Carnival of Sinners (La main du diable)

РAVOLJA RUKA

Љta je bilo? -Gladan sam kao vuk.

Иekam veиeru satima! -Put je blokiran.

Ali moj apetit nije!

Lavina se ovde sruиila. -Bili smo tamo juиe!

Da li je bilo lepo?

Previљe oblaиno. -Rizikovali ste ћivote uzalud.

To je rizik koji smo svi uzeli na sebe.

Viљe volim da heklam. -Sutra organizujemo tim

dobrovoljaca da raљиistimo put. Okupljamo se u pet,

hladan obrok u rancu, malo vina, i bez lenиarenja.

Dok иekamo veиeru, ispriиajte nam priиu koju ste nam juиe obeжali.

Notar je u dosluhu sa gazdom da nam pokvari apetit.

Danas жu vam ispriиati priиu o Miљelu Iglanu i ћeni u belom.

Nestrpljivi, g. Perije? -Skapavam od gladi.

Ne vidite li? -Љta to?

Da vas proћdirem oиima. -Za to se dodatno plaжa!

A, evo i muћa. Malo kasni...

Gazda, kad жe jelo?

Gladni smo! -Svaki dan ista priиa!

Љta bi sa vojnom disciplinom? Nije vas briga!

Pukovniиe! -Obeжavam vam iznenaрenje.

Љta je to? -Nikad niste иuli pucnjavu?

Ne tako blizu.

Opet krijumиari. -Kao u "Karmen". Predivno!

Ovo oblast je za njih duљu dala, tik uz granicu.

Ljudi koji ovde plaжaju carinu su naivni.

Љta se to deљava?

Ma, niљta. -Nadam se da neжe uzurpirati veиeru!

Strpite se malo. -Preteraste ga!

Dovrљite priиu, notare.

Gde sam, beљe, stao? -Starac reиe Miљelu:

"Tvoj konj bolje zna put".

U tom momentu zaиuli su se koraci pred vratima.

Ovo mi se ne sviрa!

Da li je ovo gostionica L'Abe? -Da.

Imate li slobodnu sobu? -Sami ste?

Nadam se. Zatvorite vrata.

Љta ste blenuli?

Nikada niste videli jednorukog иoveka?

Kojim putem ste doљli? -Zaљto vas se to tiиe?

Put je odseиen. -Sigurni ste?

Nemate prtljag? -Ne, samo ovo. -To je sve?

Gde su ruљevine? -Hotel je izgraрen na njima.

A groblje? -Ne postoji. -Nema groblja?

Da li su vrљena iskopavanja? -Vi ste arheolog? -Ne.

Oprostite, da li ste maloиas иuli dva pucnja?

Ne. -Иudno jer... -Љto bih ja znao o pucnjavi?

Gospodine, hoжete li popuniti formular?

Penkalo.

Ne dirajte to!

Poљtedeжu vas иeprkanja po mom formularu, te жu odmah reжi:

Rolan Briso, 35 godina.

Dali biste mi viљe? -Ne, gospodine.

Slikar. Eto ga. -Duћina boravka?

Иudnog li pitanja. Znate li љta жe te raditi sutra? Ja ne.

Pokaћite mi sobu. -Ovuda, gospodine.

Иudan momak. -Moћda je lud.

Ne bih ћelela da ga sretnem sama noжu.

Dame i gospodo! Da li ste videli neobiиnog иoveиuljka,

sav u crnom, nosi dugaиku kutiju?

Pucali smo na njega. -Pobegao je u ovom pravcu.

Putnik je maloиas pristigao, ali ne odgovara vaљem opisu.

Kazali ste, иoveиuljak u crnom?

Trиao je kao da mu gori pod nogama.

Videli ste ga? -Ne.

Ne bojte se. Lezi, Nik! -Neљto da popijete?

Ne, duћnost zove. Probaжemo bar kutiju da naрemo.

Oprostite na smetnji. Prijatno veиe.

Otpratiжu vas do sobe. Uskoro sluћimo veиeru.

Nemam vremena. Ћurim. Gde su ruљevine?

Bolje sutra, novi je dan. -Moћda za vas.

Nema veze. Saиekaжu. Ovde ili negde drugde.

Dame i gospodo, sedite za sto.

Pregladnela sam. -Иudan ovaj neki putnik.

Nije se uplaљio psa. -A kako je samo promenio

izraz lica kada sam spomenuo pucnjeve?

Dame, savet: zakljuиajte vrata veиeras.

Molim, opet suve љljive?! -Zar ne silazi na veиeru?

Mora da jede, to je potreba.

Kako slika sa jednom rukom? -Za иetkicu mu ne trebaju dve.

Klemens, uzmi suve љljive. -Da, mama.

Divan odmor. Lavina... -I ludak!

I naravno, suve љljive! Veиe je i zvaniиno upropaљжeno!

Njegova soba je pored naљe. Hoжete li spavati? -Ko klada, gрo.

Ja жu spavati odevena. -Tiљe. Evo ga ide.

Da li je izgubio ruku u ratu?

Љta je u tom paketu? -Uspomena na njegovu ћenu?

Izgleda kao narkoman.

Ne bi me iznenadilo da je unutra kilo heroina.

Gospodine Briso, telefonski poziv za vas.

Mene? -Da, traћio je gospodina Brisoa.

Ali niko ne zna...

Ko je to? -Ne znam, samo je ljubazno pitao za vas.

Veoma ljubazno.

Halo? Ko zove?

Koga traћite?

Љta se to dogaрa? -Pazite na staklo!

Ne miиi se, Mimi! -Svetlo!

Klemense, gde si? -Sveжe, gрo Mimi!

Upomoж! Zagrcnuo sam se suvim љljivama! -Dajte svetla!

Љta ste se skamenili?

Ne dirajte mi nos!

Klemense, ne boj se! -Konaиno! -Mimi, draga!

Naрem li onoga ko je ovo uradio mojoj ћeni... -Tresnuli su me otpozadi!

A meni neko uvrnuo nos! Kako je to moguжe?

Osetila sam neku zver na ruci. Pomislih, miљ!

Љta se deљava? -Ne znam.

Verovatno je izbio osiguraи.

Osiguraиi su u redu. Sigurno je do elektrane.

A telefon? -Ne radi.

Evo ga. Rekoh da je do elektrane.

Zvaжe vas.

Problem je bio do elektrane. -Oni su i mene mlatnuli po glavi?

Opljaиkan sam! Opljaиkan!

Tamo sam je ostavio. Ko je to uradio?

Nismo niљta videli. -Bili smo u mraku.

Neљto se ovde deљava... -Љta je ukradeno?

Njegova kutija. -Nestala je.

Smatram da treba obavestiti policiju.

Za vreme nestanka gospodin je bio u govornici.

Blizu osiguraиa! -Љta to implicirate? -Netaknuti su.

Vrata su se otvorila i zatvorila! -Nek gospodin obznani љta je ukradeno.

Zvuиaжe vam neverovatno.

Posle notarovih priиa, niљta nas ne moћe iznenaditi.

Ne mogu. -Zovi policiju! -Ne, stanite!

Ne moћe policija tu niљta.

Niko mi viљe ne moћe pomoжi.

Иak ni policija.

Ni pukovnik? -Ama baљ niko.

Љta je, tu je. Sluљajte, gospodo.

Verujte mi ako ћelite. Prosudite sami.

Priиa!

Ne hmkajte, dajte иinjenice, datume.

Poиelo je pre neљto viљe od godinu dana,

ali kada govorim o tome, imam oseжaj kao da je proљlo dvadeset.

Bio sam proseиan umetnik, sa gomilom ideja.

Slikao sam slike u glavi.

Ћeleo sam da oћivim mrtvu prirodu.

Da cveжe odiљe svojim mirisom,

a povrжe svojim vitaminima.

Naravno, galerije su me redom odbijale.

Te bih povrжe pojeo, a cveжe poklonio modelima.

Izlagao sam im svoje ideje leћeжi u krevetu,

i gajili zlatne snove u sivom dimu moje lule.

Postao sam struиnjak za slikanje pasa.

Moj pas je platio cenu.

Postao sam neka vrsta slavne osobe na Monparnasu.

Vodio sam raиuna o oblaиenju, redovno menjao koљulje,

i imao frizuru koja se isticala.

Ljudi su se okretali za mnom na ulici, ne zbog mog talenta,

veж zbog mog naиina odevanja. To mi je laskalo.

Jednog dana sam uљao u prodavnicu rukavica.

Tamo je radilo nekoliko ћena.

Mogu li vam pomoжi? -Ћelim... ne.

Љta gospodin ћeli?

Odabrao sam jednu, љto bi se reklo, nasumice.

Gospoрice. -Izvolite? -Rukavice, bele.

Ali bela sa malo zelene, i nijansom crne.

Kad bi samo imali tu boju. Za љta su?

Za venиanje. -U tom sluиaju,

imam odliиne rukavice od antilopa... Samo trenutak.

Da li su prigodne? Venиanje жe biti u Madlenu,

sa иuvarima, crvenim tepisima, sveжama, puno svetla.

Zatim, mlada u belom velu, rukama punih cveжa,

I na kraju, geometrijska linija povorke i familije,

sve to mora da bude saћeto u par rukavica. Razumete?

Dajte mi savet.

Љta biste vi na mom mestu? -Za poиetak, ne bih se ћenila.

Ne verujete u brak? -U svoj, ne.

Mogu li vas zamoliti za ruku?

Zaљto? -Ne brinite, vratiжu je.

Veoma smeљno. Verujem da sam hiljaditi kome ste to rekli.

Ne, prvi. -Blagodarim.

Juиe sam poиela da radim.

Drago mi je љto sam danas doљao.

Ћelim da znam vaљu veliиinu, a ne buduжnost.

Ali ne ћenim se ja. -Zvuиali ste veoma ubedljivo.

Vi ste svat? -Ne, ja sam slikar.

Naslikaжu venиanje. -Sa belim rukavicama?

Ne, naslikaжu rukavice.

A, tako. -Shvatate? -Nisu vaљa veliиina.

Ћelim da mrtvom prirodom otelotvorim

љta god da je ћivo na jednoj takvoj ceremoniji. Svaki prst sa rukavice

жe oћiveti kao lik koji seћe ka oиima posmatraиa.

Razumete li? -Sjajan ste slikar.

Govori se o meni na Monparnasu. -Radite li i portrete?

Voleo bih da uradim vaљ.

Poиeo sam sa radom na portretu i udvaranjem.

Ali sam zatajio sa oba.

Irena me je bacala u oиaj. Neprestano sam se pitao

kojim to bojama da je naslikam, i kojim to reиima da je zavedem.

Sve je te godine iљlo naopako do dana Svete Irene.

Konaиno! -Kasnim? -Sat vremena.

Neљto se dogodilo? -Neko.

Ne brini, razmenili smo samo neprijatne reиi.

Cveжe? Kojim povodom?

Slavi se Sveta Irena. -Posle godinu dana, љarmantno.

A to? -To je iznenaрenje. -Љta?

Rukavice! -Od antilopa.