The Bear

Fantazija je to što nastajeovde, u ovoj sobi sa svetlima i ogledalima.

Još nešto postoji ovde. Ne znam šta, ali nešto se dešava.

Nije deo naše svakodnevnice, toga kako živimo…

Ali pokušavamo da stvorimo nešto drugačije.

Samo posegni gore i uzmi šta god hoćeš.

Uzmi jednu. Stavi u kantu. Drugom rukom! U kantu.

Odlično, sad duni. Drži sa obe ruke.

Često se kaže da je teže varati u kartama nego uraditi dobar mađioničarski trik.

Ali mađioničarski trikovi su drugačiji, baš zato što su tako iskreni.

Kažeš nekome da ćeš ga prevariti pre nego što ga prevariš.

Na neki način, to je mnogo teže.

Ovo je kec tref, karta koju je ova žena izabrala.

Kažete da nije? - Četiri karo. - Ako insistirate.

Najbolja, prava magija, je uvek spontana.

Mora samo da se desi.

Tako sam umoran. - Ovo je grozno. -Jeste grozno.

Da smo radili na vreme, kao što piše u obavezama, ne bi bilo ovako.

Ali radili smo na vreme, Karm. - Samo to i radimo.

Dođu kutije, mi ih rasklopimo. -Ali onda dođu nove, pa treba opet.

Šta ako nas neko proganja? -Niko nas ne proganja. -Misliš?

Što bi neko to radio? -Nije. -Ali šta ako jeste?

Da, šta ako? -Ko bi hteo da nas proganja? -Ko je ljut na nas? -Niko.

Semi je stalno ljut. -Videli bismo ga. -Njega bih primetio, to je drugačije.

Znam ko je ljut na nas. -Ko? -Kler Ber.

Mislim, ne na nas, samo na tebe. -Nije na nas.

Kler nas ne bih proganjala. -Kako znaš?

To bi bilo haotično. A ona je…mir.

Apsolutno. A i dobra je riba. -Šta? -Mislim, dobra je riba iznutra.

Ne. -Divna je osoba. -Mislio sam da je smirena.

Ona je mir. -Dobro, poštujem.

Je l' misliš na nju? -Ne baš. Skoro svaki dan.

Vidiš? Proganja te, čoveče. -U pravu je. -Ne.

Što joj se samo ne izviniš? -Ne mogu. To je teško.

Nije teško. Imaš vremena. -Baš je lako. Vidi, Ber. Ted?

Da? -Ti si Kler Ber, a ja sam Karmi, jer smo najbolji prijatelji, poznajem ga.

Vidi sad ovo. Hej, Kler Ber. -Da? -Baš mi je žao.

Gotovo. -Vidiš?

Nastavite sa kutijama. -Rastavljamo kutije. -Napredujemo.

Možda me proganja.

Glupe kutije. - Jesu glupe.

Dobro. Htela sam da… Hoću prvo da kažem…

Da sam tako… Mnogo sam zahvalna. Dobro.

Htela sam, znači, da pričam sa tobom.

Pojavila se jedna jako uzbudljiva prilika za mene. Moraš brže, sranje.

Ovo mora da postane bolje ili da se skloni.

I dalje čekam na vagju. Hajde, pokrenite se.

I dalje čekam na vagju. -Krenula sam, šefe.

Kreni iz početka. Moraću sve sam.

Brže. Ubijate me. Molim vas.

Niko nije spremio vagju kako treba večeras. Molim vas.

Bez dima, samo muzika. Čuješ muziku?

Brže! Ovo ne valja, pravi opet. Čekam vagju ceo dan.

Opet, idemo. -Brže i čistije, šefe.

Ne, opet. Ništa nije dobro večeras. Idemo dalje, ubijate me.

Čekam na angaloti. Kavateli. I dalje čekam na angaloti i vagju.

Molim vas, idemo. Sid, čekam vagju.

Riči je rekao da sačekamo. -Ne slušaš Ričija. Idemo, opet.

Molim vas, dajte mi jebeni angaloti. I dalje čekam vagju, idemo.

Brže, molim vas. Markuse, čekam tebe i čekam angaloti.

Čekam vagju. Markuse, javi se. -Krenuo sam, šefe. -Radi brže, kasnimo.

Brže. -Šefe Sidni, broj 21, konobar je ispustio. -Ovo je treći put u dve nedelje!

Šta da radim? -Nauči tvoje ljude da hodaju. -Ti nauči svoje da kuvaju brže.

Muka mi je ovoga.

Tifani i Frenk Nedelja, sedmi septembar

Šta je ovo? -Promocija.

Danas je bilo kao dva dana. -Dug dan, čoveče.

Koliko obrtaja? -Jedan i tri četvrtine.

Šta je ova zvezdica? -Dodatni dezert za sto 42.

Što? -Rođendan. -Propustili smo rođendan? -Da.

Sranje. Ja sam kriv.

Sranje. Od sada… -Ne propuštamo rođendane.

Šefe. -Šefe.

Organizacija nas ubija. -Možemo se menjati.

Onda ću morati da pokrivam tvoju stanicu. -A ja ću pokrivati tvoju.

Dobro si? -Da, provaliću ovo, samo mi treba vremena.

Nisam mislila na jelo. -Dobro sam, da.

A ti? -Da, mogu ostati duže ako hoćeš.

Ne, ne. Treba da se odmoriš.

Danas nije bilo dobro. -Tako je već neko vreme.

Izvini.

Ponekad je teško pratiti te. -Ja radim duže. -Nisam mislila tako.

Htela sam nešto da te pitam.

Dobro.

Može da čeka. -Sigurno? -Da, umorna sam. Oboje smo umorni. -Dobro, tu sam.

U redu je.

Sutra ne radimo. -Da. Tek sad si se setio?

Ne, setio sam se da je sutra sahrana u Ever-u.

To će biti teško.

Ali videćeš sve te ljude koje znaš…

Da, svi će biti tamo. -To je ozbiljno.

Trebalo bi da dođeš.

Ne, ja? -Da. -Ne, imam puno stvari da radim.

To ti je poslednja šansa da jedeš tamo. -Svesna sam.

Mislim da to nije za mene. - Sid, to je Ever.

Znam. -O čemu pričaš onda? Treba da dođeš.

Dobro. -Dobro.

Hteo sam da ti kažem…

Šta?

Neću da ti bude teško da me sustigneš.

Dobro.

Razumela sam. Super.

Dobro, hvala.

Laku noć, onda. -Laku noć.

Kler

Izvini.

Izvini. Sranje.

Treba mi fiziološki rastvor. -Šta se desilo? -Igrao se i pao sa krova.

Spreman? -Da. -Jedan, dva, tri.

Volim te.

Od Bifa do Bera: Kako je Karmen "Ber" Berzato preobrazio svoj porodični restoran

Vizionar

Brilijantan

Genije

Karmen Berzato je najbolji šef u Čikagu

Tata

Šefe. -Dobro jutro šefe. -Otkud ti ovde?

Došao sam radim na nečemu, dok još nismo u gužvi.

A ti? -Isto.

Dobro jutro. -Šefe. I ti radiš na nečemu? -Grožđe.

Zdravo. -Hej, šta ti je to?

Ovo se zovu palice za golf. Zapravo, nedostaje mi jedna.

Da nije možda tebi u guzici poslednjih par nedelja?

Došao si da mi sereš? -Opusti se.

Idem u Sijetl večeras, nisam hteo da ostanu u kolima.

Šta ti radiš? Prskaš sranja? -Da, prskam sranja.

Znaš kad ćemo moći da vidimo recenziju? -Ne znam.

Nisam razmišljao mnogo o tome, biće dobro. -Da, ni ja.

Razmišljao si, zar ne? -Baš mnogo. -I ja.

Biće pozitivna ocena. -Kako znaš? -Ne znam.

Tako ti je to sa snovima.

Išao sam na neku seriju predavanja na univerzitetu. -Ti si išao na predavanja?

Da, ja sam išao. Šta misliš, kako sam postao ovako široko obrazovan?

U svakom slučaju, snovi nastaju iz neke strasti. Kad kažem snovi, mislim ciljevi.

Ne oni snovi kad legneš da spavaš i zaglavljen si na dnu bazena

a svi zubi ti plutaju na površini i imaš tetovažu buldoga na kiti.

U svakom slučaju, to predavanje se zvalo "Dan kada je počelo sutra".

O velikim pomacima u nauci i kulturi i tako tim stvarima.

Mnogo njih se desilo baš tu, na Univerzitetu u Čikagu.

Ludilo. Recimo radiokarbonsko datiranje. Znaš šta je to?

Mislim da ne. -Kada je nešto živo, bilo šta, biljka, životinja, čovek.

Upija atome ugljenika-14 u svoje tkivo. A kada umre, krene da ih ispušta nazad.

Taj jedan lik je otkrio kako da izmeri koliko dugo je nešto mrtvo.

Tako što će prebrojati preostale atome ugljenika-14. Ko se toga seti?

Prvi nuklearni reaktor. Univerzitet u Čikagu.

Inspirativno je, jer kad gajiš te snove i ciljeve, koliko god ludi bili,

a veruj mi, ima još jedno 15 ovakvih stvari koje su potpuno jebeno iditoske.

Ali ostave neki trag, znaš? Možeš da promeniš ceo svet.

Sve dok postoje mesta kao što je univerzitet, koja te u tome podržavaju.

Puštaju te da radiš šta si zamislio. I finansiraju te.

Sećam se da sam sve vreme razmišljao kako nemaju svi to.

Ber, slušaj, znaš da te sve vreme podržavam. -Znam.

Ali ako nas sad ubiju…ja ne smem da propadnem, u redu?