Belgravia: The Next Chapter

Upozoriću vas, vojvoda je još rezerviran prema vašem pristupu.

Obećajte da je ovo posljednji put.

Šta se desilo Lili? -Smrzla se jedne noći, u mojim rukama...

Pretpostavljam, Afrodita? -Da.

Nadam se da uživate u iskustvu, ledi Trenčard.

Ali on je video vas. -Molim te, prestani.

U poslednje vreme imamo problema. Voleo bih da možemo

da budemo kao pre, a to nam izmiče. -Rekao mi je za novu avanturu

koju planirate zajedno, rudnik srebra. -Da.

Nije trebalo to da uradiš. -Nedavno si me molio za pomoć.

Kao što vidite, moramo da pozajmimo. -Ne, ne. -Gubim ga!

Ne želim više da živim ovako, a nadam se da ne želiš ni ti.

Želim da živim uz poverenje, i ljubav! -I ja.

Šta si uradila?

U stvari, ne znam šta sam očekivala od braka. Verovatno sam bila naivna.

Toliko toga se desilo.

Nisam znala da neko može da bude tako komplikovan. I problematičan.

Pokušala sam da pomognem. -Siguran sam da jeste.

Izgleda da je sve što uradim pogrešno.

Meni izgleda da bi on trebalo da više misli na vašu sreću.

U braku ste tek nekoliko meseci, a uspeo je da vas uznemiri i odgurne.

Sigurno je bila i moja greška. On je imao mnogo problema u životu.

Možda je imao probleme, ali ne treba da očekuje da vi patite zbog toga.

Ne očekuje to. Ja... Teško je objasniti.

Ume da bude tako brižan, i divan.

U redu, Pitere.

Hvala što me slušate.

Uvek ću želeti da vas slušam.

Čega se igramo? -Šuge! -U redu. Idemo!

Hajde!

Hajde! Moraš da me uhvatiš!

Gđica Dan je u salonu, Vaše gospodstvo.

Je li? -Čeka već više od pola sata.

Pozirala si za tu groznu sliku? -Nije grozna. Ali priznajem...

nisam mislila da ću se pojaviti u izlogu.

Meni je bila grozna. -Pa, nije. Stil je pre-rafaleitski.

Umetnik je izuzetno talentovan i ugledan.

Ali ne razumem. Kako je uopšte došlo do toga?

Upoznala sam ga preko zajedničkog prijatelja,

doktora, poznanika vojvotkinje od Ročestera,

i zamolio me je da mu poziram. -Znači, otišla si u

umetnički... -Studio. -I on ti je rekao da skineš odeću

i poziraš kao boginja ljubavi? -Nije bilo tako. Preteruješ. -Je li? -Da.

Bilo je i drugih ljudi sa mnom, doktor... -Aha, 'doktor'.

I drugi ljudi. Moja služavka je bila... -A tvoj muž?

Zna li on za ovo? -Em, pridaješ previše važnosti ovome.

Kažeš da je u izlogu 'Findli i Hodža'?

Mislim da su oni veoma ugledni dileri.

Da, tamo gde ugledni ljudi mogu da kupe njihove umetnine.

Ljudi će videti to. Važni ljudi.

Jedva sam prepoznatljiva. -Ja sam te prepoznala. -Jer si mi sestra!

Emili. Kako si? -Dobro, hvala, Frederiče.

A tvoja majka? -Prihvatljivo dobro. -Molim te, pozdravi je.

Hoću, hvala.

Nešto nije u redu među vama. -Nije tačno.

Ja nisam budala, Klaro Dan. -Svi brakovi imaju dobre i loše dane.

Mogu li da te podsetim da ako bi izgubila dobru volju svog muža,

to ne bi uticalo samo na tebe, nego i na majku, i mene.

On neće ukinuti vaša primanja... -Ne samo finansijski,

nego u smislu našeg položaja, i moje budućnosti.

Možda da pomisliš na to kad sledeći put budeš odvezivala korset

u umetničkom studiju. Sama pomisao da bi rizikovala svoj ugled...

Moram da idem. Majka će se pitati gde sam. Predugo sam bila ovde.

Neko ju je kupio pre par sati. "Ugrabio je", tako je rekao.

Je li rekao ko ju je kupio? -Samo da je bio redovan klijent.

To je verovatno dobra stvar. Visiće negde u

nečijoj kolekciji, i to će biti to.

Jeste li znali da će biti ovako prodata?

Rekla sam g. Dirdenu da je ja ne želim.

Ne bih mogla da je ponesem kući.

Sigurna sam da će biti dobro. Mislite da hoće?

Najverovatnije, Vaše gospodstvo.

Večera će biti spremna za pet minuta, vikare. -Hvala. Gđo Voren?

Nadam se da znate koliko cenim,

uvek sam cenio sve što radite za mene.

To je vrlo ljubazno od vas. Nadam se da vi znate

koliko vas svi cenimo, cela parohija.

Mogu večeras da ostanem kasnije, da vam pravim društvo.

Ne brinite. Imam neki posao koji treba... Moram da razmislim o...

Ako se predomislite...

Rekli ste da će biti poslednji put. -Predomislio sam se.

Voleo bih da mogu da se molim za vas, ali ne mogu.

Jer ne mogu da nađem boga. Ne mogu više da ga dosegnem. -Zaboga.

Ali ja ne želim vaše molitve. Samo želim ono što mi dugujete. -Ne.

Neću da vam dajem još novca. -Mislim da hoćete.

Neću.

Nemam ga. Možete da radite šta želite.

Bedni sodomitu! Sledeći put ga donesi! Ima da doneseš!

Ako mu opet priđeš, ubiću te. Znam ko si. I znam gde da te nađem.

Doći ću po tebe noću, i prerezaću ti bedno grlo dok spavaš.

Razumeš li me? -Da. Da!

Ne radi ovo!

Ostavite me ovde.

Mislim da treba da vas uvedem unutra, gospodine.

Da dovedem doktora... -Ne. Idite. Znam da ste hteli da pomognete.

Hvala vam na tome.

Šta se desilo?

Sedite.

Neko je pretučen.

Zašto ljudi moraju da budu takve životinje?

Evo.

Hvala vam. Prvo što sam uradio,

kad sam napunio 15, kad sam opet naučio da hodam,

kada sam povratio snagu, naučio sam da se borim.

Niko me neće poraziti. Više neće.

Tada sam se zakleo.

Mogu da nađem nešto da pokrijete to, ali bolje je da imate spremnu priču.

Udarili ste se na ivicu ormara?

Nisam mogao da odem.

Ali ne bi trebalo da rizikujete, Lusijane Vud.

Godinama nisam čuo svoje ime.

To je bio brat Njegovog gospodstva, njemu sam pomogao.

Prepoznao sam ga jer je bio u kući.

Video sam ga.. na istom mestu gde odlazim.

Je li on dobro?

Živ je.

A da li je dobro...

Ne možemo ništa da uradimo.

Ne možemo ništa da kažemo.

Ovo su uslovi koje nude.

Mogli bismo se obratiti drugim bankama,

ali postojeća saradnja je korisna, a zbog vremena koje imamo,

kao što vidite, ako ne uspete da vratite zajam... -Uspeću.

Siguran sam, Vaše gospodstvo, ali zajam je osiguran vašim udelom

u livnici i u Trenčard Uvozu. Ako ste zadovoljni, menadžer kaže

da nas može primiti danas popodne, da potpišemo.

Molim vas, zamolite ga da nas primi

čim bude mogao. -Hvala, Vaše gospodstvo.

Samo još jedna stvar, lorde.

Donekle je lična. Već neko vreme ostavljam sa strane

deo svoje plate, da se osiguram za kasnije. A kao što znate,

rudnik je... dragocena prilika.

Da li bi vam smetalo da razgovaram sa madam

o mogućnosti da i sam nešto uložim?

Zar to ne bi bio sukob interesa?

Razmisliću o tome. -Hvala, Vaše gospodstvo.

Ledi Trenčard. Dobro jutro. -Dobro jutro, g... -Ros.

Lako se zaboravlja. -Naravno. Dobro jutro, g. Rose.

Mogu li reći koliko mi je drago što izgledate tako dobro?

Srce mi je mirno. -Hvala vam.

Prečasni Trenčarde?

Nebesa. Dovešću doktora! -Ne.

Neću doktora.

Pokušaću da objasnim. Stekla sam neke nove prijatelje.

Dobri su ljudi, pomalo boemi. -Baš uzbudljivo.

Jedan od njih je doktor. Svi su ugledni. -Doktor? Sada se pitam

da nije to doktor koji je bio u Mejvudu? -Da.

Vrlo zgodan muškarac. Zar ne?

A jedan od njih je umetnik,

i pozirala sam mu za sliku boginje. -Naravno.

Nisam mogla sama da kupim sliku. Bila je u izlogu dilera,

Findli i Hodža, kratko, ali moja sestra ju je videla,

mislila sam da nisam prepoznatljiva, ali ona me je prepoznala.

A sada je prodata. I noćas sam jedva spavala.

Oprostite. Draga Klaro, zato ste vi tako zabrinuti?

Ne želim da dajem Frederiku razlog da još gore misli o meni. -Prestanite.

Recimo da neko od naših poznanika vidi tu sliku,

i možda vas uopšte ne prepoznaju. Ili pomisle...

"Bože. Može li ovo stvarno biti očaravajuća ledi Trenčard?"

To samo povećava vašu misteriju. Frederik treba da se smatra srećnim

što ima suprugu koja je tako privlačna.

To nije ništa. -Stvarno tako mislite? -Sad, da ste mi rekli

da ste se upustili u strastvenu aferu sa jednim od tih boema,

umetnikom, doktorom možda? To bi bilo nešto

da vas drži budnom noću.

Hajde da popijemo kafu.

Draga Klaro, ako ćete da živite pun život,

mislim da morate imati malo deblju kožu.

Juče sam videla Klaru. -Stvarno, draga? Nisi rekla. -Zaboravila sam.

Posetila sam je impulsivno. Pozdravlja te.

I Frederik te pozdravlja. -To je lepo. A kako je ona?

Dobro, mada malo rastreseno. -Da možda nije u drugom stanju?

Nije, majko. Bar koliko ja znam.

Od toga možeš biti malo ošamućena. Kada sam nosila tebe,

nisam bila ni izbliza tako bistra kao što sam obično.

Nebesa. -Sigurna sam da će to biti uskoro. -Možda. A možda i neće.

Hvala, Nel, baš si ljubazna. -Jedva čekam da opet držim bebu u naručju.

Možeš li da zamisliš? Za ženu nema veće radosti.

Miris njihovih malih glavica... -Hvala, majko.

Vrlo poetično, sigurna sam. Dodaj mi puter, molim te.

Evo, ovo 'a' se u stvari izgovara kao 'e', a ne kao 'a'.

Znam da je zbunjujuće.

Beba?

Tako je. Beba. "Žena se pojavila sa bebom na grudima". Vrlo dobro.

Mislim da nikad neću uspeti, Vaše gospodstvo. -Naravno da hoćeš.

Samo pomisli na sve budale koje poznaješ koje umeju da čitaju i pišu.

Još učiš iz svog bukvara? -Da, gledam ga svake večeri.

Samo budem tako umorna, da mi se oči sklapaju. -To je razumljivo.

Ne želim da vas izneverim. -Nećeš.

Mod, stvarno treba da imaš više poverenja u sebe.

Svet se zaverio da čini da se osećamo kao slabe i budalaste žene.

Ali nismo. Mislim da će biti moja misija da te nateram da shvatiš

da si pametna, snažna mlada žena,

i možeš da uradiš mnogo više nego što misliš.

Gde si krenula sa tim?

Izvinite, gđice Dejvison. Njeno gospodstvo mi je dala.

Kaže da joj je dosadila. Pokušala sam da kažem da je previše, ali...

Uzmite je, molim vas, ako mislite... -U redu je.

Ako ti je ledi dala... zadrži je.

Hvala, gđice Dejvison.