Belgravia: The Next Chapter

Ti nisi očev. Neko drugi ti je otac. Vanbračna veza, i otac je znao.

Mislim da je draga ledi Trenčard provodila

previše vremena sa određenom grupom gospode.

Frederiče, mislim da vas znam dovoljno dobro,

i da biste želeli da znate ako se nešto govori o Klari.

Od sada, odnosi među nama se prekidaju.

Volim te! Volela bih te zauvek! Slomio si mi srce.

Klaro? -Vaše milosti, mogu li da predstavim dr Kerija?

Dobrodošli u Daravej Park.

Možete li mi reći nešto o vašem sinu? -Neću da moram da ga gledam!

Neću da ljudi vide njegovu imbecilnost! Hoću da ode!

Šta ako vam kažem nešto o vašem mužu i šta vam radi iza leđa?

Nije ono što mislite... -Hoću da odeš za sat. -Pusti je!

Ma daj! Nećemo sada stati.

Hvala, gospodine. -Vrlo ste velikodušni, gospodine.

Hajde, još jedna igra, molim. -Ne možeš sad odustati! Nije fer!

Nije fer! -Vidimo se sledeći put. -Da. Baš smešno.

Gadovi. Proklete kukavice!

Kakva šala. Vi ste Englez? -Tako je.

Da pogađam. Mornar. -Kraljevska mornarica. Blagajnik. -Blagajnik?

A vi, gospodine? Živite ovde ili ste samo u prolazu?

To je komplikovano pitanje.

Mislim da ću odgovoriti na oba.

Da li možda igrate Vingt-un? Dvadeset jedan?

Ne, gospodine. Nisam vam ja za kockanje.

Piće?

To neću odbiti. -Odlično. Još dva, molim. -Da, gospodine.

Da li sabirate dobit? -Pokušavam. Činjenica je da oni to ne rade.

Ne za mene. Ogroman deo moje plate treba da dođe

od profita koji stvaram kupujući zalihe. Prevarili su me.

A mislio sam da je dobar dogovor. Tako da sam radio skoro za ništa

proteklih 6 meseci. Da se zapitate čemu sve to. -Da.

Da, mogu to da razumem. Hvala.

Izvinite, uhvatili ste me u filozofskom raspoloženju.

Džon Belasis. -Džosaja Enrajt.

Ima li gospođe Enrajt koja vas čeka kući u Doveru?

Ne. Viđam se sa devojkom ovde. Engleskinjom.

Pomišljao sam da je zaprosim, ali šta joj mogu ponuditi?

Da imam sređen život na kopnu, možda bih imao šansu. A vi, gospodine?

Oženjeni ste? -Ne, ne.

Ne, ja sam pravi Kazanova.

Ali imam sina. -Da? -Da, nikad ga nisam video. Ima pet godina.

Čuo sam da je rođen. Živi sa majkom u Engleskoj

i sa čovekom koji se valjda pretvara da mu je otac.

Žalostan izgovor za muškarca.

Osećam to ovde. -Znači, ne možete da vidite dečaka? Upoznate ga?

Ne. Nije moguće,

osim da ga povredim ili mu umanjim šanse u životu,

a to neću uraditi.

Da.

Pogledajte nas, ogolili smo duše, kao dva prokleta čoveka.

Sviđate mi se, Džosaja Enrajte. Zašto osećam da mogu da vam verujem?

Jer možete.

Enrajte? -Moram da razgovaram sa vama, gospodaru Džejms.

Stvarno moram da razgovaram sa vama. -Džon Belasis?

Kažete... da je Džon Belasis Frederikov otac?

Da. -Belasis je bio čovek...

Koji je pokušao da ubije našeg rođaka.

Nisam to znao kada sam ga upoznao. Mada sam čuo priču o tome,

mnogo kasnije, kada sam radio u Glenvilu. -Ali verovali ste mu

kada je rekao da je Frederikov otac? -Jesam, gospodine.

I on vam je tražio... da posmatrate mog brata?

Rekao je da ne može da se vrati u Englesku. Kasnije sam shvatio zašto.

Platio mi je da dam ostavku u mornarici,

omogućio mi je da se oženim. Plaćao mi je malu godišnju naknadu.

Trebalo je da se zaposlim u Glenvilu

i povremeno mu šaljem izveštaje o dečaku...

kako napreduje... kako se ponašaju prema njemu.

I to sam i radio.

Počeo sam kao sluga, napredovao sam naviše.

U tome nikada nije bilo zlobe, gospodine.

Pazio sam na njega, voleo sam ga. To je istina.

Slao sam izveštaje u poštu izvan Pariza,

i nikada nisam dobio odgovor...

do danas.

Razumete li zašto sam došao? Znate da me je lord otpustio?

Sasvim sam siguran da neće hteti da me vidi, pa... -Neće da vidi ni mene.

Pokušao sam. Mnogo puta sam mu pisao

otkad sam čuo za njegove sadašnje teškoće...

Onda mislim da ga moramo naterati da nas primi, gospodine.

Da odemo kod mog brata i kažemo mu da je ovaj zlikovac njegov otac?

Ali pismo, gospodine. Ima tako malo vremena!

Prečasni. G. Enrajte. -G. Flečeru.

G. Flečeru, moram da vidim Njegovo gospodstvo.

Bojim se da on ne prima nikoga. -Ovo je važno.

Molim vas, recite mu da je pitanje života i smrti.

Vaše gospodstvo, ovde je prečasni g. Trenčard.

Traži da vas vidi. Kaže da je važno. -Ne. -Samo na trenutak?

On izgleda...

Kaže da je veoma važno.

Ne.

Žao mi je. Veoma je loše raspoložen.

Ne mogu da ga nateram da se odene, otkad je Njeno gospodstvo otišla.

Onda moram da napišem to što imam da kažem. Imate li pero i papir?

Znači, nije se vratila? -Ne. Nije ništa čuo već dva meseca.

Niko ne zna gde je ona.

Frederiče...

Šta hoćeš? -Moram da razgovaram sa tobom nasamo.

Ako više ne želiš da me vidiš, neka bude tako, ali molim te...

sada saslušaj šta imam da kažem.

Moraš da pročitaš ovo. Postoji priča,

ali neka ovo pismo bude početak. Prilično je teško...

Ali zaslužuješ da vidiš to. I da sam odlučiš.

Ne razumem.

On je tvoj otac. Šta god da je još uradio, šta god je bio,

svodi se na ovo, stalo mu je do tebe, to jasno piše.

On umire.

Očajnički želi da te vidi. Fredi, tako dugo smo živeli sa lažima,

i vidi šta nam je to uradilo.

Ovo ti je jedina prilika da čuješ istinu,

da pustiš svetlo istine da obasja svu ovu tamu.

Gospodine.

Pola sata.

Lord Trenčard. G. Džon Belasis.

Naravno da si zgodan.

Naravno. Zgodniji od mene, a to nešto govori.

Ostaviću vas.

Želiš li da ja odem? -Ne. -Ko je ovo?

Moj brat. Prečasni Džejms Trenčard.

Džejmse...

ti si promenio igru, mladiću. Onaj koga nije trebalo da bude.

Razmišljao sam o vašoj majci.

Nisam bio naročito fin prema njoj. Ali ni ona nije bila naročito fina.

Pitao sam se da li me je iskoristila kao pastuva što sam i bio.

Trenčard je omanuo. Ona je želela dete.

Pitam se je li i tebi otac.

U redu je.

Gde ste upoznali našu majku? -U dobroj staroj Belgraviji.

Mali krug, svi smo se kretali u njemu. -Kada ste je upoznali?

1841.

Koliko je trajala veza? Ili je bilo samo sparivanje?

Ljut si... -Odgovorite, molim.

Mesecima.

Mnogo popodneva potrošenih u posteljini.

Hvala, sestro Paskal. Lepa Paskal.

Ona zna šta volim. Razumemo se, zar ne?

Ona je luda za mnom, znate. Trudi se da me dobije.

Fredi...

Ne moramo da ostanemo.

Sačekaj me.

Šta hoćete? Zašto ste hteli da me vidite?

Nisam u životu uradio mnogo toga čime se ponosim.

U stvari, ti si jedino. Čitanje o tvojim dostignućima,

mnogim dostignućima, je bilo...

To je činilo moj život.

Kada sam pročitao da si preskočio

prvu preponu od tri stope na Galahadu...

to je bio veliki dan. Sam si sebe podsticao.

A kada je tvoj tutor rekao da nikad nije poučavao dečaka

sa takvim talentom za brojeve, i to je bio veliki dan.

Otvorio sam bocu Šato Lafita, i popio za tebe, moj dečače.

Za tvoju snagu. Bože. Imperiju koju si izgradio.

Znam da nisi bio cenjen i obožavan kako je trebalo da budeš,

i zbog toga mi je žao. Imao sam snove, prave snove,

gde bih ušao u tu prokletu kuću, podigao te u naručje

i rekao ti da si moj i da si...

da si čudesan.

Enrajt mi kaže da ti nije išlo tako dobro u poslednje vreme.

Kada si nateran da se osećaš bezvredno,

naravno da želiš da budeš bolji od svih ostalih.

Proveo sam mnogo godina gledajući spolja, lica pritisnutog na staklo,

to te izopači, obogalji.

Samo... prestani da gledaš.

Jesi li našao svoju ženu? Delovala je divno.

Zvučalo je kao da je prilično naporna.

I zvučalo je kao da te voli.

Nisam je bio vredan.

Niko ne bi mogao biti.

Ne znam gde je ona, ni da li ću je ikad opet videti.

Možeš li mi oprostiti šta nisam bio tamo?

Ne znaš.

To je pošteno. Pošteno.

Molim te, dođi uskoro opet. Samo na par minuta.

Donesi karte.

Ne verujem da te je iko naučio da igraš.

Da li te to muči? To ko je on? Jer to ne znači da si ti kao on.

Ne muči me.

Datumi se slažu, zar ne?

Da.

Verovatno je istina to što je rekao o majci, o meni.

Jednom sam je video sa baštovanom.

I ja sam.

Niko neće saznati. Ostaće naša tajna.

Siroti otac, nije zaslužio sve to.

Neverovatno, sve te godine... Enrajt je pisao tvoju priču,

Belasis te je voleo izdaleka...

kao što zaslužuješ da budeš voljen.

Oprostite, sestro, rano je, ali došao sam da vidim oca.

Žao mi je, gospodine.

Hvala. -Nema na čemu. -Lepo je videti lepo lice.

Oprostite, gospodine. -Danas je rođendan mom ocu.

Napunio bi 60. Majka se probudila i plakala. Ali onda bi ona i Emili

popile zajedno čaj i pričale o srećnim vremenima...

Nadam se.

Šta ako više nisu u kući? Šta ako im je izdržavanje ukinuto?

Možda bi trebalo da napišete ovu adresu

ako odlučite da im pošaljete poruku.

Moj otac je činio da osećam da sam najvažnija osoba na svetu.

Bolja nego što jesam.

Da nisam imala njegovu ljubav, prošla bih mnogo gore nego Frederik.