Daughter from Danang

SIN

Hej.

Bok, Jessica. Možeš li mi poslati Jacksonov spis?

Nemam ga u mailovima. Moram ga pogledati večeras.

Dobro. Hvala. Vidimo se sutra.

Što radiš ovdje? -Moramo razgovarati.

Ne možeš se pojaviti ovdje bez najave.

Pokušala sam, ni ne znam koliko puta, ali se ne javljaš. -U čemu je problem?

Nicholas. -Nešto se dogodilo?

Da.

Pa, reci mi.

Danas popodne, zvali su me.

Iz škole. Upravo sad. Da razgovaram s ravnateljem.

Kako bi mi objasnio što se događa.

I onda sam saznala.

Nicholas nije bio u školi skoro mjesec dana.

Što?

Kažem ti... Tjednima se samo pretvara.

Svakog jutra... -O čemu govoriš?

Objašnjavam ti. -Stani malo.

Mjesec dana nije bio u školi i nisi ništa primijetila?

Izlazio je van s torbom i svime što mu treba taj dan,

kao da je sve u redu. Osim što nije išao u školu.

A škola, oni su... -Oni...

Kažu da su mi poslali hrpu mailova, koje nikad nisam dobila.

Što je radio? Mislim, čitav dan. Kamo je išao?

Ne znam. Nemam pojma.

Jedva da odgovara na moja pitanja.

Beth...

Oprosti, Kate je ovdje samo da razgovaramo o Nicholasu.

Upravo smo saznali da skoro mjesec dana nije išao u školu.

Nije samo to, Petere.

Nije dobro.

Moraš razgovarati s njim. Više ne znam što da radim.

Treba te, Petere. Ne možeš ga samo napustiti.

Ne napuštam ga. Zašto to govoriš?

U redu.

Slušaj, prije par dana...

Zamolila sam ga...

Ni ne sjećam se što, da pospremi svoj tanjur i...

Samo me pogledao...

S...

S toliko mržnje.

Mislila sam da će...

Što?

Bojim ga se, u redu.

Dobro, ja ću...

Posjetit ću ga sutra. Navratit ću nakon posla.

Hvala.

Proučili smo njihovu politiku održivosti

i mislimo da će kupnja ove tvrtke biti u skladu s našom zelenom strategijom.

Imaju izvrsne ekološke, društvene i upravljačke čimbenike

koji će nam ići u prilog.

I mislimo da će spajanje s njima biti dobro za njihovu reputaciju kao i za našu.

Sjajno. Mislim da za sada imam sve informacije koje su mi potrebne.

Nazvat ću Jeffreyja, vidjeti možemo li ih nagovoriti.

Savršeno. -Sjajno. -Hvala vam.

Nakon vas.

Javit ću vam se čim ovo bude gotovo, u redu?

Hvala vam. -Sjajno. -Hvala.

Vrata se zatvaraju.

Hvala.

Dođi, mali.

Hej.

Što radiš ovdje?

Je li u redu? Smetam li ti?

Kako si?

Dobro.

Došao sam jer sam htio...

Htio sam razgovarati s tobom. Imaš li par minuta?

Naravno.

Tvoja mama mi je rekla da nisi išao u školu.

Što se događa?

Ništa.

Slušaj, znam da ti je sad teško i da si ljut na mene,

ali to nije razlog da ne razgovaramo.

Zašto si prestao ići u školu?

Ne znam.

Ne znaš?

Ne možeš tek tako odlučiti da ne ideš u školu.

To nije opcija.

Imaš li kakvih problema?

Zašto uzdišeš?

Bez razloga. -Mora postojati razlog. Reci mi.

Ne želim razgovarati o tome.

Nicholase, ne mogu ti pomoći ako mi ništa ne želiš reći.

Što si radio sve te dane? Kamo si išao?

Šetao sam.

Šetao si? Sam?

Da.

Ali zašto, Nicholase?

Misliš da je to prihvatljivo? I to uoči državne mature?

Razumiješ da škola razmatra da te izbaci?

Hej.

Tvoja majka je na izmaku snaga, znaš to?

Želi te poslati u internat. Je li to ono što želiš? -Ne.

Moraš nešto poduzeti. Ne možeš sve ovako pustiti.

Ne mogu se nositi ni s čim.

Zašto to govoriš? Nešto se dogodilo u školi? -Ne.

Ili van škole?

Možemo razgovarati, znaš. Samo...

Nije to.

Već...

Da?

Ne znam kako to opisati.

Reci mi svojim riječima.

Život je.

Vuče me na dno.

Što ti u životu ne ide?

Ne znam.

Želim da se nešto promijeni, ali ne znam što.

Zato si ponekad govorim da možda...

Reci mi.

Htio bih živjeti s tobom.

Sa mnom? -Ja i mama...

Ne slažemo se.

Više me ne podnosi. Znam da me ne podnosi.

A kad sam ovdje.

Proganja me previše mračnih misli.

I želio bih živjeti sa svojim malim bratom.

Da... -Ako me pošaljete u internat, poludjet ću.

Naravno da nećeš. -Da, hoću, kad ti kažem.

Osjećam se kao da mi glava puca.

Dođi ovdje.

Ponekad se osjećam kao da ludim, tata.

O čemu to pričaš?

Govorim ti. Ne znam što mi se događa.

Dođi. Ne brini, dušo.

Riješit ćemo to.

Vjeruj mi.

Hej, dobili ste Kate. Ostavite poruku.

Bok, ja sam.

Upravo sam razgovarao s njim.

Možeš li me nazvati kad čuješ ovu poruku? Hvala.

Zašto se ovako ponašaš?

Kako? -Može biti u sobi straga.

Što sa školom?

Nešto ćemo smisliti.

Mora postojati škola koja bi ga primila usred polugodišta?

Da, postoji. Sigurno postoji.

Poznaješ ga tek dvije godine.

I vidim da...

Znam da imaš loše mišljenje o njemu,

nakon svega što se dogodilo, ali nije uvijek bio takav.

Kad je bio mlađi, bio je tako...

Kad sam ga sad vidio, imao je...

Ne znam, oznake.

Oznake? Kao...

Ožiljke, na ruci.

To me jako uzrujalo. Samo...

On je moj mali dječak.

Hej.

Znaš, istina je. U pravu si.

Osjećam krivnju.

Ne mogu se pretvarati da nisam odgovoran za situaciju.

Otišao sam, Beth.

Otišao sam. -Nisi ti kriv ako on nije dobro.

Prolazi kroz teško razdoblje.

Svejedno, mislim da nemam izbora.

Ne mogu dignuti ruke od njega.

U redu, razumijem.

Ne brini. Shvaćam.

Trebao bi razgovarati s doktorom o ožiljcima.

Znam.

Hej, onda... Spreman si?

Želiš li... -Ne, hvala.

Dakle... -Da.

Nemoj zaboraviti, mislim, znaš, uvijek možeš...

Znam. Hvala, mama.

Bilo kad, jer...

Nemoj misliti da je to zato što...

Znam.

Znam na što misliš. Ne brini.

U redu. -Hej...

Nazovi me.

Čekaj.

Skoro sam zaboravila. -Što?

Kruh od banane.

Hvala, mama.

Volim te.

Hej, imaš sve što trebaš? -Da, imam.

Našao si ručnik koji ti je Beth ostavila? -Jesam.

U redu, Dobro. Ostavit ću te nasamo.

Idem u krevet.

Tako sam sretan što si ovdje.

Nedostajalo mi je provoditi vrijeme s tobom.

Što je s Beth? Je li doista u redu s tim da se doselim ovdje?

Jasno da je, Nicholase. Oboma nam je jako drago što si s nama.

Ovo je i tvoj dom, znaš.

U redu? Hajde, trebao bi poći u krevet. Kasno je. -Da.

Hej.

Laku noć.

Laku noć, tata.

Dr. Collins, Peter Miller je. Ispričavam se što zovem na mobitel, ali...

Želio sam razgovarati o svom sinu, Nicholasu.

Mislim da treba kod terapeuta.

Pomislio sam da biste mogli znati nekog dobrog. Dakle...

Ako biste me mogli nazvati. Hvala.

Smetam li vam? -Ne, ne, ne. Uđite.

Recite mi...