Золотая Орда (Алтын Урда / Golden Horde / Kim Trướng hãn quốc / 金帳汗國)

ЗЛАТНА ХОРДА

ДРУГА ЕПИЗОДА

Ево, баћушка, попиј расол од краставаца, он ће све растерати.

Заспао је.

Треба му врело купатило.

Напила се свиња!

- У овакво време се напио! - Напио се да не гледа како жена и њега и себе срамоти!

Чиме сам се ја то осрамотила?

Ко се пред оним ђаволом правио паметан?

Машка која је послуживала, каже да нехрист очи с тебе није скидао. С удате жене!

Глупости, то су глупости!

Кад бих знала шта се тамо догађа...

Баћушка...

Дај ми да пијем.

Мили мој, треба да попијеш расол... и да устанеш.

Иначе ће се без нас све одлучити.

Све је већ одлучено.

Видела си како се Татарин искезио?

Договорили су се.

Леп поклон, кане! Нисам видео таквог коња.

Примио си ме тако, кнеже, да се плашим да останем дуго.

- Надам се да смо поравнали рачуне. - Какви могу бити рачуни међу добрим пријатељима?

Добар си војник, кнеже. Зато не умеш лагати.

- Јаки људи немају разлог да се претварају. - Не разумем, кане?

Нисмо пријатељи, кнеже. Нити ћемо бити. Али ја ти нисам ни непријатељи.

Дошао сам по налогу кана Беркеа и његово наређење не могу прекршити.

Али ти ниси само миљеник великог кана, већ вероватно и његов наследник.

Он ће послушати твоје савете.

Наследник великог кана ће бити његов син. Сви у Хорди молимо богове да се он роди.

Ти си срећан човек, кнеже. Имаш синове, славу, верну жену и љубав свог народа.

А ја сам један. Не знам где ме води земаљски пут.

Ни да ли ће ме се после неко сећати.

Млад си и слободан. Све је још пред тобом! И наследници, и престо!

Недавно ми се учинило да је тако.

Први пут у животу сам пожелео да будем први.

За то су биле криве речи жене твог брата, о томе да жене бирају најбоље.

Није говорила о томе, кане.

Значи, неправилно сам разумео њен језик, велики кнеже?

Код нас у Хорди, многи се још увек клањају божанству Тенгри. То је вечно чисто небо.

Када сам погледао у њене очи, учинило ми се да сам Тенгри гледа у мене.

У мојој кнежевини има много лепих девојака, кане.

Можеш изабрати било коју. Од оних које нису испрошене.

Свака од њих има плаве очи.

А шта ако ми се свиди нека која је већ удата?

Не, кане.

Онда пренеси кнезу Борису да његову жену ценим као тридесет хиљада војника.

Мислим да ће он бити задовољан.

- Ироде! Јудо Искариотски! - Шта вам је?

Баћушка Григориј, шта вам је?

- Ђаво ме помео, тако ми крста! Поправићу! - Он себе још светим крстом обележава!

- Шта је урадио? - Иди и погледај каква је лица насликао!

Преподобни Теодосије се у гробу преврће!

А свети Николај Чудотворац је исти наш отац Василије!

- Идем да видим док није прекречио. - Иди, иди...

- Још нисам завршио! - Није завршио...

Шта сам ти рекао? По канону да сликаш! Лице овално, издужено, као јаје.

Нос мали, кукаст! А поглед... отресит! Кроз нас, грешне, гледа!

А шта си ти насликао, несрећо? Избацићу те из двора због исмевања светих лица!

Ја их нисам исмевао, просто је тако испало! Баћушка Григориј, не избацуј ме!

Не избацуј ме, сажали се! Где да одем? Рођаци су ми помрли, Татари кућу спалили.

- Не избацуј, баћушка! - Добро... Иди премажи ону срамоту!

Одлази!

Стварно личи на оца Василија. Сналажљив си ти!

- Није те истерао? - Како би он без мене?

Господару мој, баћушка... Младо вино не пиј!

Идеш на јутрење, на молебан!

Девојке не загледај!

У злато и сребро се не одевај!

Ти си тако добар! Дај мени, удовици, копејку!

И гутљај бозе. И комад хлеба.

Ми смо то сејали и сејали, сакупљали и сакупљали, млатили и млатили...

Месили и пекли, а онда Татари дошли и све појели.

- И крви се наше напили! - Да склоним будалу?

Нека се народ забавља.

Здраво теткице, лакрдијашева жено!

Лопужо препредена, какву си част доживела!

Иди се поклони Татарину, заплеши, наплати! Плачи, али насмеј неверника.

Ја у женским одајама седим, ништа не видим, не чујем, само о руском народу размишљам.

Баћушка, татарски кнеже, дај ми хлеб за децу!

А мени, удовици, младо вино, да се напијем, да све заборавим!

Уделићу ти, уделити! Али сукњу задигни!

Шта да радим ја, јадна и бедна?

Нема ко да ме заштити, ни децу да нахрани, ни од љутог непријатеља одбрани!

Шта ћу... морам скинути хаљину белу, ставити капу рогату и част одати Татарину!

Шта је ово, кнеже? Прекини ово кревељење!

Баћушка! Филаретушка!

Господе, опрости глупом лакрдијашу!

- Он не размишља. Немој га казнити! - Довољно, довољно! Доста је било!

- Ово је за забаву. Сада се удаљи! - Слава великом кнезу!

Истрпео је! Истрпео је кнез истину! Није казнио Гришку лакрдијаша!

Надам се...

Да ово глупо кревељење није увредило цењеног кана?

Зашто глупо? Мени се ова представа није чинила увредљивом.

Напротив!

Одлично!

Ти си, кане, питао за уметнике.

Они су сви по манастирима, раде живописе.

Свети отац ће ти лично показати најбоље.

Григориј, приђи!

Ово је наш главни иконописац.

Од бога помилован, старац Григориј.

Ја лично позивам уваженог старца да посети престоницу кана Беркеа.

Ако се, наравно, велики кнез слаже.

Не могу ја у Хорду, стар сам већ. Ја се полако спремам за гроб!

Ја имам једну дивну кутијицу.

Григориј је сликао.

Ланац...

Скупоцени ланац! Ланац је нестао!

Лакрдијаш!

- Проклет био! - Ухватите га!

И на суд код светог оца!

Радите с њим шта хоћете, с бестидником!

Код нас се за такво дело сече рука. И чупа језик.

26, 27, 28, 29, 30.

Довољно!

Терентиј, полиј га водом и остави ту. Па каква га судбина снађе!

Господе, опрости мени и браћи за грех наш невољни!

Зашто стојиш? Немаш посла?

Чекај!

Узми стари хлеб и направи попару.

Нахрани овог грешника.

Ђаво косооки!

Мирон!

- Да, кнеже? - Зови Јеремеја.

Брзо!

Звао си ме, баћушка?

Сакупљај војску за Хорду.

Колико?

Четрдесет хиљада.

Никаквог кнеза немаш, Јеремеј!

Нека му, невернику, све пусто остане!

Лакрдијашу, жив си?

Ђаво вас све однео...

Ћути, грешниче! Душу си изгубио и још кунеш!

Јад и беда су ме уништили.

Мада ми се овај свет не напушта.

Како је у манастиру? Гледаш да презимиш или заиста тражиш спасење?

Да презимим, наравно.

Само оцу Григорију немој рећи.

- Истераће ме. - А ко ће онда уместо њега сликати?

У праву си, ђаволе рогати!

- Свет, свет, свет... - Не бој се.

Човек сам ја.

Откуд знаш да ја уместо старца сликам иконе? Како знаш?

Имаш боју на кожи, а на прсту жуљ од четкице.

А Григорију нашем прослављеном, руке су чисте. А још се и тресу!

Паметан си ти, лакрдијашу!

- Само, о томе не говори! - Коме да кажем?

Конопац ми не гине.

Можда ће те... помиловати?

Они? Ма какви!

Слушај, момче...

А да ме пустиш?

Не, не смем! То би и мени био крај.

Размисли, нећу остати дужан! Ја имам једну стварчицу.

Такву, какву у животу ниси видео! Кунем се. Уосталом, сам ћеш оценити.

Каква је то ствар?

- Твоји подерани опанци? - Књига. Са сликама.

Погледај! Сакрио сам је тамо, у сено!

Хајде!

Као живе!

Дивно урађено!

Па? Пустићеш ме?

Е па, саветнице, твоји савети нису успели.

А како у Владимиру нема довољно људи, мораће и из Суздаља да се шаљу у смрт.

Када ће се све ово завршити?

Господару мој, баћушка... Јеси ли питао брата, зашто је тај ђаво тако тврдоглав?

Зашто? Кажу да његов ујак Берке једе људе. Ко сме таквог да не послуша?

- Глупости! Бапске приче! - Откуд ти знаш, квочко обична?

Даље од Владимира ниси макла, а о свему имаш своје мишљење!

Иди, Борисушка, код Менгуа. Можда ћеш сазнати нешто важно за нас.

- Сазна ли Јарослав да нешто мувам иза његових леђа... - Неће сазнати. Неће!