Qissa

Киса ~Прича о усамљеном духу~

Нели...

Нели, отвори очи и погледај ме.

Туга већ годинама тиња у мени.

Реци ми... шта сам ја?

Ко сам ја?

Каква је то клетва бачена на мене?

Нели...

Колико пута ти морам испричати ову причу?

Нели...

Некада давно, ово је био мој дом.

Као што је и некад, ово моја земља била.

Пунџаб ~ Пакистанска територија

Хоћемо им узвратити, Умбере? -Хоћемо, али онда ће се сви вратити.

Браво! Убио си једног од тих муслимана.

Зашто доводиш овог мртвог муслимана у наше село? -Шта то чиниш, сине мој?

Не чини то, воду ћеш нам затровати! Бацићеш клетву на наше село.

Ово више није наше село. Нека их њихови духови прогањају.

Прави Сик то никада не би урадио. -Сада смо нико и ништа.

Да вратимо сада жене у село? -Ујутру је сигурније.

Честитам!

Држи је Мехар, узми кћер у наручје.

И ћерка је такође благослов.

Сада је безбедно! Жене се могу вратити у село!

Можемо да се вратимо! У селу више нема опасности!

Хоћеш бити добро? -Хоћу, иди ти.

Реци мом мужу да сам овде. -Рећи ћу Умберу.

Мехар! Мехар!

Тамо је, чека те.

Оче! Оче! -Оче...

Зар не желиш видети своју кћер?

Доста сам се кћери нагледао.

Послаћу запрегу по тебе.

Поведи рачуна о себи.

Успели смо задржати њихов напад синоћ.

Али колико ће проћи до следећег напада? -Шта нам је чинити?

Старешине кажу да морамо напустити село до мрака.

Јеси спреман да одеш?

До мрака морамо отићи.

Слушај, не можемо понети много ствари.

Сигурно ме желиш повести?

Жена си ми побогу.

Остави врата отворена. Не желим да нам провале у кућу.

Побрини се за децу, брзо се враћам. Иди!

Сад ћеш затровати воду својим људима.

Пунџаб ~ Индијска територија

Подела нас је разбацала као птице у олуји.

Требало ми је четири година да поново "станем на ноге".

Дају вам оно што су опљачкали од оних који су пребегли у Пакистан.

Погледајте...

Та столица ће бити прави украс у вашем новом дому!

Оче, је ли ово за мене?

Сутра ћемо отићи у златару да купимо минђуше за све вас.

Ускоро ћемо повратити сво злато које изгубисмо.

Кућу треба реновирати, о злату ћемо касније мислити.

Ја ћу се за то побринути.

Шта желиш урадити с кућом твојих родитеља?

Не можеш никад ни отићи тамо. Предалеко је.

Знаш да је ујак Керет жели. -И никад неће платити праву цену.

Волела бих тамо одвести децу једног дана.

Да им покажем како кућа њихове мајке изгледа!

То би нам касније помогло са миразом за ћерке.

Мали бато им ускоро стиже. Он ће се за то побринути.

Нећу да идем у шуму...

Све док се он не роди. Остаћу овде са тобом.

Опет ће бити девојчица.

Видећеш, овај пут сина добијамо.

Зашто си ушао?

Убићеш ме ако ти сина не родим?

Напни се још једном, к'о права лавица!

Буди храбра као права Сикиња! Већ си троје деце родила!

Она не жели да дође на овај свет!

Напни се јаче! Тако!

Тако је! Напни се! Одлично!

Ево је! Честитам!

Погледај, Мехара! Добили смо сина!

Родила си сина драга!

Држи, погледај људину!

Погледај га!

Након три кћери, добисмо сина.

Шта то радиш? Мораш се одморити. Одмори се драга.

Боље је убиј, ал' немој то радити. -Шта лупеташ жено?

Коначно добисмо сина. -Прелепа је.

Види мог сина!

Погледај ћаћину људину!

Канваре, дође доле! Хајде, дођи.

Дођи да се окупаш! -Оче!

Дођи сине! Месече мој!

Оче!

Вуци!

Вуци.

Врати га, врати ми мој клупко!

Вуци. -Оче! -Држи ово... -Оче!

Кулбир и Сони су узеле мог клупка!

Шта цмиздриш к'о пишуља! Буди мушко и врати га назад!

Иди!

Висока си к'о бреза, а и даље пишкиш у кревет!

Већ сте одрасле за удају и гајење деце!

Хоћеш ли исто радити и кад се удаш? Само ћеш нас осрамотити!

Ћери моја безвредна! Исправи постељину!

Мама, мама. -Реци. -Можемо и ми ићи? -Идите!

Покрет цуре. Певаћемо Лохриеву песму.

Данас је наш дан, и сваки дом чека на нас.

Добићемо слаткише и паре!

Кублир, погледај! -То је Канвар. -Како је дошао овде?

Бато Канвар? Канваре! -Како си дошао овде? Сиђи одатле!

Дођи овамо. Идемо!

Подмукли пацове! Пожури!

Увек нам правиш проблеме. Зашто си се попишао у мом кревету?

Зашто си ми украла клупко? -Зашто си ти тако посебан?

Дај да га видим? -Пусти ме!

Дај ми да га видим! Скидај гаће! Канваре!

Биће он добро, не брини. -Здраво.

Кулбир, дођи овамо. Долази бре! Дођи!

Дођи овамо! Долази бре! Устај!

Мама! -Мама! -Дођи овамо, дођи овамо.

Дођи овамо! -Мама! -Долази бре! Дођи овамо!

Мехар! Стани! Не мешај се! -Остави их! Марш напоље!

Ако се нешто деси мом сину, исећи ћу их на комаде!

Свако добро, дете моје! -Он је наш сеоски шампион у рвању.

Он ће те ојачати попут гвожђа. -Добар дан господине.

Бог те благословио, сине мој. Окрени си.

Пусти да те погледа, да ти није нека кост сломљена.

Након турбан церемоније, водим те у лов. -У лов?

Идемо у лов на медведе.

Погледај шта имам за тебе. Држи пушку.

Здрав је к'о дрен.

Од тебе ћу направити јаког лава.

Како је храбар мој син постао!

Много сам поносан на тебе.

Дођи овамо.

Подигни кошуљу.

Увек се чврсто умотај овом тканином.

Немој то никад заборавити.

Одради још једну серију чучњева.

Оче! Оче! -Шта је било сине?

Прокрварио сам. -Прокрварио си?

Јеси се посекао кад си пао?

Колико сада имаш година? -Дванаест.

Брзо растеш, сине мој.

Тако си брзо порастао.

Сада си постао прави мушкарац. Немој бринути.

Канваре...

Немој мајци ово спомињати.

Канваре!

Нели, сачекај! -Не могу, морам да идем. -Нели!

Купи твој омиљени десерт ове ноћи!

Певам за тебе од твог рођења.

И на турбан церемонији сам ти певао.

Нели, погледај!

Имаш ли шта вредно украсти?

Убиће те твоји кад им кажем! -Мислиш да сам због тога дошла?

Да проверим.

Силног ли ловца! Покажи ми пушку.

Ћерка циганина дошла да се курва?

Немој покушавати, не можеш ме никад стићи. -Само ти трчи, па ћеш видети.

Увек тако причаш? -А како то? -Као да ти говна излазе из уста.

Желела сам ти се извинути за шамар. Сада бих ти још један опалила.

Моли ме за опроштај?

Јеси ли икад седела у камиону? Или си права свезналица?

Јесам, много пута. -Добро.

Али сам увек седела позади, никада напред!

Упадај. Данас ћеш напред седети.

Желим да возим камион. Хоћеш ме научити? -Нећу.

Јеси некад ишла у лов? -Од кад то девојке иду у лов? Причаш глупости!

Мој отац је једном убио јелена. И цело село се гостило с њим!

Ја сам убио медведа. Први пут сам био много уплашен.

Али га је отац упуцао.

То га је много узнемирило.

Зато сам другог медведа убио из једног хица.

Једне ноћи, дошао је до врата моје колибе.

Шапама је гребао по њима.

И онда је мук настао.

Овде сам стајао са пушком.

И онда сам чуо нешто. Деловало је као да медвед одлази.

Онда сам отворио врата. И тамо сам га угледао.

Попео се на две ноге и јурнуо к мени.

Опалио сам и погодио га у уста.

Бојиш ли се мрака? -Не бојим се.

Да видимо да ли је тако...

Идем ја полако. Остани ту и плачи целе ноћи.

Одох ја!

Шта се десило? -Нема неке циганчице од синоћ.

Послао сам људе у шуму да је потраже. Ти пођи са мном.

Немој бринути. Помоћи ћу ти да нађеш ћерку.

Надам се да си лепо спавала.

Будеш ли се поново шалила са мном. Закључаћу те овде заувек.

Бриши кући сада! Рекох ти да идеш. Отац те тражи.

Хајде, полази.

Мораш ме оженити сада. -Шта? -Сада ме мораш оженити.

Или ће ме породица убити. И тебе, наравно.

Једино их тако нећу осрамотити. -Нисам ти ништа урадио.

У то неће поверовати. -Ти ћеш им рећи.

Неће ми веровати. -Види... мој отац ће све средити.

Шта би ти отац учинио, да се ово десило његовој ћерки?

Под несрећном звездом се родих.

Није мени суђено да се женим.

Жена попут мене ће ти променити судбину.

Уср'о си се у гаће, зар не?

Мислиш да си ме уплашила? -Наравно да јесам!