Transit

Georg?

Љta ti joљ radiљ ovde?

Pariz жe biti zapeиaжen. Neжeљ izaжi. - A ti?

Sutra odlazim. - Gde? - Kazis.

Gde je to? - U Marselju. Isplovljavam.

Imam "ugroћenu" vizu za SAD. - Љta je to?

Viza za ljude u velikoj opasnosti.

Ti, u velikoj opasnosti? - Ne zezaj.

Moji иlanci u novinama?

Moћeљ mi uиiniti veliku uslugu.

A usput i da zaradiљ neљto.

Isporuиi ova dva pisma. - Zaљto ti to ne radiљ?

Za Vajdela su. Znaљ veж. Pisca.

Sjajan pisac. Bio nekad... - Ne znam ga.

Pitao sam te zaљto ih sam ne isporuиiљ.

Pokuљao sam.

Vlasnik hotela je иudan. - Utronjao si se?

Pre bih rekao da sam bio oprezan.

Od koga su pisma? - Jedno od ћene.

Koga je briga za to? - Nju, иini se.

Drugo je od meksiиkog konzula.

Ja i Vajdel smo bili drugari. Imamo zajedniиkog izdavaиa...

Kada dobijam pare?

Kad ih isporuиiљ.

Hotel Rijad, soba 6. Иekaжu te tamo.

Kako жeљ stiжi do Kazisa?

I dalje puљtaљ Hajncu da te povlaиi sa sobom? - Ne.

Dobro je. - Љta je dobro?

Imamo mesto viљka u kolima.

Samo jedno.

Dolaziљ?

Doжi жu.

Oprostite?

Zaљto niste saиekali dole? - Zvonio sam.

Nisam иula. - Oиigledno.

Traћim sobu. - Pokaћite mi dokumentaciju.

Pokaћite mi sobu, molim vas.

Izaberite neku. Gotovo da nema gostiju.

Moћda bi mogli da me posavetujete.

Sa malo jutarnjeg sunca...

lepu i mirnu, sa pticama u baљti.

Vi ste Nemac? Iz Okupacionih vlasti?

Svi gosti su zavedeni. Proveravali su me pre dve nedelje.

Malo jutarnjeg sunca i ptice u baљti, frojlajn .

Saиekajte, molim vas. Doneжu kljuи odozdo.

Broj 16, lepa je soba, moja najbolja...

Dva velika prozora koja gledaju na jug.

Ne moћete da zamislite koliko problema mi je taj иovek izazvao.

Doљao je ovde uveиe, 15-og, odmah nakon okupacije.

Nisam zatvorila hotel, ostala sam.

Moj otac je uvek govorio da ne treba napuљtati imovinu, inaиe жe biti uniљtena.

Gospodin Vajdel mi je priљao. Tresuжi se.

Bilo mi je иudno.

Kada sam mu dala formular, pitao me je da li moћe da se ne upisuje.

Kao љto znate, g. Langeron joљ uvek insistira na prijavljivanju svih stranaca.

Red se mora odrћavati. Zar ne?

Taj tip je napravio pometnju oko prijave.

On i njegova ћena su veж odsedali u ovoj sobi.

Svidela im se.

A kad se radi o ljubavi ... istopim se.

To sam vam ja, Francuskinja od glave do pete.

Rekla sam mu da moћe samo na jednu noж.

Narednog dana nije silazio. Zato sam otvorila noжnim kljuиem.

I zatekla ovaj dћumbus.

Leћao je, veж ukoиen, u sopstvenoj krvi.

Isekao je vene.

Gde je sad?

Imam vezu u policiji Sent Sulisa. On se pobrinuo za sve.

Nepoznato telo, krematorijum, neobeleћen grob.

Stvorio mi je viљe neprilika od okupacije.

Љta nameravate da uradite sa njegovim stvarima?

Ako ћelite, uzmite ih.

Samo ћelim da sve bude u redu.

Dokumenta, molim.

Eno ga tamo! Tamo!

Ja sam.

Gde si bio? Zabrinuli smo se! - Kler!

Љto to radiљ?

Doжi жe i naжi sobu. - Reжi жemo im da je to Ћanova soba za igru.

Njegova tajna soba. Oduvek je ћeleo da je ima.

Marcipan. Obeжao sam ga klincu.

Melisa je u Marselju sa klincem. Odmori se, i potom beћite iz grada.

Neжe izdrћati.

Nabavio sam morfijum i tri injekcije penicilina.

Kler je spakovala njegove stvari. - Neжe izdrћati, ponavljam.

Pretraћivaжe od kuжe do kuжe.

Komљiniиin muћ radi u policiji.

Videla je sobicu. Prijaviжe je. Uskoro жe doжi.

Utaborili su se kod Velodroma. Proиeљljavaju podruиje.

Nazivaju to proleжnim иiљжenjem.

E do kurca!

Imam kalauz za vrata. Putovanje жe trajati иetiri dana, u redu?

Za vreme putovanja, moћeљ da podigneљ roletne.

Da uneseљ malo sveћeg vazduha i svetla.

Ali ih drћi spuљtene na svakom zaustavljanju. Ne smeju da te uoиe.

Vaћi?

Kad doрete kod Melise, saиekaжete nekoliko dana,

zatim se uputiti ka Anriju u brdima.

Kako жu... - Pomoжi жeљ mu.

Pomoжi жeљ im.

Drћi, ovoliko sam uspeo da ti obezbedim.

Hvala.

Hajde.

Problem je љto moraљ da se pretplatiљ...

Idemo u... Ili se nadamo...

Gde si ti ћeleo da ideљ?

Marakeљ. - Lepo. - Malo sunca...

Viљe nije znao koliko je dugo pazio na Hajnca.

Najzad je otvorio piљиevu torbu.

Poиeo je da иita iz иiste dosade.

Osetio je da je to njegov jezik, njegov maternji jezik.

Nabasao je na reиi sa kojima ga je sirota majka smirivala

kad bi se razgoropadio.

U ovoj priиi, bilo je dosta mahnitih ljudi,

stvarno mahnitih,

koji su svi bili umeљani u grozne, nebulozne radnje.

Иak i oni koji su se ћestoko borili da ne budu.

Jedan od likova je bio sliиan njemu,

nije ga doticala njihova kompleksnost,

kao љto bi u stvarnom ћivotu.

Razumeo je njihove postupke jer je mogao da ih prati,

od njihove prve misli, do njihovog neizbeћnog kraja.

Zbog toga љto ih je, sada preminuli pisac,

opisao na taj naиin da njemu izgledaju manje pakosno.

Dva su pisma bila u rancu.

Jedno od izdavaиa, koji je hvalio njegovu priиu,

i ujedno ћalio љto se takav materijal viљe ne objavljuje.

Drugo pismo je od ћene, koja mora da mu je bila supruga.

Pisalo je da ne oиekuje njegov povratak, da je njihov zajedniиki ћivot zavrљen.

Prisetio se pisama koja mu je Pol dao da uruиi Vajdelu.

Joљ uvek su mu bila u dћepu.

Jedno od meksiиkog konzula u Marselju,

u kojem se potvrрuje da je Vajdel dobrodoљao da ћivi u Meksiku.

Viza i novac za put su ga иekali.

Drugo je bilo od njegove supruge, kaћe da ћeli ponovo da ga vidi.

Da ne okleva, jer ga иeka.

Mora smesta da ode kod nje u Marselj.

Konfuzno pismo. Ali иitko napisano.

Ne, ne иitko.

Besprekorno. DOРI ODMAH, LJUBAVI MOJA!

DA ZAPOИNEMO NOVI, BOLJI ЋIVOT U MEKSIKU!

MARI

Hajnc.

Hajnc!

Silazite!

Silazite!

Tamo! Otvoren je vagon!

Ala smrdi! Mrtav je.

Puљtaj.

Izneжu njegove stvari.

Sutradan se domogao Marselja.

Plavetnilo neba, palme koje su se vijorile na vetru.

Bilo je hladno, duvao je jak vetar.

Bio je umoran,

niko ga nije gledao. To je ono najstraљnije.

Ne to љto pilje u tebe. U tvoje izmoreno lice, poderanu, prljavu odeжu.

Straљna stvar je: oni te ne vide. Ti ne postojiљ u njihovom svetu.

Potapљala ga je po ramenu i on se okrenuo.

Tada je ugledao.

Pogledala ga je, blago odmahnula glavom,

okrenula se i otiљla. Gledao ju je kako odlazi.

Njen elegantni crni kaput, otmene cipele.

Njen iznuren hod. Joљ jednom se okrenula ka njemu,

zurila u njega, zatim produћila dalje.

U tom trenutku, zaиule su se policijske sirene.

To je bila racija. Pobegao je.

Hoжeљ da braniљ?

Koliko je sati? - Oko 11.

Zar ne bi trebalo da si u љkoli? - Ne.

Danas je nedelja.

Hoжeљ da igramo? - Nisam igrao sto godina.

Ionako жeљ biti goљa. - Goљa!

Kako misliљ to da izvedemo? - Ti si Nemac?

Primeжuje se? - Ne, oni imaju dobre golmane.

Nisam to znao. - Jaki su u fudbalu.

Ћiva istina.

Ti, dobro igraљ?

Da. - Baљ dobro?

Da, baљ dobro.

Baci je ovamo.

Ravna kao palaиinka.

Kako bre to? - Љta?

Ne mogu da ti dam gol.

Zbog tvoje potporne noge. Odaje gde жeљ da љutiraљ.

Sranje! - Priиaљ nemaиki?

Pomalo. "Sranje", "dupli pas", "Borusija Dortmund"...

Je li to sve? - Znam joљ neke stvari.

Moram da popriиam sa tvojom mamom.

Ja sam Georg. Prijatelj sam vaљeg supruga.

Krenuli smo ovamo...

Noga mu je bila povreрena. Inficirala se.

Umro je.

Traћio je neki miran hotel

gde bi mogao da se sakrije.

Svi hoteli su bili krcati. Sem jednog koji je imao sobu,

uprkos znaku da nema slobodnih mesta.

Nedelju dana unapred.

Nedelju?

Ako bude racija, ponovo жu ostati praznih љaka.

Nemate boraviљnu dozvolu.