Золотая Орда (Алтын Урда / Golden Horde / Kim Trướng hãn quốc / 金帳汗國)

ЗЛАТНА ХОРДА

ТРЕЋА ЕПИЗОДА

Већ си устала?

Када умесиш, покваси крпу, покриј и стави на топло. И брашно обриши да се не разноси.

Идем да будим лењивице.

Здраво.

Хоћете ли да једете? Ускоро стиже врућ хлеб. А дотле, јучерашње пирошке.

Ја... могао бих мало.

Целе ноћи нисте спавали?

Видела сам. Ваша пратња се тек јутрос вратила.

А видела сам и како је она жена вриштала. Кнегиња Устина.

Мислила сам да ће се Руси разбеснети и убити нашег кана.

Да, направила је Устина гужву.

Показало се да је подла жена. Трула јабука.

Код вас би за тако нешто одмах на колац?

Код нас ни једна жена не би то урадила.

Да... Ви, Татарке, сте мирне. Вас од малена уче да поштујете мужа.

А шта да радимо? Муж је свакако јачи.

Ја на своју жену руку никада не бих подигао. Нарочито ако је тако млада и лепа.

Поћи ћеш за мене? Нећу те повредити. Када сам те видео, свет ми се окренуо!

- Пусти ме, старче! Ја сам невеста великог кнеза! - Каква невеста, ти си слушкиња!

А код мене ћеш бити жена! Све поштено! А какав сам старац, сада ћеш видети!

Не! Марфа-ханум, у помоћ!

Марфа-ханум, помозите!

Зашто галамиш?

- Сам је дошао! - Не желим ништа да знам о томе!

Јеремеј није лош човек. Он своју покојну жену никада није увредио.

И отац му јеи био добар.

Изнеси помије напоље!

Каква је ситуација у граду?

Неки Васка је сакупљао људе да крену за кановим посланством. Без успеха.

- Али, говори се. -Шта се још говори?

Говори се, баћушка, да се свог народа плашиш и зато не излазиш из дворца.

Разговараћу с људима. Телал ће објавити када.

И још... Обећао сам да ћу рећи коме ће припасти Переслављ.

- Переслављем ће владати мој млађи син Данило. - Шта? Данило? Ти си полудео!

Ћути!

Влас, реци нам шта се прича у Переслављу!

Прича се, ако Владимир са својим чопором прождрљивим дође код њих, дићи ће побуну!

- Не желе никога над собом, осим великог кнеза. - Добро, не ја. У реду!

А стриц Борис? Сам си обећао: Ко помогне, њему Переслављ! Он је своју жену дао!

Ћути!

Кнез и ја смо то решили.

А ко ће бити старатељ кнежевићу?

Мајка ће поћи с њим, велика кнегиња.

Помагаће саветима на новом месту.

Могао се пружити отпор, али он брине само о својој кожи!

Јарослава не могу да кривим.

- Не брине он о својој кожи него о народу. - Данас Хорда влада и она има своја мерила.

Хоћеш да кажеш, како им ти више одговараш?

Можда и ти, брате! Климав је престо великог кнеза.

Уместо да своју браћу и старијег сина приближи себи...

Он по нама пљује као по последњем олошу!

А зашто си, стриче, на саветовању ћутао и ни мени ниси дозволио да говорим?

Нисам хтео да покрећем свађу. Народ је и без тога немиран.

А зашто детету неразумном такав удео? Тебе и мене прескочи, па слинавку да Переслављ!

Извини стриче што сам поменуо твоју жену, али истина је да си му учинио услугу.

Рекао сам да ћутиш о томе!

Шта ће вам тај Переслављ? Имате своје уделе.

Јак ми удео! Сваког дана сам као у рату!

У једној руци бич држим, у другој медењак. Ако нешто испустиш, смазаће те!

А ја сам мислио да су ти људи одани. Нису вам изгледа узалуд дали онај надимак.

Који надимак?

Вукови новгородски!

Вукови... То је добро!

Плаше се, значи... Али чопор треба хранити! Он не схвата колико ми треба Переслављ!

Није он своме љубимцу дао ту кнежевину. Он је ту земљу себи приграбио!

Лакше је дететом управљати. То ме чини бесним!

- Нећу то оставити тек тако! Ко ће са мном у купатило? - Не, не осећам се добро.

- А ти стриче? - Идем!

Војнике склонити с улица. Не љутити народ! Оставите уходе у граду. И код капија.

- А на пијаци и тргу? Сада тамо... - Не треба. Галамиће па ће престати.

Јасно?

- И реци да се окупе сутра на тргу. Разговараћемо. - Урадићемо, баћушка.

А ти, зашто си тако покисао?

- Срамота ме је да кажем. - Пио си синоћ? - Бог с тобом, кнеже! У овакво време?

- Него? - Да... Она ђаволица татарска ме је млатнула по глави.

Хтео сам да је помазим, а она... Очигледно није навикла... и тако...

Види ти њега! У старе дане му дошло... А која од њих?

Она крајња.

Она што је о кнежевој лепоти говорила.

Не сећам се.

Неважно, важно је да се она теби свиђа.

Ако даш дозволу, све ћу урадити да јој се допаднем.

Онда храбро!

Ајжан... лепо име.

Да ми је... једним оком да видим шта он с њом ради.

Не знам. Кратко је била код њега.

Коњушар Алибек је видео да су је под покривачем извели из шатора кана Берке.

Мислим да је време да се упознамо с новом сестром.

Већ данима ништа не једеш. Треба јести.

Једи!

Берке не воли мршавице.

Какав Берке, безобразнице?

Извини, Кехар Хатум!

Назовеш ли га опет тако, убићу те!

Губи се одавде!

Брзо!

Реци Бахару да никога не пушта овамо!

Обавезно треба јести, девојко! Потребна је снага да би се достојанствено све поднело.

Ти си заиста врло лепа, Ајжан!

Чисто, нежно дете.

Могу да замислим колико су те волели твој отац и браћа.

- Како знаш? - Ја сам канова омиљена жена.

- Мене о свему обавештавају. - Канова жена?

Када су ме довели овамо, добра слушкиња ми је понудила бочицу отрова.

Да сам тада знала шта ме чека... не бих размишљала ни трен!

А мој отац је желео да ја живим. Његове задње речи су биле: Покори се и живи!

Твој отац није знао шта значи бита наложница кана.

Берке уме помоћу бола да претвори човека у безумну животињу.

Једи и потруди се да заспиш.

Ноћ ћеш провести у паклу.

Велики кан!

Идемо, идемо! Брзо, брзо...

Ти остани!

Поклони се великом кану!

Не бој се мене, дете!

Голубица је решила да угризе јастреба.

Не прилази!

Не прилази!

Како си лепа, Ајжан!

Освестите је!

- Где идемо, брате? - Видећеш!

Како је леп! И тата ти га је дао?

Види се да те много воли.

Тебе он воли! Такав слинавко, а већ кнез!

Боље да ми је коња поклонио него Переслављ.

- Хоћеш да га ја поклоним теби? -Не лажи... - Зашто бих лагао?

Имам ја свог коња. Поузданог, увежбаног. А ти сада без коња не можеш!

Брате! Хвала!

Не обраћај пажњу што је тако дивљи. Осећа плебејску крв, зато је бесан.

А ти си кнез. Када му приђеш, тебе ће слушати!

Ко је то тамо?

Свиђам ти се, зар не?

Дођи да те помилујем!

Стој, Татарко! Где ћеш?

Шта је било, црноока? Гледаш ме, пратиш?

Радознала?

Не пратим те!

Рекао сам, одвезуј! Како смеш кнеза да не слушаш?

Кнеже, тај коњ није јахан, дивљи је! Ако га одвежем, обојицу ће нас изгазити!

Мене неће. Он свог господара одмах осети. Одвезуј кад кажем!

Не могу! Кнез Борис са Суздаљцима данас одлази. Морам да им спремим коње.

А ти, кнежевићу, иди код мајке. Одавно те тражи.

Идем. И рећи ћу да ме не слушаш!

Лепотан!

Мама! Стјепан! Помозите!

Мама! Стјепан! Помозите!

Боже мој! Овамо, брзо!

Шта је било?

Боже мој... Кнеже!

Кнежевић...

Шта се десило?

Ево!

Скувала сам ти разне траве. Одмах ћеш се смирити.

Устај, мајчице! Треба осушити сузе, шта ће људи рећи?

Људи? Људима је јасно шта сам ја.

Велика кнегиња, шта друго?

Не, Стешењка. За такве кажу: Била мила, па досадила!

Нема ништа горе него бити невољена жена. Боље је обесити се!

Шта си се распекмезила као глупа шипарица? Ти си жена паметна, лепа...

Најбољег мушкарца си добила! Бори се за њега!

Како да се борим, Стешењка? Шаље ме далеко од себе!

А ти се потруди да се он предомисли!

Наредићу да ти припреме каду с млеком и медом. Онда се намириши!

После иди код њега!

- Незвана? - Шта се ту може, мајчице? Стид се мора савладати да би се муж задржао!

Мајчице! Било је страшно!

- Нашег кнежевића умало није изгазио коњ, кога је проклети Менгу поклонио! - Шта?

Жив си? Зашто си улазио код коња? Ко ти је дозволио?

- Брат ми га је поклонио. Сада је то мој коњ. - Владимир!

Треба куцати, мајчице, када се код нежење улази!

- Скоте! Јудо! Хтео си да га убијеш! - Полако, полако... Кога да убијем?

Не претварај се! Хтео си да онај ђаво изгази мог сина!

Ти си луда.

Не. Све ја видим!

Видим да не можеш да му опростиш што се родио!

Значи, не видиш добро!

Ја бих за Дањку живот дао! А коња сам му поклонио јер ме је веома молио.

- Нисам знао да ће сам ући. - Он је дете! - Он је кнез! У тим годинама сам ратовао!

Рећи ћу кнезу за твој поклон!

Реци му!

Мислиш да ће те слушати? Јеси ли се спаковала?

Отац те је већ отерао из Владимира!

Битанго!

Шта желиш тиме да добијеш?

Исто што и ти. Да ме отац воли.

Јуче сам одслужио молебан за твоје здравље, кнеже.

Не треба да излазиш пред гомилу.

Нека се народ прво смири.