Belgravia

Ovo je divno iznenađenje. Išao bih dolinom smrti

da znam da imam šansu da osvojim vaše srce.

Neću se udati za Džona Belasisa. -Kako se usuđuješ da me ne slušaš?

Kakva usluga? -Kad budu išli na selo, pođite sa njima. -U Glenvil?

Ona zna nešto o Poupu što ne govori. -Omaklo joj se

da se ne radi o poslu, i da g. Poup nije stranac.

Ne znam šta da mu kažem. -Recite mu bilo šta.

Dok stižu informacije, biće i napojnice.

Pretražite njegova pisma. Tražite imena Čarls ili Poup.

Što starija, to bolja. Tajna je u njihovoj prošlosti.

Znam to.

Šta ćeš raditi u Mančesteru? -Moram da vidim neke ljude.

Ne mogu da pričam o tome dok ne istražim. -Čak ni nama?

A tvoj posao? -Biću odsutan samo par dana.

Tartone, tu ste. Jeste li našli?

Izgleda da u podrumu više nema te godine, gospodine.

Naručiću još sutra. -Dakle... imate li nešto za mene?

Dobro veče, gospodine. Mogu li da ponudim piće? -Da. Brendi.

Pa? -Našao sam nešto. Pismo o detetu po imenu Čarls.

Kaže, "Dobro mu ide proučavanje Biblije,

što će g. Trenčardu biti drago da čuje."

Proučavanje Biblije? Kada je to pisano? -Pre 20 godina.

Njegov staratelj se nada da će imati karijeru u Crkvi.

Upućeno je g. Trenčardu? -A potpisao ga je

prečasni Bendžamin Poup, ali, dečak nije njegov sin.

Zašto to mislite? -Jer piše kao zaposleni koji podnosi izveštaj.

Mislio sam da se Poup obratio g. Trenčardu

kada je Čarls već bio u Londonu i počinjao posao.

Kažete da se Trenčard zanimao za njega dok je bio dete?

Je li ovo više od poslovnog sporazuma?

Izgleda da je tako, gospodine. -Dobro, dajte da vidim.

Spustite pismo na sto, a ja ću spustiti novac.

Mnogo hvala, gospodine.

Gde je druga strana?

Druga strana, gospodine? -Ne pravite se pametni! Prva strana.

Ona sa adresom pošiljaoca? Gde živi prečasni Bendžamin Poup?

Ta strana. Bojim se da će vas ona koštati još 20 funti. -Šta!?

Možete li sniziti glas? -Vi ste nitkov! -Ne, gospodine.

Ja sam siromah koji mora da iskoristi svaku priliku.

Prihvatate li ponudu? -Dođavola sa vašom ponudom!

Onda me izvinite, imam posla. Laku noć, gospodine.

Stanite!

Šta je bilo? -Objavili su veridbu g. Belasisa.

Šta? -Sa ledi Marijom Grej. Znali smo to.

Ima li vesto od Olivera? -Poslao je telegram iz Derbija,

što znači da je pred njim poslednja etapa puta.

Tako brzo, da se čoveku zavrti. Šta on stvarno radi tamo?

Zašto bi rekao meni?

Žao mi je, g. Poup je u Londonu.

Je li rekao kada se vraća? -Ne, gospodine.

Čujem da vam dobro ide. -Da.

Dok možemo da zadovoljimo potrebe za pamukom.

Znate da on planira da nabavlja za stalno iz Indije? -Da, rekao mi je.

Mora da je ovo dobro mesto za posao.

Siguran sam da ste zadovoljni.

Zašto pitate, gospodine? Zašto ne bi bili zadovoljni?

Bez razloga, samo sam radoznao.

Rajli! Nastavi sa poslom!

Ako ste dovoljno videli, imam mnogo posla.

Hej, gospodine.

Zašto ste ono pitali? Jesmo li zadovoljni? -Jeste li?

Ne, prokleto nismo. -Jeste li došli da pravite probleme g. Poupu?

Kakve bih mu probleme mogao napraviti?

Dođite u 8 u tavernu Kraljeva glava na trgu Market, pa ćete saznati.

Hoćete li vi biti tamo, g. Rajli? -Biću.

Ali ne treba sa mnom da razgovarate.

Grofica od Templmora. -Šta?

Upravo su doneli čaj, želite li vi? -To bi bilo baš lepo,

čim mi kažete šta ovo znači.

"Ako dođete danas popodne u 4, mogli bismo da planiramo

sledeću posetu Bišopsgejtu. Karolina Brokenharst."

Ona je dobro društvo za vožnju, što znate bolje od mene.

Dobro ste je vaspitali. Gde ste našli pismo, u njenoj sobi?

Koga posećujete u Bišopsgejtu? -Posećujemo nekog posebnog?

Vi mi recite.

Draga moja, nešto vas muči. Nadam se da ćete mi reći šta.

Ništa me ne muči. Imam razloga za slavlje.

Jeste li videli jutrošnji Tajms, ili Gazetu?

Ne kupujemo Gazetu, i nisam čitala Tajms.

Objavili smo veridbu Marije sa Džonom Belasisom.

Nećete mi čestitati?

Naravno. Je li određen datum? -Ne. Ali mrzim duge veridbe.

Ledi Marija Grej.

Mama. Rekla si da danas ideš kod ledi Staford.

Kao što vidiš, predomislila sam se. Sad mogu

da razgovaram o objavi sa ledi Brokenharst.

Nemoj da se duriš. -Ne durim se.

Ćutim jer nemam šta da kažem. -Gđa Trenčard. -Nebesa.

Kakvo će ovo popodne ispasti.

Da sam znala da imate još nekoga, ostavila bih vas same.

Mogu li da predstavim gđu Trenčard? Ovo je ledi Templmor.

Mislim da smo se videle ovde na večeri. -Jesmo li? Može biti.

Slavimo Marijinu veridbu. -Da. Videla sam u Tajmsu.

Ali sad ću vas ostaviti i doći ću drugi put. -Nemojte. Mi idemo.

Marija? -Ti idi, mama. Volela bih da se ispričam sa ledi Brokenharst.

Da, idi, Korin, kasnije ćemo poslati Mariju kočijama.

Radije bih ostala. -Neću da čujem.

Dženkinse, da li biste ispratili ledi Templmor dole do njene kočije?

Idi, mama, molim te. Neću dugo.

Dobro. Ali nerado odlazim.

Ne brinite. Neću se udati za njega,

ako to mislite. -Smem li da kažem da mi je drago?

I meni. Mada se užasavam reakcije mog devera i snaje.

Da, Dženkinse, šta je?

Grofica od Templmora kaže da će čekati napolju u kočiji...

ledi Mariju. -Hvala, Dženkinse. Ledi Marija će sići za minut.

Bolje idi, draga. Nema smisla da joj se suprotstavljaš. -Ako ga vidite,

recite mu da ne veruje tome što pročita u novinama.

I... pozdravite ga.

Dobro veče, gospodine.

Kako ste? Ja sam Oliver Trenčard. -Vilijam Brent. -Džekob Estli.

Kakve veze imate sa Poupom?

Moj blizak prijatelj je mnogo uložio u Poupov posao. -Zaista?

Zašto to kažete? Vaš ton me čini nervoznim.

Sigurno je smatrao g. Poupa divnim i prijatnim. -I mi smo.

On samo deluje kao fin i čestit momak.

Sada sam zabrinut. -Bojim se da ste u pravu.

Vaš prijatelj treba da povuče svoj novac, čim bude dobio priliku.

Ali ako ga potpuno povuče, to bi uništilo g. Poupa.

Smatraćete nas za sebične, što bih svakako želeo

da izbegnem, ali ako vam je stalo do vašeg prijatelja...

Znate da je fabriku kupio od udovice starog Semjuela Girtona? -Sada znam.

Ona je fina žena, ali veoma nervozna i usamljena.

Mi bismo sklopili dogovor sa njom koji bi je zaštitio do kraja života,

ali Poup je došao jedne noći, i sasvim je prestrašio. -Kako?

Rekao joj je da će propasti i da samo on može da je spasi,

pa je pristala da odustane od ugovora sa nama i proda njemu.

Sve vreme je pretio staroj bespomoćnoj ženi. -Razumem.

Ima još. -On vara carinike kada uvozi pamuk.

Prikazuje manju vrednost pri transportu i tako plaća porez

duplo manje kada ga istovari u Engleskoj.

Ubrajao sam ga među svoje najbliže prijatelje.

Ali njemu se ne sme verovati.

Recite prijatelju da izvuče novac dok još može.

Kakva je vaša veza sa ovim? -Trebalo je da vodim fabriku,

kada je g. Brent i g. Estli preuzmu.

Poup je to znao, ali me je unajmio da radim na razboju.

Zašto ste prihvatili? -Moram da hranim ženu i četvoro dece.

Naravno, on je pričao ljudima da želi da ublaži udarac

jer sam izgubio drugi posao. -Mislite da mu to nije bio motiv?

Žao mi je što kažem, ali Poupova ljubaznost je samo na površini.

Hteo je da me ponizi, ali morao sam da mu dozvolim.

Jeste li spremni da ovo potpišete? -Ne bismo svedočili.

Neću da se petljam sa zakonom zbog bilo koga.

Razumem. Samo želim da ubedim svog prijatelja. Neće doći do suda.

Onda vam možemo pomoći. -Imaćete pisma ujutro.

Mog prijatelja ću teško ubediti. Kao što rekoste, Poup je šarmantan.

Izgleda da se ljudima sviđa. -Vole ga dok ga ne upoznaju.

Još kafe, gospođo? -Meni ne. Možda za gđu Oliver.

Dobro jutro, majko.

Kosa ti je veoma lepa.

Tarton je otišao da ti donese kafu. Zar nećeš uzeti jaja?

Ne verujem.

Izgledaš odsutno, draga.

Upravo je stiglo za vas. -Hvala.

Ostaviću vas vašem pismu. -Ali ništa nisi pojela. -Nisam gladna.

Nadam se da češ uživati u ručku. Sa kim si rekla da se sastaješ?

Hoćete li zamoliti Elis da dođe u salon?

Primila sam pismo od Džejn Kroft, služavke gđice Sofije.

Izgleda da ste ostali u kontaktu sa njom. -Da, gđo.

Zašto ste pisali o g. Poupu? -Zar jesam, gđo?

"Gđica Elis je pomenula g. Čarlsa Poupa, što me brine.

Sledeće nedelje ću biti u Londonu, i volela bih da

razgovaramo. Ali ne bih više da pišem o tome."

Možda sam rekla da se gazda zanima za njega, to je sve.

Kad ste već ovde... zašto ste išli u kuću Brokenharst

da tražite lepezu koju nisam izgubila?

Nije baš tako bilo, gđo. Komentarisali ste

grofičinu kosu, pa sam otišla kod njene služavke.

Ne sećam se da sam rekla bilo šta o kosi ledi Brokenharst.

Jeste, gospođo. A ja sam htela da vam udovoljim. -A lepeza?

Tu sam kriva. Nisam mogla da je nađem,

pa sam mislila da ste je ostavili.

Zašto me niste pitali? -Nisam htela da vas gnjavim

a ionako sam išla tamo, da je pitam za kosu.

I gde je na kraju bila lepeza?

Stavila sam je u pogrešnu fioku.

Bila sam tako umorna kada ste stigli kući, da nisam razmišljala.

Žao mi je što morate da ostajete tako kasno kad izađemo.

Dobro. Ali ubuduće razmislite pre nego što pišete o ovoj porodici.

Znači, Poup je pokvario prodaju ovoj dvojici?

Oni su želeli fabriku, ali je na kraju on kupio? -Kako oni kažu,

naplašio je sirotu udovicu tako da pristane na dogovor.

I vara carinike. -Znam da ti je ovo teško.

Idem kod njega. -Izvoli. Ali seti se šta sada znamo o njemu.

Idem kod njega.

Je li ta Džejn Kroft ona kojoj ste ranije pisali?

Sada joj pišem. Ona je bila služavka

gđice Sofije. Voli da čuje vesti od nas.

Bila je bliska sa mladom gazdaricom. -Zašto ste pomenuli g. Poupa?

Samo sam rekla da g. Trenčard ima novog miljenika.

Onda je Džejn pisala gazdarici, i sad sam kriva.

Verovatno treba da kažemo g. Belasisu. -Zašto?

Ako ima veze sa g. Poupom. -U pravu ste, ali nema žurbe.

Treba da uzmem neke knjige od Hačarda. Ja ću mu reći.

Ne, ja ću ići. -Ne, ja ću.

Ja treba da mu kažem šta je gazdarica rekla,

jer je to rekla meni. -A vi biste da zadržite napojnicu.

Kada dolazi ta Džejn Kroft? -Sutra. -Kad dođe, pričajte sa njom.

Pretražite joj stvari. Saznajte šta zna o g. Poupu.