The Terror

Године 1845. два брода Краљевске морнарице испловила су из Енглеске

како би се напокон открио пловни пут кроз Арктик.

Били су то технолошки најнапреднији бродови тога времена.

Европски китоловци су их последњи пут видели у заливу Бафин

док су чекали повољне услове за улазак у арктички лавиринт.

Потом су оба брода нестала.

Видели су много пешака.

Умирали су од глади. - Срео их је?

Видели смо капетана, оног што га зову Аглука.

Питај га је ли један од ових

Аглука.

Говорио је нашим језиком.

Умирао је.

Показао је на југ и рекао да копненим путем иду кући.

Једва су ходали.

А иза њих је био Тунбак. - Тунбак?

Пратио их је, без престанка.

Неко их је јурио? Еским?

Од шамана.

Оно што једе, на две и четири ноге.

Оно створено од мишића и чаролија.

Не разумем. Описује ли човека?

Опростите, сер Џејмсе! Немам појма шта описује.

Шта је Франсис рекао?

Аглука?

Ваш пријатељ ме ухватио за руку.

Рекао је да онима за нама кажем да не остају.

Да бродова више нема. Нема пролаза.

Реци им да смо нестали.

Мртви и нестали.

СЕПТЕМБАР 1846.

ПРЕ ЧЕТИРИ ГОДИНЕ

Били, поведи га горе

и не пуштај док чворове не буде везао затворених очију! -По заповести!

Дођи! - Капетане!

Капетане!

Дневна очитавања су бизарна.

Магнетни север свакога се дана помери за више миља.

Сад смо унутар његовог круга. - Људи ће имати о чему да причају.

Сигнал са "Терора", сер Џоне!

Капетан Крозијер тражи извештај о леду.

Да пошаљем г. Рида?

Не! Реците Франсису да Џејмс и ја долазимо на вечеру.

Г. Тери! Отворите кутију са заставицама!

Прича се да на "Терору" још није понестало говеђег језика.

ЕРЕБУС

Реците г. Диглу да на вечеру долазе сер Џон и капетан фрегате Фицџејмс.

Нека узме шта жели из мојих залиха. Свидеће му се.

По заповести! - Јесте ли их видели? -Јесам.

Од свих тешкоћа истраживачке службе, ова је можда и највећа, Томасе!

Свега три пута, биће готово док трепнете. - Не са Фицџејмсом.

Мораћемо да слушамо сагу

о управљању острвом од гвана надомак обале Намибије.

Или како су га ранили Кинези. Дође ми да у уши гурнем храну.

Још једном! - Пуштај!

Повуци уже!

Добро је!

Добро дошли на брод, сер Џоне!

Капетане Фицџејмсе!

Ако смо близу Пола, убрзо ћемо видети Острво краља Вилијама.

Имамо стручњака. - Г. Фар ми је показао на карти.

Након Острва краља Вилијама је обала Америке,

и даље је све уцртано.

Здраво, псићу!

Целу ноћ је цвилео. Сигурно је болестан или је нешто нањушио.

Медведа на добром ветру нањуши на миљу.

Који чин има тај пас? Јесте ли се запитали?

Ноћу је обично на палуби. Могло би се рећи да је на стражи.

Не знам. По томе би био морнар или разводник.

Али сме на заповедну палубу. По томе је бар официр.

Зар не? А ноћу је понекад и у официрском делу.

Нижи официри не могу спавати на крми.

Значи ли то да сме у официрску трпезарију?

Шта би онда могао бити? Потпоручник?

Поручник? - Још причамо о псу?

Важно је, зар не?

Пас изнад човека. Ко коме служи? - То је бродски пас. Тако је то.

Још нисам решио питање жестоког пића за вечерас.

Желите ли можда нешто посебно?

Више отворене воде до Тихог океана, па да можемо кући.

Близу смо, господине!

Пазите како користите реч "близу".

Ово је Истраживачка служба.

"Близу" није ништа. Горе је ни од чега.

Горе је од свега на овом свету.

Јединице на обали већ су биле под паљбом

па сам изнео Конгрејвове. - Ракете? -Тако је.

Иронично, будући да су их Кинези измислили.

Оборили смо стрелце с градских зидина и кренули.

Док сам се пео мердевинама, размишљао сам о Цезару на Рубикону.

Попео сам се и под нама угледао град Чинкјанг,

намрешкан на јутарњој врућини.

Војници су фитиљачама пуцали на нас из уличица,

мускетама за које увек носиш упаљену воштаницу.

Кад бисмо у тако сушним условима некога устрелили,

он би пао на те воштанице и плануо попут прућа.

Убрзо је цео град био покривен стубовима човечјег дима.

Осетио се мирис печене пачетине.

Затим смо изјурили на улице јер је 49. била нападнута.

Наишли смо на чопор Кинеза иза уличне барикаде.

Баш сам напунио ракету и нациљао кад су ме погодили.

Једном куглом из мускете величине трешње.

Прошла ми је кроз руку и наставила.

Трећу рану отворила је у прсима. - Зрно које је убило лорда Нелсона.

Да енергију није потрошило на руци, могао сам скончати попут њега.

Напокон су ме вратили у Корнвол, где је зрно извадио наш др Стенли.

Битка је преокренула рат. Чинг је за пет седмица потписао предају.

А тада сам већ био на ногама,

с руком у повоју, и смешио се за службени портрет. Јесте ли видели?

Причајте нам о Острву птичјег измета, Џејмсе!

То је главна прича.

Г. Рид и ја данас смо ћаскали о леду.

Каже да пловимо уз комаде који нису од летњег топљења.

Стари лед? - Није забринут.

Мисли да смо близу укрштања с већим каналом који их доноси са севера.

Ипак, то значи да је наш летњи теснац при крају.

Треба га именовати.

Мислим да сер Џејмс Рос заслужује ту част.

Тако је! - Одобравате ли, Франсисе?

Биће врло задовољан.

То је због магнетне енергије.

Чуо сам да је сер Џону, кад се '23. пробијао,

коса недељно расла и по 5 цм, а нису били ни близу нама.

Зато си се пријавио, Стронже? Због пет центиметара?

Јеси ли добро? - Јанг?

Дејвиде?!

Дејвиде?! - Дејвиде!

Окрените га! Не може да дише!

По лекара, сместа! - Хајде!

Окрените га!

Не желим први да кажем, сер Џоне, али сви то мислимо.

Ниједан од тројице умрлих на Бичију није показивао симптоме.

Ако је о томе реч, бићемо на Тихом океану

пре него што нас почне косити.

Ваша сигурност охрабрује, дакако! - Зар ви нисте сигурни?

Уз наш напредак?

Не знам зашто. За годину дана готово да смо открили пролаз.

Ипак не весламо на дракарима.

Технологија се овде још увек клања срећи, Џејмсе!

Господине? Младићу смо дали Доверов прах

и зауставили му грчеве. Одмара се колико може.

У столици му је црна крв.

Крвари изнад дебелог црева.

Живописно. - Је ли скорбут?

Не могу ни потврдити ни оповргнути,

али да морам нагађати, рекао бих да је сушичав.

Не напада увек плућа. - Нека га прегледа др Стенли.

Можда сазна нешто више. - Послаћу чамац. -Нема потребе.

Повешћемо га. - Јанга? У његовом стању? -Да.

Добро га умотајте и припремите чамац. - Не бих га превозио.

Не знам колико у њему још има живота.

Освежиће га хладан ваздух. Нека за пола сата буде спреман!

Полако! Попусти!

Франсисе, реците кувару "да" за телећу главу,

али "не" за капар с којима ју је скувао.

За убудуће.

Лаку ноћ, Франсисе! Покушајте да не будете тако замишљени.

Све је добро.

Слободно! Дигни!

Нема горег од човека који је изгубио радост.

Постао је несносан, а уз то је пијанац.

Требало би да смо му бољи пријатељи.

Није ми јасно зашто је овде.

Презире славу, чак и славу доброга пудинга,

и с висока гледа на нас официре.

Један његов поглед и морам се подсетити да нисам варалица.

Не допуштам да о њему говорите тако безобзирно.

Он је мој надређени.

Да ми се нешто догоди, ви бисте били његов.

Требало би да га цените.

Понекад помислим да своје људе волите више него Бог.

Надајмо се да се варате, за добро свих вас.

Припреми се!

ТЕРОР

Припреми се за спуштање прамчане...

Човек у мору с десне стране!

Сви на палубу!

Нађите човека у води!

Ко га прати?

Ено га! Одмакни се!

Ухвати уже!

Дајте ми места!

Дајте ми места!

Колинсе, не! - Дај да покушам!

Тај морнар не би хтео да ризикујеш! - Зове се Били Орен! -Мртав је!

Није ми јасно зашто ништа ниси рекао

кад си осетио да оболеваш. Отвори!

Главобоље имам цео живот. Нисам обраћао пажњу.

И сваке вечери пијемо лимунов сок.

Посади је строго наређено да се јави у случају болести.

Очекивао сам да је покоп тројице на Бичију довољна мотивација.

Лимунов сок није лек за све.

Нисам хтео да разочарам сер Џона.

Па моћи ће да те похвали за оданост док те буде сахрањивао.

Пропелер не можемо ни завртети ни увући.

Г. Рид је сигуран да смо ударили у мањи глечер.

Дакле, блокиран је? - Да.

Г. Грегори мисли да се у кориту пропелера заглавио лед.

Знаћемо тек у зору.

Уверава ме да ћемо наставити кад се ослободимо.