Vienna Blood

POSLEDNJA SEANSA

BEČ 1906.

Beč je grad opsednut titulama.

U Londonu sam bio Maks. Samo Maks.

U Beču sam dr Maksimilijan Liberman.

Lekar, neurolog i, naravno, Englez.

Ne daju vam da to zaboravite.

Prestonica carevine stare hiljadu godina, raj je za cepidlake.

Ugled porodice može da uništi dužina ženinog poruba.

Za sve postoje pravila.

PREDAVANJE prof dr Sigmund Frojd

Romantična sećanja su patogena.

Izazivaju bolest.

Brisanje bolnih, emotivnih sećanja

iz ljudske svesti iziskuje aktivno potiskivanje.

Ovo je Zlatno doba Beča,

a ipak ispod površine vreba nešto duboko uznemirujuće.

Svet senki koji grad želi da prikrije.

Dobro došli u Beč. Dobro došli u moj svet.

Gospode Bože.

Znamo li joj ime? -Susedi je nisu znali.

Dušo moja . -Šta kaže? Vi znate slovački.

Dušo moja ... -Besmislice.

Izvedite je. -Isuse dragi, zaštiti nas .

Izađite. Molim vas.

Oprosti mi, Bože. Okusila sam zabranjeno voće.

On će me odvesti...

Odvešće me u pakao . -Samoubistvo.

Gde je oružje?

Neko je ušao i odneo ga. -Zaključano je iznutra.

Prozori su zabravljeni. -I treći je sprat.

Nemoguće je popeti se.

Nelogično. Ako se ubila oružje mora biti tu.

Napadač je pokušao da inscenira samoubistvo,

uspaničio se i zaboravio da ostavi oružje.

Vrata su bila zaključana.

Ključ je s unutrašnje strane. -Prozori?

Dimnjak? -Zabravljeni. Niko nije mogao da uđe i izađe.

Dakle, imamo nevidljivo oružje

i ubicu koji prolazi kroz zidove, inspektore?

Bili ste na dužnosti kad je javljeno?

Nisam siguran da je ovo slučaj za vas, Rajnharde.

Obavezan sam.

Prihvatam prvi slučaj koji naiđe. -U redu.

Prvo da upoznate mladog doktora iz bolnice.

Zamolio je da prati istragu zločina.

Ne bih ljude sa strane. -Udovoljićete mu.

Njegov otac je moj prijatelj.

Doktore Liberman?

Inspektor Rajnhard.

Kako da vas zovem? Doktor?

Maks. Zovem se Maks. A vi ste?

Inspektor.

Žena je ubijena u Leopoldštatu.

Ustreljena u srce iz blizine.

Ubica je položio kao slikarski model.

Vi ste ovde samo kao posmatrač.

Sociopatija zločinačkog uma.

Lako se pamti.

Besmislen život je rana smrt. -Dobro jutro, dr Ber.

Ima tragova od cevi oružja.

I opekotina od baruta. Vidite?

Oružje je staro, antikno.

Koliko dugo je mrtva? -Duže od jednog, manje od dva dana.

Prilika? -Proširiti istragu na celo carstvo.

Smem li?

Donekle je neuhranjena.

Nema naznaka kolere. -Još nešto?

Oprostite. Samo posmatram.

Je li vas neko na ovo nagovorio? -Molim?

Nema metka.

Vidite? Ovde je metak ušao. Ali...

Izlazne rane nema.

Nema naznaka petljanja. Ni operacije.

Šta se ovde dogodilo? -Mi smo žrtve podvale.

Ili je to, ili neko koristi vradžbine.

Pištolj koji nestaje...

I nevidljivi metak.

Ona je bila mistik. -Hoćete li ćutati?

Ne dirajte, molim vas.

Niko je ne zna. Obišao sam sve susede.

Ne verujem, to je nemoguće. -Nije izlazila ni imala posetioce.

Nastojnica? -Plaćala je kiriju.

Ubacivala je ispod vrata. Ne zna joj ime.

Obiđite ceo kraj, nađite svedoke.

Dok ne saznamo ime nema spavanja. Jasno?

Hausman, gospodine. -Da. Neko nešto zna o njoj.

Oružje. Tražimo antikni pištolj.

Možda je kolekcionar, vojnik.

Morate li to da radite? -Šta? -Zurite.

Rečeno mi je da mogu da vas posmatram.

Gde želite da gledam? -Voleo bih da niste ovde.

Ne pokazujete. -Podsetite me, doktore. Zašto ste ovde?

Zar načelnik nije objasnio? -Tražio je da vas trpim.

Izučavam ponašanje zločinaca.

Zaista? Zašto ne secirate mozak u laboratoriji?

Posmatranjem ponašanja živih izučavamo um.

Recimo, policajac, sa možda 20 godina službe,

višeg ranga. ipak je nestrpljiv i trapav.

Treska fioke, žvaće zrna kafe,

znoji se iako je ovde hladno. Zaboravlja imena kolega.

Dakle, rekao bih da žuri da vidi rezultate. Ne žuri.

To želi očajnički. Možda duže vreme nije rešio istragu.

Znam, i žao mi je. -Sada je četvrt posle šest.

Trčao sam. -Nisi se presvukao. Zakasnićeš.

Video si načelnika? -Da. Priključio me je istrazi.

Mlada žena je ustreljena u srce u Leopoldštatu.

To nije tema za obed. Nađimo prijatniju.

Videćeš se s Klarom večeras? -Da.

Vodim je da vidi Betovenov friz . Pre nego što se proda.

Proda? -Divna devojka. Mile naravi.

Kako stoje stvari između vas? -Majko, znaš da nema svrhe.

Ne navaljuj.

Maks će učiniti ono što želi.

Veliko mi je zadovoljstvo. -Hvala.

Evo je.

Bože... Da. -Betovenov friz .

Gustav Klimt. Želeo sam da je vidiš.

Slika je... -Zapanjujuća, zar ne?

Ne dopada ti se?

Iskreno, Makse, plaši me.

Košmarna je. -Da.

Prizori ludila.

Zabranjenih želja. -Izvini.

Mislio si da će mi se svideti.

Današnji slikari ne slikaju ljude kakvi jesu.

Nasmejane, u svečanoj odeći, kraj činije sa jabukama.

Jabuke su izašle iz mode, Klaro.

Svako doba ima svoju umetnost.

Da li bi obratio pažnju na mene da poziram kao ona?

Svako bi te primetio da si naga na ogromnom platnu.

Onda, da se prijavim?

Poljubi me, Makse.

Sada. -Ovde?

Da. Igramo igru.

Koju igru ovog puta, Klaro?

Igru Dokaži mi da sam privlačnija od slike .

Gradonačelnik.

Ponovo je vreme izbora.

Da vas upoznam? -Ne idu mi kurtoazni razgovori.

Šta ću s tobom, Makse?

Gospodine. -Hvala.

Gospođo, jeste li dobro? -Ne! Ne diraj me!

Ne dodiruj me!

Ne dirajte me!

Ne!

Makse? -Zovi kočiju!

Brzo, Klaro!

Moram da smestim pacijenta. -U redu, gospodine.

Nemojte!

Pomozite mi, molim vas!

Molim vas.

Stanite, molim vas. -Dajte je ovde.

Molim vas!

Pretražite sve stanove!

Kucajte na sva vrata. Treba nam ime žrtve!

Otvorite vrata! Policija!

Otvorite! Kucajte na sva vrata!

Znate li ime žene ispod?

Znate li ime žene ispod?

Znate li ime žene koja je živela ispod?

Kasnite. Čekao sam. -Evo.

ZANIMLJIVE VESTI

Dobro jutro. -Oskare.

Ovog puta si razočarao.

Molim? -Nemaš kontrolu nad svojom istragom.

Dospeo si na prvu stranu. Osumnjičeni?

Nemam ih, gospodine. -Svedoci?

Nema ih zasad.

Istraga pušta kao zarđali brod.

Ubila je utvara prizvana na seansu.

Kako su došli do toga? Zvao je gradonačelnik.

Moramo da presečemo nagađanja. Tako što ćemo uhapsiti nekoga.

Možda je prerano. Nije sramota povući se.

Fon Bulou želi da preuzme.

Prepusti slučaj nekome ko može da ga reši.

Ne, gospodine. Želim da isteram do kraja.

Inspektore?

Zabranjeno voće me vodi u pakao.

Rečeno je da mogu da pratim istragu.

To znači da ćemo ponekad biti u istoj prostoriji.

Juče ste rekli da sam uznemiren, nestrpljiv, očajan.

Ništa niste preskočili. Kako ste znali kako mi je?

Uznemirujem vas, inspektore? -Ja bih to nazvao drugačije.

Jedan profesor drži predavanja u Beču.

Tvrdi da samo posmatranjem možemo da znamo sve o čoveku.

Njegova odeća i držanje govore.

Način na koji drži pero ili šolju kafe.

On nas uči da je ljudsko ponašanje rečito.

Naše sitne slabosti. Naše šale.

Čak i greške koje pravimo.

I najmanja nota i promena u boji glasa

govori nam šta se odvija u umu.

Opčinjen sam njegovim učenjem.

Iako, nažalost, nije svuda dobro prihvaćeno.

Proučavao sam vas i postavio dijagnozu.

Doktore, žao mi je što prekidam vaše predavanje,

ali možda je bolje da proučite ovo.

Tražite moje mišljenje? Zar nisam samo posmatrač?

Tražim vašu pomoć. Pomozite, ili nemojte.