za mene je on praktično jebeni stranac,

nemam pojma šta on večeras radi na bini.

Smatram te jednim od najbližih prijatelja.

To boli. -Jebi se.

Mrzim te. -Dobro.

I narode, neka čuje. Moj stariji brat, Džoni.

Ogroman je. Ogroman. Pogledajte ga. Ogroman je.

Čoveče, ja zaista baš želim da budem kul.

Dajem sve od sebe da budem kul, čoveče.

Trudim se da kupujem pravu odeću i da slušam pravu muziku.

Bilo bi tako kul biti nenadmašno kul.

A takav lik je LOL lik.

Ne znam da li znate kakav je to lik.

LOL lik je lik kome napišete

u poruci nešto najsmešnije što ste u životu videli.

A onda, šest nedelja kasnije...

on vam odgovori: "LOL”.

Što je isto kao da kaže: "Zabole me tačno da li si živ ili mrtav.”

To je kul lik.

To je lik kakav bih želeo da budem, ali, čoveče, nisam to ja.

Ako mi pošalješ nešto zaista smešno,

neću samo napisati "LOL”, nego ću već biti

na tvom pragu i čućeš me napolju kako...

Jer neki ljudi samo žele da vide svet kako gori.

Ovo je drugi put večeras

kako imitiram Majkla Kejna.

Ne znam. Nije me briga da li je izlizano. Meni je urnebesno.

Stvarno mi je smešno

to što je to citat iz "Mračnog viteza”,

jednog od najvećih filmova svih vremena.

Režirao ga je Kristofer Nolan,

jedan od najmoćnijih režisera koji postoje,

a nije imao petlju da kaže Majklu Kejnu:

"Hej, Majkle Kejne, možemo li da snimimo ponovo tu repliku,

pošto smo hteli da je koristimo u trejleru,

a niko nema pojma šta si jebeno rekao.”

A Majkl Kejn je uspeo da kaže samo...

Dobro, valjda ću živeti s tim.

Mislim da je sasvim jasno da mi imitacije odlično idu.

Mogu da imitiram praktično bilo koga.

Samo treba da mi kažete ime i zanimanje

i izvešću savršenu imitaciju.

Voleo bih da to večeras izvedem, ako se slažete.

Smem li tebe da imitiram? Dobro.

Samo mi reci kako se zoveš i šta si po zanimanju.

Savršeno ću te imitirati.

Ja sam Ijan, pisac.

Zovem se Ijan, ja sam pisac!

Izvini, Ijane, zvučiš iritantno.

Mislim da je sasvim jasno da su me odgajili zavisnici.

Ali to je u redu, u redu je. Nažalost, mama mi se ubila od pića.

Ali rešio sam da svom prvom detetu dam ime u njenu čast.

Da, prvom detetu ću dati ime Alkostop.

Možemo li da popričamo? -Da?

To nije bilo dobro, zar ne? -Da.

Možemo li mi to bolje? -Da. Da, biću bolji.

Hajdemo. -Važi.

Dobro, odsad pa nadalje, biću bolji.

Kad te odgaja zavisnik, odeš u jednu ili drugu krajnost.

Ili postaneš kul,

nedokučiva misterija, ili piskavi mali kreten.

Na vama je da odlučite kojoj kategoriji pripadam.

Ovo je moja imitacija

ozbiljnog folk-muzičara čija usna harmonika je

malo previše daleko postavljena.

U stvari, neću je ni izvoditi. Baš sam je lepo objasnio.

Strava sam lik ja u umu svom S rupicom na bradi i seksi pogledom

Pobedio bih u trci bez truda imalo Samo nije meni do toga stalo

Nikad nisam usamljen kada sam sam U svom minimalističkom domu ja obitavam

Slavni prijatelji puštaju me Preko reda da se utrpam

I ja sam, ja sam, ja sam sasvim kul lik Idemo sad!

Gledam "Bafalo 66”

Oblačim se kao River Feniks

Keruak i Vim Venders Tajms Skver i Dejvid Bern

I da li mrtvi stvarno umru Ako ti i dalje na živce idu

Napisao sam knjigu O tome kako da se izgubiš

Ne plašim se ja malo mraka A panika me hvata usred Nidl Parka

Ali sjajna sam zvezdica Kad sam u svojoj sobi

Beba leptira u čauri

I nije me briga, ali opet ću te pitati

Da, da, radim isto što i oni!

Jesam li ekscentričan ili samo kreten?

Dok cepam cigare i gluposti pričam U divljem plaventilu

Moraš biti luda da bi prevario ludu

Koja misli da vara tebe

U mojoj glavi ti želiš da se vratim

Jer sam jedini Koji može da te nasmeje

Vređaću ti umetnost Dok moju ne pohvališ

Ja sam prilično kul lik Tako je, hej

Udri, Kleju!

Odnedavno shvatam da lažem Da čak i kad sam tužan kažem

Nema u prošlosti ničeg Što bih promeniti želeo

Nisi mi slomila srce Dušo, ne nedostaješ mi

To je istina, istina je, istina

Uvek sam želeo da postanem neko i nešto, znate?

Kad sam bio mali, pevao sam u božićnom horu,

pa bih stajao na ivici platforme

i došli bismo do kraja nastupa, pa smo pevali: "U nebeskom miru spavaj”.

Ja bih tad skočio sa ivice platforme i otpevao: "I još mnogo godina”.

Nastavnica bi se pitala: "Šta?”

A ja sam bio u fazonu: "Hoću da budem zvezda. ”

Jer sam bio užasno ljubomoran na klince koji su bili zvezde.

Sećam se kad mi je mama prvi put

pokazala muzički spot benda "Hanson”.

I sećam se da sam rekao: "Hoću da ti jebeni klinci umru, mama.”

Želim da jebeno umru, mama.

Želim da umru. Želim da umru nasilnom smrću, mama.

Ali istina je da sam samo bio ljubomoran na njih.

Zato što su to klinci koji su stvarno kul izgledali,

a pevali su kao "California Raisins”. I...

I ja sam želeo da budem takav. Znate? Želeo sam da budem takav.

Džoni ima sina Ronina. On je sjajan tata.

Njegov sin je klinac, još je u osnovnoj školi.

I on je kul klinac,

ali ponekad se zabrinem da je poput mene,

da je nalik na mene u detinjstvu, znate?

Svaki put kad se vratim u Alabamu i pogledam ga,

gledam ga otprilike onako kako Forest Gamp

gleda svog sina na kraju filma.

Znate, kad je kao...

"Je l' on kao ja?”

A Dženi je u fazonu: "Ne, on je jebeno normalan.”

Čudan deo filma, čudan obrt.