Something For Everyone

Dođavola.

Dobar dan. - Dobro jutro, Oče.

Izuzetna godina za leptire.

Da ne poveruje čovek.

Juče sam, na ovom istom mestu...

video Vanesu Atalantu.

Izmakla mi je, kao i većina stvari.

Divite se našem dvorcu, Ornštajnu? - Ko tu živi?

Jedina osoba koja može da priušti da živi u dvorcu.

Grofica Ornštajn... koja je trenutno u kuli.

Jedva ga održava, jadnica.

Sećam se vremena pre rata...

kada je grof još uvek bio živ.

Ovo su rđava vremena. Tako ih nazivam...

rđava vremena. - Kada sam bio dečak,

baka mi je kupila slikovnicu. Unutra je bio dvorac,

isti onakav. Ležao bih pored kuhinjskog stola,

sa kriškom hleba i guščijom mašću

i gledao bih dvorac.

Maštao si da je tvoj.

Dečiji snovi.

U prolazu ste? - Jesam,

ali možda ostanem, ukoliko nađem posao.

To ne bi trebalo da predstavlja problem.

Bože dragi! Eto ga ponovo!

Eto ga ponovo!

Za mene! Trideset godina.

Preko 30 godina

čekam na Vanesu Atalantu.

Ko čeka, taj i dočeka. - Kakva sreća.

U tome je tajna, Oče. Treba čekati dovoljno dugo.

Jedva čekam da vidim Leneinu reakciju.

Nekada davno

mladi princ se približavao dvorcu

u kome je živela prelepa mlada princeza.

Njena majka je bila okrutna i svemoćna kraljica.

Princeza i njen brat su bili zarobljenici

u dvorcu zle kraljice.

Preveo: DARTANJAN (Aki)

Ne morate odmah da platite.

Nikad ne verujte strancima.

Horoskop tvrdi da će mi stranci doneti sreću.

Jarac. Šta ste vi u horoskopu?

Jarac. - Pa...

Možda će i meni stranci doneti sreću. - Što da ne?

Pretpostavljam da većina ljudi ovde, u Ornštajnu, radi za groficu.

Da li se šalite? Čime bi ih platila?

Nisu svi glupi kao Rudolf. - Rudolf?

Grofičin sluga.

Samo mu dajte koji šiling za pivo, i biće srećan.

Gde ste pošli?

Nigde.

Imate lepe pse.

Pokupi svoje pivo i...

Zabio mi se iver. - Dajte da pogledam.

Hej, prijatelju, naručiću nam pivo.

U stvari, bolje ne. Popijem samo jedno ujutru. To mi je pravilo.

Znaš li zbog čega mi je potrebno pivo ujutru?

Odem u mesaru i pitam: "Koji je komad mesa najjeftiniji za groficu Ornštajn?"

Zatim do prodavnice voća.

Ne kupujem jagode. Preskupe su za groficu.

To je udarac za moj ponos.

Pogledaj ovo. Šta misliš, koliko je staro?

Oko dvadeset, trideset godina, ako se ne varam.

Kako bi se ti osećao da šetaš naokolo u ovim?

Šta je nju briga? Ona čak ni ne primećuje.

Samo sedi kao da se ništa nije promenilo. Stilovi, mode, ništa.

Njoj je mesto u muzeju, prijatelju.

Idem ja sad.

Vraćate se na posao? - Četvrtkom?

Glancam srebro, poliram parket,

perem sudove, jer dečak ima slobodan dan.

Možda bi grofici dobro došla pomoć još jednog čoveka?

Pođi sa mnom, prijatelju.

Ako su pritisnuti besparicom, zašto ne prodaju dvorac?

Da prodaju dvorac Ornštajn?

Ne znaš ništa o dvorcu?

Ovuda.

Niko ne može da proda dvorac. Zakonski pripada Ornštajnima.

Pripadaće njima stotinama godina.

Bio je, i ostaće njihov.

Osećaš li pivo? - Ne, Mek.

To je zbog bombona.

Nema više kafe.

Reći ću Klausu da donese još.

Ne. ne, ne. - U redu je.

Nije nikakav problem.

Dođi, slatkišu.

Izvinite, madam, ovo je Konrad.

Interesuju ga da li vam je potreban radnik.

Dobro bi mi došla pomoć.

Dođi.

Poznajem li tebe, tvog oca, ili nekog iz tvoje familije?

Ne, madam, ja sam došljak.

I želiš da radiš za mene?

Rudolf kaže da imate manjka osoblja, a pošto to odgovara mom opisu posla...

Razumem. - Vaša kafa, madam.

Izgleda da je Rudolfu potreban pomoćnik. Doveo je ovog mladića. Izgleda...podobno.

Razumem. Jolaf Klaus je našao njegove preporuke u fabrici.

Izvinjavam se, ali sinoć su mi ukrali novac i dokumenta.

Prosto sam ga sreo u selu,

i rekao je da traži posao... - Trebao si da mu kažeš da ne zapošljavamo.

Ljubazno sa vaše strane što želite da pomognete

ovom mladiću, madam, ali siguran sam da razumete.

Herta, draga, gradonačelnik je upravo zvao.

Preklinjao me je da te još jednom zamolim za sredu.

Zna da više ne radim takve stvari.

Svakako, ali nada se.

Pošto će dvorana biti posvećena uspomeni na Hajnea.

Nije mi je potrebno otvaranje gradske dvorane kako bi se prisetila muža.

Ne prođe ni minut da ne pomislim na njega.

Ni minut.

Doviđenja. - Zdravo.

Mogla sam ti reći da nećeš uspeti.

Previše smo siromašni da bi uposlili nekog novog.

Ponekad, majka dobija napade iluzije o iščezloj veličini,

ali je Klausen spusti na zemlju.

Otac ga je na samrti naterao da obeća da će se brinuti o nama.

Čula sam to kroz odškrinuta vrata.

Čula sam i njegove samrtničke trzaje.

Tada sam imala samo 6 godina, ali se takve stvari pamte.

Odakle si?

Nigde određeno. - Pravi si srećnik!

Mi smo iz svugde određeno.

Pre rata smo posedovali pola Evrope.

Ali, pogledaj nas sada.

Sa konja na magarca.

Kriteru i Krinklsu se sviđaš.

Njima se jedino sviđaju ubice i perverznjaci.

Kojoj grupi ti pripadaš? - U obe.

Znala sam. - Zdravo.

Zdravo.

Zdravo.

Vratili ste se. - Gde je muški toalet?

Pošto je najjeftinije sedište?

Stajanje u galeriji, dve marke.

Pola je prošlo, je l' tako?

Pravac hotel, vozaču.

Idemo u Insbruk i sutra se ponovo vraćamo. Moraćemo rano da legnemo.

Baš su vam divna kola. - Ista su kao onog dana kad sam ih kupio.

Više ne prave ovakva kola. Razumem se u njih, tako da znam.

Niko više ne ceni kvalitet.

Mislite li da moji putnici to primećuju?

Ne! Za njih je to samo stara krntija.

Ne za mene. - Potpuno ste u pravu.

Pa, sretno vam bilo.

Žao mi je.

Žao mi je.

Dobro jutro, gospodine. Karl je povredio ruku.

Zamolio me je da ga zamenim danas. Nadam se da vam to odgovara.

Toliko smeća.

Pomisliće da smo pošli da se uspnemo uz Materhorn.

Kako se zovete, vozaču? - Konrad, gospođice.

Konrad.

Karl kaže da ste se zaputili za Insbruk danas. Da li je to tačno?

Tačno. Panorama, vozaču.

To je ono što želim. Obilje panorame.

Jadan vozač sigurno umire od gladi.

Gluposti. Oni uvek nose ručak sa sobom.

Neverovatan si, oče. - Neverovatan, baš tako.

To govorim čitav svoj život, zar ne?

Ne bojim se napornog rada.

Zato sediš ovde danas i piješ šampanjac.

Već si istakao to više puta.

Zaboga! Ne kavijar!

Sva ta društvena svest...

Prava sramota.

Gde li ju je pokupila?

U umetničkoj školi, pretpostavljam.

Pomislila sam da si možda ogladneo, Konrade.

Hvala.

Imamo ćebe viška u kolima.

Moći ćeš da se raskomotiš i jedeš sa stilom.

Odmah sam te prepoznala...

iz opere.

Da li je Karl zaista povredio ruku?

Mislila sam da nisi možda

uredio da zauzmeš njegovo mesto.

Nadala sam se.

Kad bi samo znao kako je to živeti sa njima.

Bože dragi.

Ništa nije dovoljno dobro za njihovu ćerku.

Niko nije dovoljno dobar za njihovu ćerku.

Drže svoju ćerku na ledu za princa iz Jukona.

Sutra mogu dobiti glavobolju.

Mogu da odu u vožnju bez mene.

Analize.

U tri.

Analize!

Gde? - Pokazaću ti.

Vozaču! Dođi! Vozaču!

E, sada mudro zboriš! Načuljila sam uši.

Vozaču, počni da raščišćavaš.

Mogu da je kupim za male pare.

Polovina starih familija ovde živi pod hipotekom. - Letnja vila!

To bi bilo lepo.

Sa parkom i jelenima, ili šta god da su već.

I štalama, naravno.

Čvrsto sam rešila da od Analize napravim jahačicu.

Makar je to ubilo.