A Murder at the End of the World

U prethodnoj epizodi...

Bili smo u Endijevom apartmanu. To je bunker.

Počinjem da mislim da ovo uopšte neće biti hotel.

Ovo je sabotaža. Smeštaju mi.

Lu Mej, umeš da hakuješ? Šta si radio?

Ne moram da odgovorim, jebote. -Znam da je Zumer Bilov sin.

Darbi, to si rekla mom suprugu? -Jalov sam.

Nikome to nisam rekao, čak ni svojoj ženi.

Nikad nije dobro imati tajne. A ja ih imamo toliko.

Ne mogu nikome jebeno da verujem. -Mislim da treba da idemo kući.

Mislim da se gubiš, Darbs.

Zaista sam mislila da si drugačiji.

Hoćeš da provališ u kuću serijskog ubice

da ih spasiš? Ne možeš. Mrtve su.

Zašto te prati smrt gde god da ideš?

UBISTVO NA KRAJU SVETA

Darbi. Moramo da te ugrejemo

i moramo da te osušimo.

Baš mi je hladno. -Endi završava s terapijom za 43 minuta.

Idem gore, probaću da ga presretnem, ali...

Budi pažljiv, trenutno je baš razdražljiv. -Dobro.

Čuvaj se. -Dobro.

Podići ću te, Darbi.

Dobro. Tako.

Moraš da budeš strpljiva dok se Dejvid ne vrati.

Jesi li mi ti poslala poruku Morzeovom azbukom da se nađemo ovde?

Naravno. Telefoni nisu bezbedni.

Na nekim mestima nema nadzora,

zbog njegove privatnosti. Naša spavaća soba, ova kupatila.

Tako da možemo da pričamo ovde.

Kako da budem sigurna da me nisi namamila na

slepu tačku, kako bi mi zatvorila pokrivač za bazen? -Zaboga, Darbi.

Pokrivač je već bio zatvoren kad sam stigla.

Zaglavio se. Zato sam išla po Dejvida da te izvuče.

Da li je pokrivač povezan na internet? -Misliš da je hakovan? -Hakovan.

Hoću da ti verujem, Li. Zaista.

Ali teško mi je. Lažni pasoš... Mislim da do sada nisi bila

iskrena prema meni uopšte.

Svako kome sam rekla istinu je mrtav.

Svi osim Dejvida.

Samo sam pokušavala da te zaštitim.

Nisam zaštićena. Niko nije.

Endi je u pitanju, zar ne?

Tajiš nešto o njemu.

Li... Imaš ličnu kartu i kreditne kartice na drugo ime.

Periku i torbu za beg, koju ne ispuštaš.

Izgledaš kao da si skrivila nešto.

U početku su bile sitnice.

Endi je uvek govorio „moj sin, moj dečak”.

Nijednom nije rekao „naš”.

Ali voleo je Zumera, tako da je bilo nevažno šta govori.

Kasnije su te sitnice postale krupne stvari.

U gram je merio šta je Zumer jeo.

Produžavao je njegovu REM fazu sna. Pojačavao je alfa talase

zbog bolje koncentracije.

Endi kontroliše svaki aspekt Zumerovog života.

Kako su se stres i pritisak zbog izgradnje ovog mesta

i Reja povećavali, lakše bi planuo.

Polako, polako. Dobro ti ide.

Kad nam je Endi prvi put pokazao hotel,

nije puštao Zumera da ide napolje. -Vidi me, mama.

Strah od kidnapovanja. Pa je Zumer vozio bicikl ovde.

Ali pao je.

I Endi je pobesneo. -Jesi li dobro?

Nešto čemu je Zumer svedočio i prečesto.

Boli me glava. -Odvešću te...

Jako mi je žao. Bilo je baš...

Mama. -Endi je bio opsednut izgradnjom imperije

da bi zaštitio svog sina od bilo kakve apokalipse. Dobro sam.

Ali Zumeru je bila potrebna zaštita od Endija.

Ne možeš ga odučiti od stvari koje je tad naučio.

Shvatila sam da kad hotel bude završen,

Endijeva kontrola će biti potpuna.

Odvešće nas u podzemni apartman, gde ćemo biti zarobljeni.

Znala sam da moram da ga izvučem, ali nisam znala kako.

Mogla sam da pozovem policiju,

ali Endi ima broj predsednika.

Moju računi su zajednički. Kreditne kartice su mi na njegovo ime.

Nemam pravog novca.

Onda sam se setila jednog momka iz srednje škole,

postao je novinar otišao je u izolaciju

u maloj brvnari u šumi u Novoj Škotskoj.

Nikada ga nisam pomenula Endiju.

Jednog dana sam pokupila Zumera iz škole, kao i obično.

Mama! -Vidimo se sutra, mališa.

Ćao, ljubavi moja. -Ćao, mama. -Kako je bilo u školi? -Dobro.

Jesi li se vezao? Dobro.

Samo što nisam otišla kući.

Odvela sam ga negde gde ima puno ljudi.

Rum i suvo grožđe. Tvoj omiljeni. -Ne. -Nije? Čokolada?

Može. -Dobro. Idemo na rolerkoster ili panoramski točak?

Sve javne nadzorne kamere su prikačene na ogromne

baze podataka za prepoznavanje lica, ali imam način da zaobiđem to.

Znam da je Endi ubacio malver u moj telefon,

pa sam se snašla da neko vreme prati nekog drugog.

Hakovala sam DMV Nju Džerzija, našla sam ženu

sa smeđom kosom, plavim očima, moje visine i težine,

koja takođe ima malog sina.

Njena vozačka dozvola je isticala. Prijavila sam se za novu

i otišla u Odeljenje za motorna vozila da se slikam umesto nje.

A naša kola? -Ovo su naša nova kola.

Ona mi se više sviđaju. -Stvarno?

Još se nisi vozio u ovim. Kako znaš to?

Vozili smo se 18 sati bez prestanka. Nisam stala ni da spavamo.

Stala sam samo za benzin.

U Kanadu smo ušli kao Monika Čapman i njen sin Tomi.

Imali smo 213 dolara kod sebe.

Kad smo stigli do brvnare u šumi, mnogo mi je laknulo.

Uspela sam.

Čula sam smeh prijatelja na tremu.

I smejala sam se kad sam čula taj smeh jer

se nije promenio 15 godina. -Ćao, Li. Stigla si.

A onda sam videla s kim se smeje.

Endi.

Kad smo se vraćali avionom, Endi je samo jednom progovorio.

Možeš da ideš.

Zumer ostaje.

Iskreno, i dan danas ne znam kako je to uspeo.

Nemoguće je pobeći mu.

I postajao je sve više opsednut Zumerom.

Endijev uspeh dolazi iz jedinstvenog fokusa,

a taj novi fokus je njegov sin.

Dakle, hteo je da upozna Bila? Kako bi bolje spoznao svog sina?

Ima smisla, moguće. Nisam imala pojma da je Bil Zumerov otac.

Mislila sam da je Endi pozvao Bila jer je hteo da kritičare drži na oku.

Nisam se iznenadila kad je Bil odbio poziv. -Stani.

Onda je Endi pozvao mene?

Mamac.

I Bil je pristao. O, bože.

Obratila sam se Bilu kad je prihvatio Endijev poziv.

Nisam imala drugi izbor. Bila sam očajna.

Mislila si da ti je to druga šansa za beg?

A Bil ti je rekao da dodaš Rohana na spisak zbog broda?

Klimatolog ne bi bio trn u oku na ovakvom kongresu.

Ali čak i brod mora pristati u nekom trenutku,

pa su ti trebali novi pasoši i imena.

Pa si otišla osobi u koju bi Endi najmanje posumnjao.

Argentincu. Koji bi ti obezbedio bezbedan put do Buenos Ajresa.

Dejvid je na svojoj koži osetio Endijev bes.

To objašnjava zašto je Dejvid bio u Bilovoj sobi te noći.

Trebalo je da se sastanu. Tri šoljice čaja. Bil. Rohan.

Dejvid.

Misliš da Endi stoji iza svega ovoga?

Možda. Ali Endi je previše pametan

da pozove Bila na svoj kongres da bi ga ubio.

Naročito ako je znao za očinstvo.

Čak iako je mislio da zna za očinstvo. -Zato je Endi tako fin prema meni.

Možda sam mu zaista potrebna da razreši ovo.

A ja, jebeni idiot, sam ga odvela pravo do tebe.

Bože, Li, tako mi je žao

zbog svega kroz šta si prošla. -Nema potrebe.

Zaljubila sam se u Endija, i postoje delovi mene

koji ga i dalje vole.

Ali ne mogu da dozvolim da Zumer odrasta u kući bola, kao što sam ja.

Ja tebi dugujem izvinjenje, Darbi.

Sve ovo je moja greška. -Volela bi da je tako lako.

To mi je Šan rekla. Rekla je da je krivica češće

lakša od istine. -Šta je istina?

Da su ti otkrili identitet, da su te uhodili,

prestrašili toliko da nestaneš sa lica zemlje.

Ali si upoznala moćnog muškarca za kog si mislila da će te spasti

od svega toga.

Samo što se ispostavilo da je on sve to,

samo u drugom obliku.

Mada, bio je dobar plan. Kongres bi bio u punom jeku,

a ti i Zumer biste se iskrali u noć. Bio je dobar plan.

Onda je neko ubio Bila da bi te zaustavio.

A sad pokušavaju da ubiju i mene.

Mislim da treba da odemo do Bilove sobe.

Zašto? -Mislim da ponovo pravim

istu grešku. -Kakvu grešku?

Fokusirala sam se na potragu za ubicom,

umesto toga treba da probam da razumem žrtvu.

Za koliko Endi završava terapiju?

Za 10, 15 minuta. -Odlično.

Dejvide?

Dejvide, jesi li to ti? Ne, ne.

Deaktivirao mi je prsten. -Probaj moj. Jebemti.

Sranje.

Olivere. -Dejvid me je poslao. On zamajava Toda.

A gde je Zumer? -Spava, tako je Dejvid rekao.

Poslao me je da vas odvedem u svoju sobu.

Bićete bezbednije tamo ako on presretne Endija.

Šta se tačno događa?

Zašto u tvoju sobu? -Mene niko ne traži.