The New Look

ZASNOVANO NA ISTINITIM DOGAĐAJIMA

NOVI STIL

Sve ćeš probuditi. -Pada kiša. Mogu li pozajmiti tvoju jaknu?

Uživajte! -Ćao. -Doviđenja, madam. -Elza! -Ko je to?

Ovamo. Šta zaboga radiš?

Nećeš verovati kako sam provela veče. -Verujem da je bilo nezaboravno.

Nisam se godinama tako provela.

Šta si ti radila? -Večerala. -Da umreš od dosade.

I nekako završila sa Pjerom Verthajmerom u sobi.

Naravno da spavate. To sve objašnjava. -Nije tačno.

Nikada nismo, niti ćemo. -Neka kaže neko njegovoj ženi...

Obavezno.

Celo veče ga je tražila. -Stvarno? -Da.

Germina zna da se brine o sebi. Treba mi tvoja pomoć.

A meni tvoja. -Hajde da popiješ kafu, pre nego što se stropoštaš.

Da.

Gde ćete? -U šetnju.

Treba mi malo sunca. -Bez brige, vratiću živu i zdravu.

Ne brinem. Voleo bih da mogu sa vama. -Pa hajde.

Moram da se nađem sa Lelongom. Dajem otkaz.

Vratiću se dok dođeš.

Nisi vezao pertle.

Još malo. Sa ove strane? -Mislim da je dobro.

Dobro jutro, gospođo.

Dakle, kako ide?

Izgleda savršeno.

To je novi model našeg najboljeg dizajnera, Mesje Diora.

Osećam se tako glamurozno. On je genije. -Da, jeste.

Izvinite nas, moram popričati sa gospođom Zenaker.

Naravno. -Hvala.

Videli ste Diorove skice za našu zimsku kolekciju? -Divne su.

Sjajne.

Kristijane, baš pričamo o tebi i tvom neverovatnom dizajnu.

Hvala. Lepo od vas. -Prelepo je. -Mesje Lelong?

Možemo li popričati? Imam novosti.

Naravno. Sedi.

Dobio sam...

nepčekivanu priliku...

da otvorim sopstvenu modnu kuću.

Ali... Izvinite, šta rekoste?

Veoma sam vam zahvalan za sve ove godine koje smo proveli zajedno.

Oboma, ali ovu šansu...

ne smem da propustim.

Razumem.

Da li je to samo želja,

ili već imate sredstva?

Imam. -Ko vam je dao?

Važno je da znate koliko sam zahvalan... -Ko vam je dao novac, Kristijane?

Busak. Marsel Busak.

Busak?

Ostavljaš me zbog kralja pamuka?

Znam da ste imali nesuglasica... -Koliko vam daje?

Koliko? -6 miliona franaka.

Jeste li dobro, gospodine?

Trebalo je lepše da saopštim. -Shvatiće da se takva prilika pruža jednom u životu.

Znam da se radovao saradnji sa vama.

Ne brini za kosu.

Ona je odraz tvoje hrabrosti.

Nova vlada je uspostavila centar za repatrijaciju,

kako bi pomogla ljudima da pronađu najmilije.

Traže od preživelih da dođu i kažu sve što znaju...

Kako bi mogli da uđu u trag nestalima. Mogu da te odvedem tamo.

Kada budeš spremna.

Bilo je ovakvih trenutaka u logoru...

Kada bi mi sunce obasjavalo lice, zatvorila bih oči i samo nestala.

Onda bi se desilo nešto što bi me izbacilo iz transa...

i stvarnost bi postajala...

još gora.

Očajnija.

Počela sam da mrzim sunce.

Ako misliš da treba da odem...

otići ću.

Henri, parfemi koje smo počeli da razvijamo pre rata,

koje su Verthajmerovi odbacili, jer nisu hteli konkurenciju za Šanel 5...

Imaš li još uvek uzorke? -Da. Verthajmeri nisu pogrešili.

Ubeđen sam da mogu postići veći uspeh od Šanela 5.

Znam. Pošalji mi ih što pre.

Hoću da ih izbacim na tržište. Nateraće Verthajmerove da vrate dug.

Ne bih to radio. -Henri! -Tokom rata izgubio sam svoju arhivu.

Treba mi vremena da ih analiziram. -Potrebni su mi.

Ako nešto krene naopako, gubimo ih zauvek. Zajedno smo ih pravili i ne znam sve.

Dođi u Pariz i pomozi mi. Treba mi tvoj nos i iskustvo.

Ne smem u Pariz, dobro znaš. -To je jedini način.

Ne mogu, previše je rizično.

Onda bolje da odložimo. Imaš pravo, opasno je.

FFI će pogubiti Višijeve visoke zvaničnike zbog saradnje. -Dobro.

Pusti me da razmislim. Moram nekako doći.

Ne možeš u Pariz. U izgnanstvu si, kao i ja.

Uhvatiće te i strpati u zatvor. -Verovatno.

Opet nešto smeraš, što znači da je u pitanju novac.

Novac i okolnosti. -Ako mi pomogneš, biće i za tebe.

Ja sam ti amajlija, zapamti.

Uvek sam bila.

Otvoriću butik u Švajcarskoj, povratiću svoju kompaniju,

i imaćeš udela u njoj.

Obećavaš? -Vezane smo jedna za drugu.

Svakako, deluje zanimljivo.

Osim Pariza.

Da. Nismo pomogli, znam.

Pada mi Pjer na pamet. Ima veze, ali...

ne znam kako da ga ubedim. -Spavaj sa njim.

Bože. Ne dolazi u obzir!

Ne znam zašto, ali u njegovom slučaju odbijanje mi pričinjava zadovoljstvo.

Mogu ja. -Ne.

Dobro. Onda ću samo porazgovarati sa njim.

On te čak i ne poznaje. -Ma nemoj. Upoznali smo se na zabavi i lepo proveli.

Ako želiš moju pomoć, pusti da ti pomognem.

Želeo sam da dođem, Mesje Dior. Da vam lično pokažem mesto,

gde bismo, po mom mišljenju, mogli da otvorimo modnu kuću snova.

Predstavljam vam modnu kuću Dior. -Veličanstveno. Vi ste genije.

Hvala vam što ste došli

i izabrali tako jedinstveno mesto.

Više ga smatram palatom.

Umesto kuće, možete otvoriti prvu modnu palatu. -Da, ali...

Nema mesta sumnji. Ni najmanjoj.

Verujte mi. To je to! -Preveliko je.

Ali u tome je poenta. Dobili ste neverovatnu količinu novca

i bićete neverovatno uspešni.

Moja kuća mora biti intimnija.

Elegancija ne znači razmetanje.

Radi se o eleganciji, gospodine.

Kristijane, brend će biti elegantan jer ćeš ga ti predstavljati,

ali zgrada mora da pokaže ko su kraljevi.

Mora da opravda uspeh prezimena Busak.

I ime Dior. -Podrazumeva se. -Molim vas, gospodo.

Imam utisak da se sve više udaljavamo od onoga što smo se dogovorili.

Od suštine.

Prijatelju...

dao sam ti 6 miliona franaka.

Da ne spominjem poverenje.

Vreme je da mi uzvratiš. -Gospodo, nemamo vremena za to.

Moramo zaposliti kompletno osoblje, nabaviti materijale,

od kojih je većinu teško naći i pronađemo novog krojača. -Znam. -Dobro.

Neka Žorž sredi papire i možemo početi sa renoviranjem.

Žorže? -Biće završeno. -Prijatno.

Uzgred... ovo je ilustracija napretka.

Mnogo ti hvala, Pjere. Bila je to divna proslava.

Potpuno si u pravu, Elza. -Gde je Germina? Želela bih da joj se zahvalim.

Nikako da se navikne na Švajcarsku. Jutros jer otišla vozom za Pariz.

Siguran si da je u pitanju Švajcarska, a ne Koko?

Šta god da ti je rekla, laže.

Nemam pojma šta se desilo među vama, ali znam da se kaje.

Naklonost prema nekome zbunjuje Koko, ali joj je stalo do tebe. -Recipročno je.

Svađali ste se?

Rekla bih da jeste. -Pa te je poslala? -Madmazel. -Ne. -Izvolite Mesje.

Taman posla. Odlučna je da uradi nešto veoma opasno.

Hoće da se vrati u Pariz. -To nije moguće.

Želi da vidi nećaka i njegovu ćerku. -Andrea? U nevolji je?

Leči se od tuberkuloze. Nažalost, ne ide baš najbolje.

Što ga ne dovede ovde? -U lošem je stanju.

Otkako joj se sestra ubila,

Andre joj je kao sin. Znaš koliko ga voli.

Znam.

Ne možemo je zaustaviti, ali pade mi na pamet da je možda ti možeš spasiti.

Kad bi putovala sa tobom, pariške vlasti je ne bi dirale.

Bože, ta žena me izluđuje. -I mene.

Ali je ipak volimo.

Krećem za 2 sata. -Znači, može. -Samo zbog Andrea.

Biće ti zahvalna, obećavam. Spakovaćemo se i naći napolju.

Mi? -Ne mogu je pustiti samu.

Hvala, Pjere. -Neću odustati.

Ne pokušavaj da me odgovoriš od toga. -Nije to u pitanju.

Moj svekar, Pjer Laval, je uhapšen. Biće pogubljen zbog izdaje...

Bože. - ...jer je vodio Višijevu vladu za vreme okupacije.

De Gol ne namerava da odustane od kažnjavanja saradnika okupatora.

Dakle, zaista bi trebalo da razmislite o povlačenju tužbe. -Neću.

Pa, bar niste u Parizu.

Srećom, na sigurnom ste.

Ko je to? -Ma ništa.

Ima nešto novo. Pjer nas vodi u Pariz, pa počni da se pakuješ.

Manipulisanje muškarcima je uvek bila tvoja jača strana. -Naša. -Hvala.

Nema na čemu.

Ako ću da započnem rat, treba mi oružje.

Čekaju nas u Parizu. -Oružje. Sviđa mi se.

Videću se sa Henrijem. Ima nešto što mi treba.

A ti ćeš pomoći Andreu i Gabrijeli da se spakuju

i držati Pjera podalje od mene.

Elza.

Hvala. -Zadovoljstvo mi je. Sve sam organizovao.

Pustiće nas, ali poseta mora biti kratka. -Čim pokupimo Andrea, vraćamo se nazad.

Dobro.

Vest da je bolestan me je rastužila. Trebala si mi reći.

Htela sam da te poštedim. -Ukrštaju nam se putevi.

Posao i ostalo. Uvek možeš računati na mene. Uđi, Elza. -Hvala.

Sve ono što sam mrzeo. Ta zgrada.

Ta...

ogromna zgradetina. Izgleda kao kapela.

Mauzolej. Moja vizija će tamo umreti. Ja ću umreti...

Izvini, jesmo li preglasni? -Ne.

Onda im tako reci. -Rekao sam, ali me niko ne sluša. Nijedan.

Busak ima taj pogled, od koga se ledi krv u žilama. Oseća otpor i vreba kao zmija.

U šta sam se to uvalio? -U šta si se uvalio?

Dobio si jedinstvenu priliku koja se pruža jednom u životu.

To je jedino bitno. Žele da uspeš. Probaj da komuniciraš sa njima.

Već sam rekao Lelongu da odlazim i slomio mu srce.

Možda nisam trebao ovo da uradim. Ne znam, ali...

Gde si pošla? -Po vodu.

Nećeš valjda da odbiješ Busaka? -Ne znam. Samo znam...

To je samo zgrada, Kristijane.

Moraćeš da praviš mnogo kompromisa. -Ne želim nikakve kompromise!