Belgravia

To je svakako bio grad u centru dešavanja,

pun turista, i vrcav od aktivnosti.

I niko ne bi pomislio da je car Napoleon bio na pohodu

i da je u svakom trenutku mogao doći do kapija grada.

Ali eto, kao što je mnogo puta rečeno, prošlost je čudna zemlja'.

Požuri. -Idem što brže mogu, gđice.

Ne vuci se tako. Požuri!

Mogu li da pomognem, dame? -Došla sam kod svog oca, g. Trenčarda.

Ti ostani ovde.

Ko je, dođavola, došao da me prekida...

Kapetane Kuper, morate me izvinuti. -Dobro, Trenčarde...

Trenčarde? -G. Trenčarde. Ali do večeras moramo imati brašno.

I obećavam da ću dati sve od sebe, kapetane.

Da li biste sad sačekali napolju?

Imaš li ih? -Tri. Jednu za tebe, jednu za mamu, i jednu za mene.

Sigurno će lord Belasis tamo večerati pre bala?

Ona mu je tetka. -Naravno.

Edmund kaže da će večera biti posle ponoći.

Ne zovi ga Edmund pred drugima. Idi kod majke. Pripreme će potrajati.

Kasno je da se nešto sašije. -Ali može nešto da improvizuje.

Ona neće hteti da ide. -Hoće, jer mora. -Kada ćemo joj reći ostalo?

Još ne. Sve mora da se sredi. On mora da nam da znak. Idi sad.

I pošalji onog idiota unutra.

Nikog nećemo poznavati. -Tata zna te ljude.

Poznaje oficire koji dolaze kod njega da naručuju.

Oni će se iznenaditi što dele balsku dvoranu

sa čovekom koji ih snabdeva hlebom i pivom.

Nadam se da nećeš tako razgovarati sa lordom Belasisom.

Ne zidaj dvorce u oblacima, draga moja.

Naravno, ne veruješ da su njegove namere časne.

On je najstariji sin erla, dete moje. On ne može birati suprugu srcem.

Do sad ste uživali u bezopasnom flertu,

ali to mora prestati, da ne bi počela ogovaranja, Sofi,

a tada ćeš ti biti ta koja će patiti.

A ništa ti ne znači što nam je obezbedio pozivnice za tetkin bal?

To znači da si ti lepa devojka i on želi da ti ugodi.

Nije to mogao u Londonu, ali u Briselu je sve podređeno ratu.

Zato uobičajena pravila ne važe. -Misliš, po uobičajenim pravilima

mi nismo odgovarajuće društvo za vojvotkinjine prijatelje?

Tačno to mislim, i ti znaš da je tako. -Tata se ne bi složio.

Tvoj otac je daleko dogurao, zato ne vidi prirodne granice

koje ga sprečavaju da nastavi dalje. Budi zadovoljna onim što imamo.

Tvom ocu dobro ide. Nemoj nas potcenjivati.

Ti si ta koja nas potcenjuje. Ćerka upravnice

škole koja je bila previše dobra za muža trgovca.

Ja nikog ne potcenjujem! A kamoli tvog oca.

Ali ne volim da dovodim sebe u neprijatne situacije.

I to je jedna vrsta snobizma!

Jesam li poranila, gđo? -Nisi, Elis. Uđi.

Završili smo? -Ako ti kažeš, mama.

Pozvani smo na bal vojvotkinje od Ričmonda. -Nemoguće!

Mislim, znači da treba da se odlučimo za haljinu, gđo.

Trebaće mi vremena, ako ste odlučili da idete.

Gđica Sofija izgleda... uzbuđeno.

Sigurno je lord Belasis sredio pozivnice?

Možda je i vojvoda od Velingtona.

G. Trenčard mu je omiljeni trgovac

a bal se održava u vojvodinu čast. -Da. Mora da je tako, gđo.

Znači, rekla ti je? Uradio je to.

Hvala vam, Elis. Možete doći opet kasnije.

Kakva prilika. Sam vojvoda će biti tamo. U stvari, dvojica vojvoda.

Moj komandir i muž naše domaćice. I mnogi kneževi.

Džems Trenčard, koji je počeo sa tezgom u Kovent Gardenu,

mora da se spremi za ples sa kneginjom.

Nećeš to raditi. Osramotićeš nas oboje. -Videćemo. -Ozbiljno mislim.

Dovoljno je loše što ohrabruješ Sofiju.

En, verujem da je momak iskren. U stvari, siguran sam.

Ne možeš biti siguran. Lord Belasis možda sebe smatra iskrenim.

Ali on nije samostalan i ništa ne može biti od toga.

Kako je čudno što razgovaramo o balu,

a na ivici smo rata. To je smešno.

Ne slažem se. Ni sa tim, a ni za lorda Belasisa.

Samo da znaš, ako Sofija bude povređena zbog ove gluposti

tebe ću smatrati lično odgovornim.

Vrlo dobro. -A to što ste ga ucenili da izmoli pozivnice od tetke,

to je ponižavajuće. -En, nećeš pokvariti ovo.

Neću ti dozvoliti. -Neću morati.

Pokvariće se samo.

Nadam se da ovo nije greška.

Kasno je za takav razgovor.

Šta je tako smešno? -Došli smo u Brisel da pobegnemo od društva

a sada priređujemo najveći bal u sezoni.

Vojvoda je insistirao.

Rekao je da mora da pokaže da ništa što Boni uradi,

ne može uznemiriti Britance.

Edmunde! Prvi si stigao. Baš lepo.

Pomislio sam da dođem rano da ti pružim podršku.

Tetka, učinila si da ove sumorne sobe izgledaju sjajno.

Ko bi pomislio da su se do pre par meseci

ovde prodavale kočije. -G. i gđa Džemsa Trenčarda.

Gđica Sofija Trenčard.

Pozvala si Mađioničara? -Na šta misliš?

On je Velingtonov glavni dobavljač. Šta on radi ovde?

Dobavljač vojvode od Velingtona? Pozvala sam na svoj bal trgovca?

Draga teto, pozvala si jednog od najvernijih vojvodinih

pomagača u borbi za pobedu. -Nasamario si me, Edmunde.

A ne volim da prave budalu od mene.

Nadam se da se tvoja majka neće naljutiti na mene.

Ovo je lepo od vas, vojvotkinjo. -Taman posla, gđo Trenčard.

Čujem da ste bili veoma dobri prema mom nećaku.

Uvek je zadovoljstvo videti lorda Belasisa.

Svi ti mladići, tako daleko od doma, siroti.

Je li to naš Mađioničar?

Dobro veče, Vaše... ovaj... veliki..

vojvodo. -Mogu li da predstavim svoju ćerku, Sofiju?

Gđice Trenčard, mogu li vas otpratiti u dvoranu?

Mislio sam da nikad nećete stići. -Ne budi blesav. Došli smo rano.

Ne mogu da budem daleko od tebe ni sat. -To si pročitao u knjizi.

Je li Edmund stvarno ozbiljan?

Majka nije previše smešna, ali otac je groteskan.

Razgovaraću sa Edmundom kasnije.

Sačekaj da se bal završi i devojka ode.

I moli se da Karolina ne sazna da sam je pozvala.

Njegovo kraljevsko visočanstvo, princ od Oranža.

Zašto ga ne zoveš Vaša milosti?

Vaša milost je za sluge i zvaničnike. Nije za privatnu zabavu.

Ali uvek sam zvao vojvodu Vaša milosti.

Jer si njegov dobavljač. -Onda večeras ne treba?

Da nisi iskamčio pozivnice, ne bi sad bio u ovom neprijatnom položaju.

Otkud Mađioničar ovde večeras?

Vojvotkinja nas je pozvala. -Zaista? Je li vam veče prijatno do sada?

Da, Vaša milosti.

Ali mnogo se priča o napredovanju Bonaparte. -Zato smo tako zakasnili.

Izgleda da sutra odlazimo.

Znači, ova šarmantna dama je gđa Trenčard?

Vaša smirenost je veoma ohrabrujuća, vojvodo. -Ponsonbi.

Poznajete li Mađioničara?

Proveo sam sate pred kancelarijom g. Trenčarda,

čekajući da se založim za svoje ljude.

Mogu li da predstavim ser Viliama Ponsonbija?

Ponsonbi, ovo je Mađioničareva supruga.

Nadam se da je prema vama ljubazniji nego prema meni.

Odličan potez, vojvotkinjo.

Ipak je moj otac osnovao 'Gordonove gorštake',

kako bi njihov komandir mogao odbiti ovo?

Zaista, kako?

Uzmi malo, ako hoćeš.

Moja majka dolazi da nas razdvoji.

Zašto je ona toliko protiv mene?

Misli da ništa dobro ne može izaći iz ovoga.

Onda ćemo joj dokazati da greši.

Ne smete biti samo sa Sofijom, lorde Belasis.

Mora da ovde imate mnogo prijatelja koji bi rado čuli vesti od vas.

Ne brinite, gđo Trenčard. Tamo sam gde želim da budem.

Sve je to lepo, lorde. Ali Sofija mora da zaštiti svoj ugled,

a tolika vaša pažnja ga možda dovodi u opasnost.

Volela bih da me smatraš pametnijom, mama.

Volela bih da mogu. -Moji lordovi, dame i gospodo,

večera je poslužena.

Vi, Mađioničare. Pođite sa nama.

Vaše kraljevsko visočanstvo, Vaše milosti, lordovi, dame i gospodo,

koliko god žalim što prekidam vojvotkinjinu čudesnu zabavu,

moram zamoliti sve koji su u uniformi da krenu. Trenutak je skoro došao.

Možemo li iskoristiti ovu sobu? -Ponsonbi, imate li mapu? -Imam.

Oranž je dobio poruku od barona Rebeka.

Bonaparta se probio na put od Šarlroa do Brisela i približava se.

Imam naređenja da se vojska koncentriše na Kvatre Bra, ali

nećemo ga tamo zaustaviti. -Mogli biste. Imate vremena do svanuća.

Ako ne uspem, moraću da se borim sa njim ovde.

U Vaterlou. Trebaće mi vaša pomoć, Mađioničare.

Ne smemo biti poraženi zbog zaliha. Vi ste sposoban čovek, Trenčarde.

Morate iskoristiti svoje talente posle rata.

Verujem da ćete daleko dogurati. -Vaša milost je veoma ljubazna.

Ne dozvolite da vas ometu društvene besmislice.

Previše ste pametni za to, ili bar treba da budete.

Dosta. Hajde da se spremimo.

Moram da idem do magacina.

Smestiću vas dve u kočije, pa idem pešice.

Je li to konačna bitka? -Mislim da jeste.

Godinama smo za svaku čarku govorili da je poslednja bitka,

ali sad verujem da jeste. Gde je Sofija?

Bar se niko neće sećati ove ludosti i indiskrecije.

Dovedi je do vrata, draga, dok ja donesem šalove.

Ne budi luda, draga moja, ništa nam se neće desiti.

Mi smo najsrećniji par na svetu! -I najzaljubljeniji. -A kada se vratim,

smejaćemo se našim strahovima i bićemo venčani. Dajem ti reč.

A nijedan džentlmen ne bi pogazio svoju reč. -Tako je.

Sofija...

Čuvajte je.

Šta je bilo? Znaš da mora da ide. -Nije to.

Draga, moraš da se kontrolišeš. Pođi sa mnom. Brzo.

Idite sada. Ja ću se vratiti kad budem mogao.

Koliko može da potraje? -Dok jedna strana ne pobedi.

Ali ne verujem da sad može dugo da potraje.

Rekla bi mi da je tata poslao vesti?

Naravno, ali biće previše zauzet da misli na nas.

Ako Napoleon pobedi, hoćemo li pobeći pre nego što poharaju grad?

Olivere, dragi, idi da doneseš mami šal.

Ne smeš da ga plašiš. -Kako ti možeš da budeš tako smirena?

Šta drugo mogu? -Ja želim da istrčim na ulicu i vrištim.

Samo izvoli. Sumnjam da bi bilo ko primetio.

Ali kad si već tu... samo se moli da se bezbedno vrate kući.

Počinjala sam da se pitam hoću li te ikad više videti.

Uspeli smo. Boni je u bekstvu. -Opet kažem, hvala bogu.

Ima još vesti.

Nisu svi preživeli bitku. -Mogu da zamislim, sirote duše.

Vojvoda od Brunsvika je mrtav.

Lord Hej, ser Vilijam Ponsonbi...

Treba da se molimo za njih.

Kao da nas je to što smo ono veče bili tamo zauvek vezalo. -Zaista.