Napoleon

1789. Francuska revolucija

Narod ulazi u revoluciju zbog bede... i zavrљava u bedi zbog revolucije.

Francuzi su deprimirani zbog nedostatka hrane i opљte ekonomske depresije.

Antirojalisti жe ubiti kralja Luja XVI i 11.000 njegovih pristalica...

a zatim жe se usmeriti na poslednju francusku kraljicu, Mariju Antoanetu.

U meрuvremenu, ambiciozni oficir Napoleon Bonaparta traћi unapreрenje...

Teror, nije niљta drugo nego pravda.

Brza, stroga, nepopustljiva.

To je dakle emanacija vrlina.

Bila je kriva po tri taиke optuћnice protiv vas.

N A P O L E O N Zbog praћnjenja nacionalne riznice,

zavere protiv unutraљnje i spoljne bezbednosti drћave,

i veleizdaje, zbog delovanja u interesu neprijatelja.

Milost za zlikovce? -Ne!

Ne.

Milost za neduћne? -Da. -Milost za nesreжnike?

Milost za ljudskost?

Britanska mornarica zauzela je luku Tulon.

Pola francuske flote zarobljeno je tamo.

Ako izgubimo te brodove, Republika жe pasti.

Naљa sreжa je da u Tulonu ima samo 2.000 engleskih vojnika.

Ali nedostaje nam artiljerija.

A vodi je general koji je dvorski slikar.

Ona nije potrebna za ponovno zauzimanje samog Tulona.

Grad nije vaћan, vaћna je luka.

Ako engleska flota ne bude mogla da zadrћi luku, grad mora da se preda.

Moj brat, kapetan Bonaparta je artiljerijski oficir,

koji je organizovao artiljerijske napade na engleske brodove.

Dokazao je svoju privrћenost Republici.

I kako predlaћete da se zauzme luka?

Osvojite utvrрenje koje dominira lukom i imate grad.

Moramo da damo primer ili жe drugi gradovi da nam padnu.

A ja neжu dozvoliti da rojalisti ili Englezi zauzmu moju regiju.

General Karto? -Tamo je.

"Lisijene, dragi brate, veж sam u Tulonu.

Jedinice su u loљem stanju, a regruti su neobuиeni i nedisciplinovani.

TULON, FRANCUSKI LOGOR, 16.12.1793. Bez opreme i resursa predviрam neuspeh.

Skupljamo staro gvoћрe da lijemo male, prikladnije minobacaиe.

Ako ne uspemo, da li жe nas vladari videti kao korzikanske razbojnike,

nepodobne za viљe oficirske duћnosti, i ambicije naљe majke biжe uguљene.

Britanci kontroliљu velike topove, usmerene na njihovu flotu.

Ako uzmemo te topove, moћemo da ih gaрamo i da okonиamo ovu blokadu.

Iznenaрenje je moja prednost, ali pobeрujem vatrenom moжi.

Jedva иekam tvoj dolazak. Tvoj brat Napoleon."

Hej, рubre jedno! Da, ti!

Odmah se skloni! Hajde, gubi se!

Sklanjajte proklete koze odavde! Poslednja prilika! Sklanjajte te koze!

Dobar momak, dobar momak! Hajde!

Jeste li dobro? -Da.

Dajte minobacaиe!

Zaљtitite topove!

Ћivela Francuska! -Ћivela Francuska!

Pripremite top! -Razumem!

Top, elevacija 1-6-0!

Pali!

Ћuno, ti si na redu! -Pali!

Ћuno, pali! -Pali!

Pali!

Puљke na rame!

Kapetane Napoleone Bonaparta,

imenujem vas za brigadnog generala.

Ћivela Republika! -Ћivela Republika!

Ћivela Republika! -Ћivela Republika!

Obeжao sam vam veliki uspeh i odrћao sam reи.

Puљke dole!

Za majku.

Sadaљnje rukovodstvo Francuske preљlo je s entuzijazma na bezobzirnu ambiciju

i percepciju javnosti o giljotini, toj bezakonitoj strasti,

na иelu sa Robespjerom. Nepodoban je kao vladar.

Bonaparta...

Francuska! Graрanine Robespjere, postaje sve jasnije,

da je vaљ cilj da koristite oљtricu za postizanje vrhunske moжi!

Pustite me da govorim!

Nijedan иovek u ovoj prostoriji nije se suprotstavio mojim metodama.

Ako kaћete da sam ja kriv, svi vi ste krivi!

Vi niste иuvar slobode!

Proglasili ste se sudijom, porotom i dћelatom, zar ne?

Gori si od Cezara! -Gori je od Cezara!

Svi ste vi izdajnici!

Bagro!

Drћite ga!

Promaљio si.

Na giljotinu, moj prijatelju.

KRAJ "VLADAVINE TERORA" 27. jula 1797.

Osloboрeno je 41.500 zatvorenika.

BAL PREЋIVELIH Pariz, leto 1797.

Zaљto zurite u mene? -Jesam li?

Nisam. -Jeste.

Jesam. Zurio sam u vaљe lice.

Kakav je to kostim?

Ovo je moja uniforma.

Doneo sam Francuskoj pobedu kod Tulona.

Nemojte mi reжi vaљe ime.

Generale, jedan vrlo mlad иovek ћeli da vas vidi.

Zove se Eћen de Boarne.

Graрanine.

General Bonaparta? -Da? -Zovem se Eћen de Boarne.

Sin Ћozefine de Boarne. -Љta ћeliљ?

Sablju mog oca.

Oduzeta mu je kad je uhapљen i pogubljen. -Da?

Meni i mojoj majci mnogo жe znaиiti da je dobijemo nazad.

Samo ona nam je ostala od njega. -Sablja je oruћje.

Ne mogu dozvoliti da graрani poseduju oruћje.

Sablja je uspomena na mog dragog pokojnog oca.

Moћda, ali je ipak oruћje.

Mladiжu, zaљto si doљao ovamo?

Moja majka je rekla da ste samo vi ovlaљжeni da nam vratite sablju.

Sve su pripadale oficirima osuрenim na smrt.

Niste stavili ploиice sa imenima?

Ne, nema imena.

General Bonaparta?

Hvala vam.

Trebam li da se predstavim?

Ne, generale. -Dobro.

Moje pohvale glavi ove fine porodice.

Ћelite li da sednete bliћe?

Da li izgledam kao da sam zaljubljena?

Smatrate li ga neprivlaиnim?

Ne. -Onda je moћda dovoljno.

Ne sme da potceni vaљu milost.

"Graрanka de Boarne љalje pozdrav Napoleonu Bonaparti

i ћeli da uћiva u njegovom druљtvu."

Kad me pogledate, vidite li plemkinju?

Ne.

Moj muћ je imao nekoliko ljubavnica.

Kad su mu odsekli glavu, svi su gledali.

Kad sam bila u zatvoru, govorili su da preћive samo trudnice.

Pa... generale...

treba li da vas upozorim na svoju indiskretnost?

Ne, gospoрo. -Brine li vas moja proљlost?

Ne, gospoрo.

Ako pogledate dole, videжete iznenaрenje.

Kad to vidite, uvek жete иeznuti za tim.

Francuski narode, ne dajte se zavarati! Viљe nas je od njih!

Moћemo da zauzmemo Konvenciju!

Ћiveo kralj! -Ћiveo kralj! Ћivela Francuska!

Ne sumnjam da ste videli haos na ulicama. -Da.

U odboru postoji uverenje da жe rulja da napadne Savet.

Imam manje od 4.000 vojnika i vrlo malo oruћja.

U Љablonu ima 40 topova. Mogu da budu ovde za tri sata.

Nasuprot nas je 20.000 ljudi. -Da.

Љta biste uradili, kao moj zamenik,

da je ovaj odbrambeni zadatak pao na vas?

Pristajem, ako ovo mogu da vodim kako smatram da je prikladno. Bez uplitanja.

I ne kao zamenik.

ROJALISTIИKI USTANAK 5. oktobra 1795.

Hajde! Topovi!

Pali!

Prema zakonu od 20. septembra 1792. godine

Mari Ћozef Roz Taљe,

roрena 23. juna 1767. na Martiniku,

uzima za supruga Napoleona Bonapartu,

roрenog u februaru 1768. u Ajaиiju na Korzici.

Pristajete li? -Da. -Pristajete li vi?

Da. -Ovim vas proglaљavam sjedinjenim u braku.

Ћiveli spasitelju Republike! -I za gospoрu Bonaparta!

Za gospoрu Bonaparta!

Neka nam dobra dela podare sina.

"Draga Ћozefina! Idem stopama Aleksandra Velikog i Cezara,

EGIPAT, JULI 1798. GODINE poљto sam poslat da oslobodim Egipat.

Imam 40.000 ljudi. Predeli su divni, a vreme je uћasno sparno.

Veж sam osvojio Italiju, koja se predala bez borbe.

Direktorijum je odobrio moj plan napada na Englesku kroz Istoиno carstvo.

Ali moja dostignuжa izgledaju slabo, jer nas razdvajaju.

Draga suprugo, moja ljubav prema tebi je kao smrt.

Za mene nema opstanka osim s tobom."

"Љta radiљ? Nema pisama od tebe."

Dobro jutro, Lusil! -"Da me voliљ, pisala bi dva puta dnevno.

Kaћi mi da nema zmija u tvom krevetu,

izmeрu tvojih nogu, u onom љto je moje.

Napiљi mi da znaљ da te volim viљe nego љto moћeљ zamisliti.

Da samo ti moћeљ da me zadovoljiљ."

Postoje li granice onog љto smem da ti kaћem?

Ne bi trebalo.

Smem li da ti kaћem neљto uz rizik da bi to moglo da te povredi?

Da.

Tvoja ћena ima ljubavnika po imenu Ipolit Љarl.

I oиekujeљ da poverujem u to? -Da.

Da bi mi ћena to uradila? -Da.

Nema deserta za tebe. Samo idi.

Ne laћem te.

Kako to znaљ?

Lusil mi je ljubavnica. Piљe mi.

Ћozefinina dvorska dama ti je ljubavnica?

Pripremi dve fregate i dva manja broda, ali u tajnosti.

Vraжam se kuжi. -Napoleone, to жe se protumaиiti kao dezerterstvo.

Kad odem, general Kleber жe preuzeti komandu.

Napoleon pobednik!

GENERAL ROGONJA SLOMLJENOG SRCA U PRESRETNUTIM PISMIMA.

BONAPARTINA TUЋNA PISMA NJEGOVOJ NEVERNOJ ЋENI.

Gde mi je ћena? -Doиekala bi vas u Lionu.

Nemoj da me laћeљ! Gde mi je ћena? -Otiљla je ranije danas, generale.

U Lion? -Da. -Ceo svijet zna da dolazim, ali ne i moja ћena?

Kakvo si ti stvorenje?

Kako ti je tako malo stalo do mene i mojih oseжanja?

Ti si sebiиna prasica!

Jesi li tako usamljena sa mnom? -Ne.

Nisam. -Zaљto onda?

Jer si, љta? Kaћi!

Oprosti mi! -To nije dovoljno.