Cyrano

Sirano

Gladna sam.

Dama se nikad ne žali.

Ne možemo da jedemo haljine.

Da je samo vojvoda poslao hleb.

Mislim da on želi da se oženi s tobom.

Radije bih se udala za tebe.

On je vojvoda.

A ti, draga moja, siroče koje brzo stari.

Ah, Marija!

Pa, neću biti spasena. Nisam u nevolji.

Nemamo novca. Ni pasulja.

Celog vašeg života, naša zemlja je u ratu

i svi moraju da prave kompromise u ratu.

Svi moraju da prave kompromise u ratu.

Ja ne volim vojvodu de Giša.

Obuci haljinu koju je on poslao.

Ne. Crvena je vulgarna i miriše na razvratnost.

Da li si videla moje cipele?

- Ako ga ne voliš... - Ili čak ti se ne dopada.

Zašto si prihvatila njegovu pozivnicu u pozorište?

Jer ne možemo da kupimo karte,

a ja želim da vidim pozorišni komad.

On je ovde.

On je ovde.

On je ovde. Ne budi gruba prema njemu.

Nisam gruba.

Zagonetno sam na odstojanju i pomodno kasnim.

Gde su moje cipele?

Ako ga naljutiš, upropastiće nas.

Udaj se za vojvodu i bićeš bogata.

Pametan brak je tvoja jedina opcija.

Nemam nameru da se udam za nekoga.

Veruj mi, usedelištvo je sumorno.

A ljubav, zar ti ne znači ništa?

Ona je mirisna ruža godinu ili dve,

ali ljubav ne traje.

Ono što traje su kompromis i žrtva.

Deci treba ljubav.

Odraslima treba novac.

- Zdravo, Žak. - Marija. Marija.

Reci tvojoj gazdarici da kasni dva meseca sa kirijom.

Biće, obećavam.

Dva meseca!

Marija!

Savršeno je privlačno.

Čeznem da te vidim u grimiznoj svili.

- Ne bih mogla da nosim tu haljinu. - Oh?

Nemam cipele koje se slažu s njom. Žao mi je.

Oh, ispraviću tvoju grešno bescipelištvo.

Možda je dobar vojvoda

trebalo da ti pošalje haljinu, Valvert.

Oh, ne, probao sam.

Bilo je previše opuštena na grudima.

Ti bar imaš više od jednog para cipela.

Kakav je osećaj

Plesati sporo na suncu

S nekim koga voliš

Neko ko te pazi

I neće te ostaviti

Samu Šta god da dođe

Treba mi nešto za šta ću umreti

Za čim ću pisati pesme i plakati

I neću se stideti

Nisam ničija ljubimica

Ničija žena Ničija žena

I neću igrati tu igru

Dala bih sve za nekog da mi kaže

Da ne može da živi bez mene

I da će biti tu večno

Dala bih sve

Za nekog da mi kaže

Da nije važno koliko je loše

Da se neće okrenuti od mene

Šta da radiš

Kad uvek očekuješ

Da nađeš ljubav na prvi pogled?

Ako sam naivna

Zašto sva ta poezija

Kaže da ja to mogu?

Čula sam pesme koje kažu da

Ljubav pobeđuje sve

Kako god da je nazoveš

Ona je ispred tebe

Gde god da si

Moraš samo da je tražiš Da je tražiš

Ko je to?

Vojvoda de Giš.

Drugi posle kralja.

Ne, gospođo.

Oh, Roksana.

Mnogo iznad tvog položaja, prijatelju.

Oh, kakve sjajne trake, vojvoda de Giš.

Predivan pervaz. I gajtani.

Jelenska koža i dabar, dame.

Jelenska koža i dabar.

Da, hvala.

Stanite tamo, gospodine.

Izvolite, gospodine.

Budi brz, lukav...

uzimaj od žena i muškaraca bez mačeva.

A deca?

Dete sa punom kesom odrasla osoba.

Dala bih sve za nekog da kaže

Za nekog da kaže

Da ne može da živi bez mene

I da će biti tu večno

Dala bih sve za nekog da mi kaže

Da nije važno

Da nije važno koliko je loše

Da se neće okrenuti od mene

Ako je ljubav tamo Osetiću je i njen pogled

To će biti sloboda na prvi pogled

Hodaću u vazduhu

Ako je ljubav tamo Neće se usuditi da pobegne

Progutaću moj ponos

I tražiću

Da ostaneš

Lopov!

Hej!

Zaustavite tog momka!

Hej! Zaustavite ga!

Igrajte! Igrajte! Igrajte!

- Igrajte! Igrajte! Igrajte! - Igrajte! Igrajte!

Igrajte! Igrajte! Igrajte!

Da li si video Sirana?

Ne još.

Da li želite narandžu? Da?

Platite! Platite! Platite!

Pozorište.

Udahni ga, dečače moj. Bukvalno.

Možeš li da ga osetiš? Da?

Večeras ćeš videti veličanstvenog Monflerija,

Najvećeg glumca svioje generacije.

Montfleri.

On?

Monfleri!

Bravo! Bravo!

Srećan je onaj ko je

daleko od dvora i uticaja društva...

u samonametnutoj izolaciji...

izbegava društvo.

I koji...

kad nežni vetar željno zviždi...

Monfleri, šta radiš ovde?

Sirano?

- Sirano? - Da.

Posle tvog nastupa prošle nedelje,

poslao sam ti pismo u kome te pozivam da se povučeš.

Sirano.

Srećan je onaj koji je

daleko od dvora i uticaja društva...

Zar nisi dobio moje pismo?

Da, primio sam tvoje pismo i spalio ga.

Ja sam profesionalni glumac.

- Da, jesi! - Bravo!

Primio sam brojne nagrade.

On jeste.

Nastupao sam na dvori za kralja lično.

- Naravno, jesi. - Da!

Da.

Zabavljao sam uspešno

ljude više od tri decenije.

I sad ću glumiti!

- Glumite! Glumite! Glumite! - Glumite! Glumite! Glumite!

Glumite! Glumite! Glumite!

Glumite!

Srećan onaj ko se kloni...

Poslednje upozorenje!

Vređajući mene, vređaš dramsku muzu.

I gore, ti... ti skrnaviš ovo pozorište,

ovu retortu ljudske...

Ljudskosti

Čujte, čujte!

Ovo sveto drveno O.

Ne, gospodine. Neistina.

- Ha? - Izvini, ali lažeš.

Napravio si od ove pozornice svoj lični svinjac!

Muza drame pobegla je iz ove zgrade.

Odjurila je kada si počeo da pozlaćuješ ljiljan

svojim divnim velikim glasom.

Sirota muza nije imala izbor.

Volim ovo mesto i sve što ono znači.

Poeziju, romansu, užas, istinu.

Voleo sam ovo ovde

- od rane mladosti. - Ha!

Ne mogu da stojim po strani dok ga obeščašćuješ

svojim pumpanjem i svojim odvratnim trikovima.

Neću podneti tvoje lupanje

i, fuj, užasnim perikama.

Monfleri, napustio si istinu.

Izgubio si svoju srž.

Ne sećaš se šta je istina ili čemu služi.

Dakle, sada napusti ovu pozornicu, da se nikada ne vratiš.

A ja ću aplaudirati novom integritetu koji ćeš zaraditi.

Izlazi, Monfleri.

Ne pomeram se ni korak

od centra ove pozornice.

Neophodan sam.

Ako nećeš da odeš po pozivu,