Lost

У претходним епизодама:

Тренутно нам је ово приоритет.

Како си доспела на ово острво, Данијел?

Брод је ударао у стене, насукао се.

Чекај мало, батице. Шта хоћеш?

Хоћеш да се грудвамо? - Хоће да чвршће држиш сноп.

Бар тако мислим.

Здраво. - Здраво.

Како иде? - Иде.

Све док неко не саботира и овај, а?

Људи стражаре 24 часа дневно.

Нико неће ни да му приђе, са или без намере да га спали.

Е, слушај, размишљао сам... Шансе да брод примети овај сплав су мале.

Можемо помоћу нечега да шаљемо сигнал сваком броду у близини. Нешто попут СОС-а.

ОК, питаћу Сајида, али чак и да направи тако нешто, немамо никакву врсту енергије.

Није ли Сајид рекао да луда Францускиња има батерије?

Не долази у обзир. - Не тражим да ти идеш.

Ја ћу то. - Нећеш.

Батице, само хоћемо да... - Зар стварно мислиш да би

дала нешто што јој треба за опстанак потпуном странцу?

Само те молим да ми кажеш како да је нађем. То је све.

Био сам у несвести кад ме је однела у камп.

Кад сам побегао, био сам дезоријентисан. Не знам како да је пронађем.

Не знаш, батице, или не желиш?

Сајиде, види, имаш њене мапе и папире. Мислио си да показују нешто.

Е, па нисам био у праву. - Па, можда показују где је она.

Види, не знам ни шта ови папири значе!

Могли би бити само плод њеног поремећеног ума!

Текстови песама са једначинама!

Ако ова мапа води до ње, мораш знати да живи у овом подручју.

Дала му је име: "Теритоире Фонс. "

Шенон је то превела.

Значи "Мрачна територија." Звучи као место које би радо посетио?

Значи, нећеш да помогнеш? - Нисам то рекао.

Направићу одашиљач. Предлажем да нађеш извор енергије.

Мора да има нечега у кабини. - Не идемо у кабину.

Шта радиш ти тамо?

Уно моменто, мама. Само нешто проверавам.

Надам се да не гледаш опет оне жене у тангама.

Види, мама, причали смо о овоме.

Ако желиш да живим овде, мораш да поштујеш моју приватност.

И не, не гледам.

Погледај се. Суботом увече одрастао човек седи у кући и гледа ТВ.

Треба да изађеш. Покушај да нађеш фину жену.

Да, сад ћу да се позабавим тим.

Бар покушај да се храниш здравије. Поново добијаш на тежини.

...са мега бројем 42.

Ово је вечерашња добитна комбинација Мега Лото Џекпота:

4, 8, 15, 16 и 23,

са мега бројем 42.

Ко год има ове бројеве, освојио је или ће делити скоро рекордни џекпот.

Тако је, Мери Џо,

јер нам је ово шеснаеста недеља без победника.

ИЗГУБЉЕНИ

Ћао.

Јеси будан?

Баш сам се то и ја питао.

Јел' та Францускиња написала ово?

Шта радиш ти овако касно?

Ништа. Нисам могао да спавам.

И запитао сам се.

Ти и Шенон сте покушавали да провалите нешто од овога, па сам се питао шта...

Шта сте провалили о овоме?

О чему? - Не знам.

Погледај ове бројеве које је исписала неколико пута.

Имаш ли појма шта значе?

У једном моменту сам помислио да би могли бити некакве координате.

Да, координате.

Али кад си први пут налетео на Францускињу,

кажеш - видео си кабл ил' тако нешто на плажи.

Пратио си га и одвео те је до ње.

Не. Одвео ме је до замке коју је поставила.

Али њена гајба је прилично близу, зар не?

Што те одједном тако занима Русо? - Не занима ме.

Само разговарамо, батице.

Извини ако није добро време.

Лаку ноћ.

Ти. - Како сте смислили добитну комбинацију?

Па, овај... Само ми је пала на памет.

Што не бисте представили своју породицу? - А, да. Овај...

Ова стидљива лепотица је моја мама, Кармен. Дођи, мама.

А ово су мој брат Дијего и његова жена, Лиса.

Јуху! Богати смо! - Баш лепо, батице.

Игноришите га. Он је кретен. И, овај...

Е, морате да упознате овог човека. Ово је најбољи човек кога познајем.

Мој деда Тито. Ради три посла већ...

Колико је прошло, деко? - 52 године.

52 године!

Има 70 година и најближе годишњем је био кад су му пре 4 године ставили пејсмејкер.

Тако да ћу од овог новца пре свега њему да дам одмор који је заслужио.

То је једино што ми је битно, помагање људима до којих ми је стало.

Јер сам стварно задао својој породици брдо проблема и ово је начин да им се одужим.

Знате, можда купим мами нову кућу.

И, овај...

Можда ћемо кад се деда врати с крстарења моћи да радимо ствари које смо увек желели.

Деко?

Где си, ортак. - Шта је? Не радим ништа.

Шта?

Шта? - Само сам ти се јавио.

А, да.

'Јутро.

Извини. - Идеш негде?

Ја? Ма какви.

Мислим, идем...

само сам хтео мало да прошетам.

Знаш, да нађем ново место за пецање.

Идем и ја с тобом. - Ма, у реду је.

Не, користило би ми мало времена на отвореном.

Батице, мени би користило да мало будем сам.

У реду.

Крупан сам, па лако дехидрирам.

Аха.

Да, ОК.

Клер, имаш времена?

Наравно. - Мислио сам, ако имаш времена,

да ми помогнеш око једног малог пројекта.

Ја? - Да.

Правим нешто па би ми помоћ добро дошла.

Ја сам у деветом месецу трудноће. Једва могу да се дотетурам до плаже.

Можеш ли да држиш тестеру?

Могу. - Можеш ли да помераш руку напред-назад?

Мислим да могу. - Савршена си.

Хајде.

ОК.

А шта ми то тачно правимо?

Где је?

Где је шта? - Мапа. Кажем ти, неће ти помоћи да је нађеш.

Чекај, полако. Није код мене. - Што је још горе,

не желиш сам да радиш своја прљава посла, већ наговараш Харлија да то ради за тебе.

Чекај мало. Харли?

Био ми је синоћ у шатору и испитивао ме о Русоовој.

О бројевима које је написала и како сам успео да је нађем.

Не знаш ништа о овоме, а?

Чарли, јеси видео Харлија? - Овај...

Пре пар сати, спремао се да пође у шетњу.

Понашао се као лудак, ако могу да додам.

Мој Боже, кренуо је за њом.

Када ћеш да се вратиш? -Ако га стигнемо, пре мрака.

Што?

Да ниси можда забринута за мене?

А шта ако јесам?

Сајиде!

Јеси спреман?

Бићу добро.

Хуго, утишај ту буку.

Извини.

Где ме то водиш? Знаш да не волим изненађења.

Свидеће ти се ово, мама.

Мислим, после свега што те снашло...

попут оног са дедом

Онда на сахрани, кад је оца Агилара ударио гром.

Човече, како је то била гадна олуја.

И Дијего се вратио кући кад га је Лиса оставила због оне келнерице.

Не спомињи ми ту курву. - Само кажем да заслужујеш нешто добро.

Знаш,

откад сам добио на лутрији, као да...

Стално нас бије малер.

Као да су бројеви уклети или тако нешто.

То је богохуљење. Знаш да смо Католици.

Не верујемо у клетве. - Шта ти је, мама, само причам.

У реду, скоро смо стигли. Ево, стави ово.

Што морам да носим ово? - Дај ми руку. Само пажљиво.

Ти се пази. - Искорачи.

Не видим ништа.

ОК, сада скини повез са очију и погледај своју нову кућу снова.

Мој чланак!

Рекао сам да скинеш повез.

Што си ме уопште наговарао да га стављам?

Хуго, јел' ја то осетим дим?

О, срање!

Сачекај. Морам да позовем 911.

Реци им и за мој чланак.

Баци телефон. Одмакни се од возила.

Не, не, не! То је због куће. - Уради то! Одмах!

Окрени се.

Не постоје клетве, а, мама?

Имате право да ћутите.

Све што кажете може бити и биће употребљено против вас на суду.

Хеј! Францускињо!

Мислио сам да ћеш бити срећан. Све твоје деонице су у порасту.

Твоја улагања у поморанџе су се исплатила када су оне тропске олује напале Флориду.

А сада си и главни власник фабрике кутија у Тастину.

Фабрика кутија? - Аха. Тамо се праве кутије.

Уносан посао. Свима су потребне кутије.

Што ме подсети, твоја фабрика обуће у Канади...

Имам фабрику обуће у Канади?! - Е, па не више.

Уништена је у пожару прошлог месеца. - Наравно да је уништена.

Могуће да си читао о томе. Осамдесет и нешто људи погинуло.

Али добра вест је то да смо је добро осигурали, има да ти донесе брдо лове.

Додај ту и сочну нагодбу с полицијом због погрешног хапшења, скоро си удвостручио

своје укупно власништво за само пар месеци.

И даље ми није јасно како су те полицајци побркали са дилером дроге.

Што сам баксуз? - Хуго.

Ниси први који је добио на лоту и верује да му је новац донео само несрећу.

Све је то само у твојој глави.

Шта, не верујеш у уроке? У клетве?

Ја сам рачуновођа. Верујем у бројеве.

Одакле ти уопште? - Шта то?

Бројеви. Шта си употребио? Нечији рођендан?

Број телефона? - Ма, ништа. То је само нешто што сам...