Picasso: Love, Sex and Art

Pablo Pikaso umro je jutros u svom domu u Muћanu. Imao je 91...

Prozori su zatvoreni...

U vreme njegove smrti u aprilu 1973. godine, u 91 godini

Pablo Pikaso je postao

jedan od najuticajnijih i najproduktivnijih umetnika 20. veka.

Pikaso je smatran, kao i mnogi muљkarci,

genijem, ћenskaroљem, i egomanijakom.

Ponikao u љpanskom gradu Malagi, njegove prve slike,

kao devetogodiљnjaka, bile su scene sa koride.

Kasnije se predstavio kao mitoloљki Minotaur,

polu-иovek, polu-bik.

Bik je ћudeo za ћenama, koje bi ispunile njegov ћivot i njegovu umetnost.

Njihovi susreti su rezultovali

najcenjenijim portretima XX veka,

dok je Pikaso rekonstruisao ћenski oblik

do taиke potpune apstrakcije.

Mnoge od ovih ћena biжe zauvek poremeжene.

Po prvi put ljudi koji su ga najbolje poznavali iznose priиu o

tim ћenama, da daju novi pogled

na umetnika i njegov rad.

Prvi put kada sam upoznao Pikasa, bio sam pogoрen ogromnom snagom

koja je izgledala kao da zraиi iz ovog veoma malog иoveka.

Ono љto me je pogodilo, naroиito, bio je taj љpanski koncept,

sa juga Љpanije, "mirada fuerte", snaћan pogled.

Ljudi u Andaluziji veruju da mogu imati ћenu svojim oиima.

To je kao posebni иovek...

kao ud.

I izgledalo je da Pikaso to ima.

Oseжalo se da su te oиi bile izuzetno moжne.

Viљe nego kod bilo kog drugog umetnika 20. veka,

Pikasova umetnost je inspirisana njegovim vezama.

Uvek je izbegavao javno povezivanje svojih ћena sa svojom umetnoљжu,

ali kroz njegove slike, gravure i skulpture,

svaki ћivot koji je dotakao postaje vidljiv.

Bio je umetnik sa zapanjujuжom raznolikoљжu stilova,

иesto inspirisanim ћenama sa kojima je bio.

Kada se ћene u Pikasovom ћivotu menjaju, i sve ostalo se menja.

Pesnik se menja.

Krug prijatelja se menja, kuжa se menja.

Sve se menja sa ljubavnicom. I gledao sam kako se to dogaрa.

I bilo je potpuno fascinantno.

Roland Dumas Advokat Pabla i Ћaklin Pikaso

Pikaso je u svom radu uvek definisao jasne periode, poput љablona.

Kao da je to bio njegov naиin trasiranja njegovog ћivota

i njegove kreativnosti.

Mnoga od Pikasovih dela su prikazi ћena koje je voleo.

Neki od naslova su jasni.

Portret Olge u fotelji, portret Dore Mar.

Ћaklin sa prekrљtenim rukama.

Ali neke su misterioznije.

Studija za ћenske glave. San.

Ћena sa ћutom ogrlicom.

Fransoaz Ћilo Ћena Pabla Pikasa 1944-1953

U svakom periodu, zapravo, sa svakom drugom ћenom,

imao je, nekakav, lajtmotif, kao u Vagneru.

To moћete иuti u svom radu,

lajtmotif koji uvodi svaki lik.

U Pikasu to moћete videti.

Dakle, moj lajtmotif je uvek bio plava i zelena.

Ako bi pitali Pikasa o njegovom radu,

vrlo иesto bi ih odbacivao i nije bio zainteresovan.

Ali sa mnom, prolazili smo kroz katalog ili neљto sliиno

i on bi poиeo da mi priиa ko su u stvari ovi portreti.

Mislim, to nije Dora.

To je delimiиno Dora, ali ima malo i Fransoaz

a onda, neke od ovih slika, u jednoj su u stvari иetiri ћene.

Tu je Dora, tu je Nuљ Eluar.

Tu je ћena Rolanda Penrouza, fotografa, i Ines,

sluћavka u lokalnom hotelu.

I sve su bile tamo.

Pablo Pikaso je roрen u Malagi 1881 godine.

U poиetku se smatralo da je mrtvoroрenиe.

Uvek je priиao o tome kako je, kad je roрen,

izgledalo kao da okleva, nepomiиan,

pre nego љto je konaиno uљao u svet velikim plaиem.

Don Hoze Ruiz, njegov otac, bio je nastavnik likovnog vaspitanja

i ne baљ uspeљan slikar.

Mladi Pablo je mogao da crta pre nego љto je progovorio.

Prva reи koju je izgovorio bila je "lapiz", olovka.

Njegov otac ga je nauиio da crta golubove, ali ubrzo,

bio je fasciniran koridom.

Pravi spektakl za dete, koje po prvi put vidi sjajnu arenu.

Don Hoze nije bio samo zapanjen svojim sinom, bio je potpuno zasenjen.

Dakle, on je odluиio da svom mladom vunderkindu pruћi odgovarajuжi trening.

Odveo ga je u Prado u Madrid.

To je bio Pablov prvi susret sa љpanskim majstorima,

i otvorio mu je oиi.

Goja.

Velaskez.

Otkrio je punu tradiciju љpanskog epskog i realistiиkog slikarstva.

Don Hoze se nadao da жe Pikaso izrasti u sjajnog klasiиnog slikara,

ali Pablov san je bio da slika ћivot onakav kakav zaista jeste,

sa svim svojim patnjama i sumnjama.

Njegova liиna potraga je poиela

i Pablo je poиeo da izraрuje autoportrete

љto je bilo daleko od akademskog stila

koji je ћeleo da ostavi za sobom.

U uzavreloj, avantgardnoj Barceloni, Gaudi je menjao

lice arhitekture, dok su studenti

skrenuli sa Niиeove filozofije u katalonski nacionalizam.

Pablo je prodio svoje vreme u kabareu Иetiri maиke,

sa pesnikom Haimom Sabartesom, slikarem Kasahemasom

i Manuelom Pajares, koji su mu svi postali doћivotni prijatelji.

Po prvi put je probao zadovoljstva mesa

Udavio se u rukama prostitutki,

koje su probudile u njemu ljubav prema plaжenim fantazijama.

18-godiљnji mladiж жe, celog svog ћivota,

biti fasciniran fiziиkom ljubavlju.

Erotizam se sada pojavio u njegovom radu i nikada neжe nestati.

Ogorиen stalnim negodovanjima njegovog oca

zbog njegovog boemskog naиina ћivota, Pablo je odluиio da ode u Pariz,

izvor Art Nouvo koji se љirio Evropom poput oluje.

Zajedno sa Kasahemasom i Pajaresom,

Pablo je istraћivao noжni ћivot Bel Epoka.

Iљli su u Mulen Ruћ u Montmartru,

Љat Noir i Moulin de la Galet.

Na ove noжi u gradu,

trojica prijatelja vodili su umetniиke modele iz Montmartra sa njima,

senzualne, nezavisne mlade ћene, koje su bile sreжne љto poziraju gole

za sve slikara u njihovim ateljeima.

Lor Florentin je bila jedna od njih.

U Montmartru, bila je poznata kao Ћermen.

Pikasov prijatelj, Kasahemas, se strasno,

i divlje, zaljubio u nju.

Meрutim, nijedan od njegovih prijatelja nije znao da Kasahemas

pati od uroрene impotencije

i nije mogao da zadovolji ћelje svoje mlade lepotice.

Poљto je ћelela viљe od platonske ljubavi koju je

jedino mogao da joj da, Ћermen ga je ostavila.

Kasahemas, lijuжi suza i pretnje, poиelo je mnogo da pije.

U trenutku oиajanja, odluиio je da upuca svoju ljubavnicu, uzvikujuжi,

"Toliko za tebe!"

Ћermen je pukim иudom ostala u ћivotu.

Kasahemas je uperio piљtolj na sebe,

promrmljavљi, "Toliko za mene."

Ovog puta nije propustio.

Smrt takvo dragog prijatelja bio je teћak udarac.

U toj 1901 godini,

bol je pronaљao svoj neopoziv put u Pikasovim pokretima иetkice.

Ove slike rasvetlile su kljuиni trenutak u ћivotu

i radu mladog slikara.

Stavljene na njegov kovиeg, sve boje su izaљle iz Kasahemasa.

I uskoro жe ostati samo plava.

Plava za krhkost postojanja,

plava za hladnoжu,

plava za smrt.

Od sada жe Pablo slikati ono љto je video, ali iznad svega,

љta je oseжao...

siromaљtvo, samoжu, liљavanje.

Posle dve godine oиaja i tuge,

Pablo je uspeo da preboli smrt svog prijatelja

u remek-delu pod nazivom Ћivot.

Impotentni Kasahemas i Ћermen,

nesposobni da imaju decu, suoиavaju se sa spektrom materinstva.

Ali i dalje sa teљkim srcem, koje se oseжalo u njegovom radu,

mladi slikar se u starosti od 22 godine preselio u neprikladnu,

vlaћnu i prljavu zgradu.

Njegov prijatelj, pesnik Maks Ћakob, nazvao ju je Bato-Lavoa,

brod za veљ.

Tamo je Maks иitao Bodlera i Verlena Pablu,

koji je, konaиno, bio zadovoljan ovim ћivotom slikara meрu pesnicima,

sa Maksom, a sada sa Gijom Apolinerom,

koga je upoznao u neuglednom baru u blizini ћelezniиke stanice Sent-Lazar.

Dva pesnika su bili jedini

koji su podrћavali mraиne i razjarene Pablove slike,

ali sada жe bili svedoci iznenadne metamorfoze svog prijatelja.

Ovaj portret, na ostacima kartona,

naрen je u Pikasovoj kuжi posle njegove smrti,

je dokaz kratke i strastvene afera o kojoj,

do kraja njegovih dana, Pablo nikada nije priиao.

Zvala se Madalen, i zahvaljujuжi njoj,

Pikaso je sada video "la vie en rose".

Pablo je otkrio cirkus Medrano u podnoћju Montmartra,

gde je provodio sate razgovarajuжi sa klovnovima.

Deljenje nekoliko trenutaka ћivota ovih putujuжih ljudi

brzo su uticali na Pikasovo slikanje,

u ovoj seriji o izvoрaиima, akrobatima i njihovom porodiиnom ћivotu.

Sanjivљi o oиinstvu sa lepom Madelen, naslikao je sebe kao harlekina,

ali je ipak ubrzo, Madelen zasenjena drugom.

Uљla je u njegov ћivot jedne letnje veиeri,

dok je grmljavina potresala Bato-Lavoir.

Ameli Lang je bila model koja je pobegla od nasilnog muћa

i imala je u mnoge afere u ateljeima Montmartrea.

Zvali su je Fernand.

Nije voleo da ga uznemiravaju preko dana.

Ali stalno bi neko zakucao na vrata, pa je zato radio noжu.

Poиeo bi oko 4 or 5 sati, radio љta bi radio,

onda veиerao, pa se vratio.

I od 8 sati do 6 ujutru ponekad,

sedeжi na podu ispred stalaka.

Nije imao mnogo novca, pa je zato pokrivao stara platna novim slikama.

Tako da postoje platna sa dva, иak i tri sloja!

I bila sam tako tuћna kad bi pokrivao neku,

jer sam mislila da je to љto je uradio tako divno.

Pablo, uvek posesivni ћenskaroљ, uspeo je

da uhvati oиaravajuжu Fernand u svoju mreћu

i zatvorio ju je u svoj atelje.

To je bio opijumom ispunjen zatvor ljubavi i slikarstva.

Pod uticajem droge,

izgubili bi se u svom svetu iz fantazije.