Criminal Record

Hej, slušaš li ti mene? Kažem ti, imam neka svoja zapažanja.

Ne, čoveče. Nisam...

Halo? Bila je pucnjava u parku Rauntri. -Dobro, jeste li bezbedni?

Tamo je dečak. Mislim da je upucan.

Vidite li... Da li još pucaju? -Ne znam!

On samo leži tamo. Ne pomera se!

Da, Džone, ja sam u parku Rauntri u oblasti Hekni Douns u Londonu.

Veruje se da je dečak upucan na povratku kući iz škole,

svedoci kažu da je pucano iz vozila u prolazu.

Izgleda da je ovo najnoviji

u nizu nasilnih sukoba bandi poslednjih meseci.

I kao što možete da vidite, ceo park...

ZNATE LI OVU ŽENU?

Dobro, slušajte svi. Upravo sam čuo da imamo

veliki incident posle pucnjave u parku Rauntri.

Moguće i verovatno da je sukob bandi.

Hekni Douns želi da rasporedi dodatne policajce.

Cenili bismo ako se neko prijavi dobrovoljno.

Glavni oficir je viši inspektor Hegerti.

Samo te detalje imam za sada, ali znajte da će nas pritiskati,

naši resursi će biti napregnuti. Zato, treba da se fokusirate.

Bar je dečak živ.

Živ? Da, ono što je ostalo od njega. Gabi, pokaži mu snimak.

Uživaj u pogledu. Devet milimetara. -Još mu je u glavi?

Zakrpili su ga, ali sad čekaju da otok spadne kao da je udario palac.

Rekao sam hirurgu da nam treba taj metak.

Što pre ga dobijemo, pre ćemo početi da tražimo oružje.

Šta kaže papirologija? -Spoljni oficiri su raspoloživi za raspored.

Da, ja ću odlučiti o tome. -Je li?

Razgovarao sam sa majkom. Ne možemo je dovesti pred kamere.

Siguran si? Mislim da bi to odjeknulo i dalo im punu sliku.

Gospođo? Možete li na trenutak, molim vas? -Dobro. -Hvala.

Narednice Lenker. Dobro došli. -Hvala, gospodine.

Evo. Izaberite. Za medije.

Hvala što ste došli. Drago mi je da ste vi digli ruku.

Da, i ja imam sina, pa...

Samo hoću da pomognem. Dobro. -Valeri. -Da?

Za kancelariju komunikacija. -Naravno.

Dobro ste? -Da. -Zoom veza vam je uspostavljena u kolima.

Kako ide nalaženje našeg pozivaoca iz Hejs Lejna?

Pa, skrenula sam pažnju hitnim službama,

ako opet pozove, ali, osim toga... -Uradili ste sve što možete.

Nemojte se nervirati. -Neću, gospodine.

Šta uopšte radiš ovde? Mislila sam da ga mrziš. -Za 5 minuta.

Džun Lenker?

Ne. Izvinite... -Mala šala.

Danas sam sa vama. Po kazni. Kim Kardvel. -Da, znam ko ste. -Dobro.

Znate li koliko bandi operiše u ovom kraju?

Sedamnaest. Za koje znamo.

I oni su supeheroji za klince ovde.

Tako je. -Mislim, možemo da pokušamo.

Da kucamo na vrata, ali niko neće pričati.

Ovde neće. -Čemu onda ovo? -Nema svrhe.

Kad info dođe, ako dođe, dobićemo ga iz podzemlja.

Doušnici. Tajni izvori.

Okupite se! I vi, narednice Lenker.

Sjajno je imati toliko oficira pred sobom. -Zdravo, ovde Hegerti.

Informacija. Da, taj dečak u parku.

Znam. Devet godina. Da, vi ste majka. Naravno.

Da. Manje više. Baš me briga. Čujte...

Da, mogu da vam učinim uslugu, ali morate i vi meni.

Mogao bih da ga preporučim.

Čuj, ne bih ovo radio, ali ti si jedini koga mogu da pitam.

Da. Pokušaj da ispipaš. Vidi šta će ispasti.

Ko su oni momci sa kojima je Džekob?

Oni su samo dečaci, ljubavi.

Znam, mama. Ali gde je njegova uobičajena družina? Navin i ostali?

Pa, bili su pomalo... Kako beše ona reč?

Štreberi. -Možda su se posvađali. -Nije mi ništa rekao o tome.

Smešna si.

Možeš li da jedeš bučnije?

To je normalno. -Policija u Istočnom Londonu

apeluje na svedoke, posle pucanja na učenika ranije danas u parku Rauntri.

Devetogodišnji Ajzak Vitlou, koji je u kritičnom stanju...

Zaboga. Je li to on? -Šta?

hitac u glavu... -Dečak sa tvog posla?

dok je išao kući iz škole nešto posle 4. -Da.

Zaboravio sam. Zvao je Džekobov otac. -Zak? Šta on hoće?

Znaju porodicu.

Izgleda da je Morova u školskom odboru sa dečakovom mamom. -Naravno.

Pitali su, 'Hoće li biti dobro?'

Zvaću ga. -Misliš da bi napravili toliku frku da je dečak bio crn?

I ja sam isto pomislio. -Bože, vas dvoje. Hoćete zlatnu zvezdu?

U sklopu istrage na terenu, policija je objavila slike nekoliko ljudi...

Znate da ima metak u mozgu?

Njegova... -Biće dobro, mama. -Još jedan čaj? -Još nije bilo hapšenja.

Čašu vina? -Hajde. Uvrni mi ruku.

Koji deo? -Čega? -Mozga.

Ovaj.

Desni prednji režanj. -Pa, šta to...

O čemu vas dvoje tračarite? -O tebi, mama. -E, onda je u redu.

Hvala.

On kontroliše neke kognitivne funkcije.

I?

Teško je reći, naročito kod dece.

Kada ga operišu? -Večeras. -To je dobro, znaš?

Što pre ga izvade...

Vidimo se kasnije, brate.

Šta?

Stani, šta? Sad radiš za njega? -Ne, samo na ovoj istrazi.

Isuse, čuvaj se. -U redu je. To je samo prilika da ga vidim izbliza.

Da vidim kako radi. Da ga prevedem na našu stranu. Ako je moguće.

Je li bio dobar? Ili čudan?

Jesi li saznala nešto? -Još ne.

Ali poslao je Kima Kardvela da pazi na svaki moj korak. -Baš utešno.

Dobro. Koje su tvoje novosti?

Privukla sam neke Dorisine dobrovoljce, iz kampanje.

Dobro je. -U redu su. Znamo ih godinama. -A kako si objasnila ovo?

Poziv iz Hejs Lejna?

Rekla sam da je ona neko ko može da pomogne Erolovom slučaju.

Samo to si rekla? Ništa o pozivu? -Ne. Kunem se.

U redu. -I sad su tamo, šire vest. Po kafeima, svratištima.

Prvo po brazilskim. -Hvala.

Stani. Pre nego što odjuriš.

Šta je to? -Dokaz. Erolovo staro suđenje.

Sonja. Ne. Složile smo se da ćemo raditi na pozivu iz Hejs Lejna.

Znam šta smo rekle. Samo pogledaj, važi?

Ne bi ni trebalo da budem ovde. -Zaboga.

Zaklela sam se šefu da neću ni prići Erolu.

Zato, ne. Naš prioritet je poziv iz Hejs Lejna.

To? 'Čuvena linija za pomoć'? To je šala? -Ne.

Ne. Ona je tamo. -Samo pogledaj. Ja nisam policajac.

I nisam u džinovom zamku. Ti jesi.

Molim te, udeli nam mrvicu tvoje ekspertize.

Dobro.

Hvala, dušo.

Ton? Dođi, druže!

Sve je spremno za tvoju... -Šta? Kolonoskopiju?

Taksi je rezervisan? -Da. Sve je sređeno. Možeš

da me čekiraš na tvom spisku. -Ti si stalno ovde.

Ako bude problema, zovi me.

Kako ide istraga?

Jesi li ti dete?

Ne rugaj se buteru od kikirikija. To je dobra, zdrava hrana.

Čuj, drugar. Imam nešto za tebe u gostinskoj sobi.

Ali, neće ti se dopasti.

Znači, misliš da je tvoja mala prijateljica rekla da odustaje?

Nema šanse.

Ja sam je ubio. Ubio sam Adelaid Barouz.

U jednom od stanova dole je tuča. -Mogu li da dobijem adresu?

Čuješ li? Ona vrišti! Bože.

Gde je mama? -Tvoja mama nije ovde. -Gde je Erol?

Gladan si? -Da. -To je dobar znak.

Šta bi hteo da jedeš? Pastu? Krompiriće? Sladoled? Žele?

Ne volim žele. -Dobro, onda nećemo žele.

Ko kuva kod kuće?

Erol.

I, koja je presuda? -Nepristrasna sam. Samo gledam dokaz, ali...

Nije sve dobro. Ima prošlosti. Erol krade novac od svojih roditelja.

Pozvana je policija, šta je to bilo? -Dugovi, droga.

To mu je bio loš period.

Izigrali su ga ljudi koje je pokušavao da imresionira. -Dobro.

Posle toga više hapšenja. -Da.

I pušten je svaki put. -Da, znam šta ćeš...

Crnac, pogrešno mesto, pogrešno vreme.

Moram li da ti crtam? Nasumična hapšenja. -A šta je sa neredima?

Jebi ga. -Ulica Totenhem Haj. Avgust 2011.

To je par nedelja pre nego što je Adelaid ubijena. Šta je to bilo?

Je li i to bila greška, ili... -Dobro. Pljačkao je.

Mislim, pobogu. Znaš li koliko je ljudi tada uhapšeno?

I mislila sam da si nepristrasna.

Dobro, vidi. Ako na minut zaboravimo njegovo priznanje,

ovo je više o onome što ne vidim. Erol nema...

Sonja. -...nasilnu prošlost, nema odbrambenih ožiljaka na žrtvi,

nema svedočenja komšija. U stvari, nema motiva.

Osim novca. Novčani problemi.

Ali opet, gde je prošlost? Gde je narativ? Gde je dokaz?

Samo njena krv na njemu.

I pobegao je sa mesta zločina sa Patrikom.

Sudar. -Da, šta je to bilo? -Erol se ne seća.

Tužilaštvo kaže ubistvo i samoubistvo.

Prvo uzme njoj život, onda pokuša da oduzme život sebi i dečaku.

A šta ti misliš? -Pa, razumem.

Hoćeš da se ubiješ, stisneš gas, voziš kao ludak.

Ali, evo gde je problem.

Kada ga je kombi udario, on je skretao. Erol je skretao desno.

Krenuo je na jedino mesto gde je uvek bio dobrodošao.

Hteo je da bude bezbedan. Hteo je da ga zagrle.

Išao je kod Doris. Svoje mame.

Hoćeš da se nađeš sa njim? Mogu to da sredim. -Ma, da.

Čim dobijem nalog za posetu Erolu,

opet ću se naći pred Profesionalnim Standardima.

A on baš to hoće. -Džun, ja sam advokat.

Poznajem pravosudni sistem, znam kako radi.

I iskreno, toliko puta sam bila u Vajtkrosu, da znam kako oni rade.

Videla sam pukotine. Ako hoćeš da ga vidiš...

mogu da te uvedem. I kunem ti se, Hegerti neće saznati.

Da? Ne?

Moram da se javim.

Halo? -Narednice Lenker. Ovde inspektor Hegerti. Ja sam u bolnici.

Žao mi je što pitam, ali možete li odmah da dođete ovamo?

Je li sve u redu? -Hirurzi još neće da operišu.

Dženi Vitlou? -Balističari moraju da čekaju taj metak.

Tamo je. -Isakova mama vas je tražila. -Mene? Zašto?

I ja sam se pitao.

Džun?

Da. -Zdravo. Morova mi je poslala poruku.

Rekla je da ste fini i da mogu da vam verujem.

Da, samo da se zna, Zak, njen muž, je otac mog deteta, pa...

Je li dečak ili devojčica?