Lucky Hank - First Season

Možete li molim Vas, bar jednom, reći nešto?

Vi ste ovdje! Na Realton Koledžu! -Glavnom gradu mediokriteta!

Mislim da sam inspirirao sebe da radim na svom romanu.

Pa, volim kada započneš raditi na svom romanu

Obično onda sljeduje predivan period u našem braku.

Mislim da je dosad već jasno, da je vaše vrijeme, gospodine, isteklo!

U redu, budimo svi, uh, malo oprezni. -Ne možete me smijeniti, imam mandat.

Ovo je Marni Cole iz ureda Vašeg oca.

Forma, sadržaj, obe ove stvari igraju ulogu, ali šta mislite da je važnije?

Pa, mislim da forma treba pratiti sadržaj, uvijek, ali, znate,

nekad, forma može biti sam svoj sadržaj. -U redu, u redu, interesantno.

Sada, dozvolite mi da postavim jedno prozaičko pitanje.

Kako ste se publicirali?

Pa, spavao sam s njegovim ocem. -Ah! -Upravo to,

tajna uspjeha, dame i gospodo.

Jedno prozaičko pitanje. -Kako ste se publicirali?

Pa, spavao sam s njegovim ocem. -Ah! -Upravo to,

tajna uspjeha, dame i gospodo. -Tako se prelazi igra.

Neću uraditi to. -Naravno da hoćeš. -Ne. -Hank! -Ne, ne vidim svrhu toga!

Imati uživo raspravu na bini s George Saunders-om? -Ne.

Osvajačem Booker nagrade George Saunders-om?

Britanska nagrada. Veoma pretenciozno.

Također i finalist međunarodnog takmičenja knjige. -Mm...

Proglašen jednim od 100 najutjecajnih ličnosti od strane Time magazine-a

od strane Time magazine-a. -Time magazine nije ono što je nekoć bio.

Bio je primalac MacArthur stipendije.

Ja imam kamenje u bubregu, tako da smo jednaki.

Žao mi je zbog tvog kamenja u bubregu. -Uzmi svoje lijekove. Imam ih ako želiš.

Ali ima drugih problema. -S lebdećim smanjenjima budžeta,

neumjesno je plaćati ovom čovjeku 10 hiljada za jedan sat razgovora.

10 hiljada, da bar. -Šta, 20 hiljada? -Trideset? -Pedeset? Kriste!

Dogovoreno je već unazad nekoliko sedmica. -Zašto ovo tek sada spominješ?

Zabrinut sam da ću slučajno nešto reći

u skladu s mojom ličnošću, ali ne i s modernim koledž kampusom.

Razumijem. -Da. -A ja ne želim da te nagovaram

da radiš nešto što ne želiš. -Nije te ni on želio. -Ali javnost želi.

Šta, šta si upravo rekao? -On... on želi da ti budeš u redu s ovim

jer je on u redu s ovim. -Zašto ne bi bio?

Vidi, Hank, pričao sam s njim na telefonu.

Kada dođe ovdje, porazgovarajte. -Stari ste prijatelji, zar ne?

Znam to. Šta si mu rekao? -Rekao sam mu da bi bio počašćen.

Počašćen sam, ali želim van. -Ne. -Zašto ne? -Zato što je hiljadu plakata

polijepljeno svuda po kampusu, i znam da ćeš biti dobar u ovome

jer nema pisca fantazije u krugu od 50 milja ko je u tvojoj ligi,

i svi znaju to, ti si naš čovjek. -Neka Finny to radi.

Finny će postavljati pitanje 45 minuta a neće ni biti pitanje. -Pa, ko je? - Šta?

Pisac u krugu od 50 milja ovdje? -Okej! Izlazi.

Dođete u određene godine i izgubite svu nadu u stručnjake.

znam koliko dobro radim svoj posao, i pomisliti da drugi rade na mom nivou...

To je apsolutno neprihvatljivo... -Posebno doktori. -Ne poričem Vaše simptome,

ali njihov uzrok nije kamenje u bubregu. I kao učitelj, vidim kroz takve ljude.

Mislim, bio je osrednji u svom razredu... -Možda zadnja trećina. -Veliku bol.

Trojka na četvorku na ispitima za moje liječničke probleme. -Mislim, znojim se.

Zamalo sam se onesvijestio igrajući tenis.

Mislim da ignoriraš neke očigledne činjenice.

Moj otac je imao kamenje u bubregu. -Spominjali ste. -I njegov otac isto.

Ne želite kamenje u bubregu. -Mala čudovišta s nazubljenim rubovima

koja mogu iznutra pocijepati Vaš penis. -Isuse. -Šta... da li si stvarno morao...

Znaš šta? -Ako nije problem, volio bih drugo mišljenje.

Šta je s tobom? -Ona nije radiolog. -Nije joj dozvoljeno evaluirati rezultate.

Može biti zbog stresa. -To vam je uzrečica, je li tako?

Svi doktori to kažu. -Ja rijetko to kažem. -Imate podijum.

Neće mi proturječiti.

Okaj, izgleda da si mislio na sve.

Znači smatraš da nema šanse da je ovo od stresa?

Sramotno je.

Započeli smo na istom nivou.

Zapravo, mislim da sam bio bolji, jedno 10 dana.

Moja recenzija knjige je bila u srijedu,

a onda su brojke prodaje pristigle u četvrtak, znači osam dana. -Osam dana.

Hank, ti... dijeliš binu s njim.

Da. Zadnji put kada sam to radio, bilo je preloše. -To je počast.

Tanka je granica između časti i "Volio bih da nikad nisam upoznao tog retarda."

Šta je to u pisanju -što privlači toliko debila? -Mislim, nekako,

potreba da kažeš svima o svom bogatom privatnom životu je neodoljiva,

ali zašto bi neko mario za tuđim privatnim životom?

Imaj bogat privatan život za nas ostale da uživamo.

"Toplo drvo na njenim podlakticama." -Oh! -Oh, da, iskoristila sam to.

Jako mi je žao. -Plagijarizirala sam samu sebe. -Ne, ne, ne, ne, ne. -Ne.

Ne pokušavaj izbjeći kritiku. -Ti samo... moraš da se potrudiš.

Moraš prevazići slike koje već imaš tako da...

Tako da možeš...

Zašto ne uzmemo tri minute?

Kunem se, ni ne sjećam se da sam to napisala.

Šupčina. -Ne razumijem zašto jednostavno ne porazgovaraš s njim.

Profesor Rourke nije osoba koja odgovara na zdrav razum,

posebno ne od strane nekoga kao što sam ja. -Hmm. -On je mizogen, zar ne?

Nekad, muški mozak nije dovoljno razvijen da shvati svoju okrutnost.

Maltretira te.

Evo ovdje.

George. -Hank.

Hej, druže, hvala ti što si me pozvao. -Da.

Moji studenti su uzbuđeni, Ni o čemu drugom nisu sedmicama pričali.

Mislim, ne mogu vjerovati da se poznajemo. -Oh.

Pa, moji studenti također ne mogu vjerovati da se poznajemo.

Tvoji studenti ne znaju ko sam, je li tako?

Neki znaju. Znaš, pričao sam im o tebi. -Oh, okej. -Moram te upoznati s odjelom

inače će me ubiti. "Nisam baš obučen za stajanje na mjesecu,

što je, kako ja razumijem, prilično hladno."

To je iz mog New Yorker-s...

Vaš pobjednički krug, da, New Yorker, oktobar 2009. -Da. -Da. -Pa, hvala. -Oh...

Supruga Vašeg editora je sestra našeg prijatelja.

Oh. Pa. -Kakav Vam je hotel?

Pretpostavljam da su vas smjestili u Moderna Centru? -Ne, bilo je popunjeno.

Cijeli hokejaški tim je tamo. -Velika tekma večeras. -Oh.

Da, u The Drake-u sam, koji je predivan. iako mi je kran ispred zgrade,

i imao sam sinoć san da kugla za rušenje može pričati,

da mi govori da ću zakasniti na predavanje,

da ne valjam, da me niko ne voli, da...

Grace DuBois. -Oh, drago mi je. -Morate napustiti to mjesto. Dođite kod mene.

Imamo gostionicu. -Ja imam cijelu kuću za goste! -Nemaš.

Poviš garaže je. Vidio si je. -Zvuči predivno, ali ja...

Ali ne postoji katanac dovoljno jak koji će Vas učiniti sigurnim.

Čak ima i sopstveni frižider... -I rešo ako volite čaj.

Stvarno mi je žao. -Vrijeme mi je isplanirano,

ali nadam se da ću vas sve uspjeti vidjeti ponovo. -Da, da. -Vidjet ću.

Imam obaveza.

Nadam se da ćete naći vremena. -Vjerovatno neću.

U redu, pa, Ja ću samo, samo te ispratiti. -Da.

"Šarmantni orlovi su bili porodično blago." -Nije znao kako je to radio,

samo ih je pogledao i pomislio o zabijanju u lice stijene. -Bjeloprsi orao,

dirigiran misterioznom silom koju nije razumio, "se zapucao."

Interesantno. -Hoću li nastaviti? -Ne, ne. -Izvoli. -Uh, u redu, hvala.

Um, da, uvijek eskaliraš. -Sviđa mi se to. -To je veoma rijetka stvar,

i izgleda da ti dolazi prirodno. -Da, da, dolazi.

Tako da želimo poduprijeti eskalaciju, čak i na prizemnom nivou.

Ako orao ima bijela prsa,

možemo pretpostaviti da čitalac to već zna, je li tako? -Rez.

Ako je sila misteriozna, da li moramo reći da je orao nije razumio?

To je implicirano. Rez.

Znaš, i dosta ovoga je rutinski. -Da, govori ti da se promijeniš.

Da, ali ako želiš da budeš izvrstan, moraš odbiti rutinu.

To je ono gdje mediokritet živi, u rutinskom. -Tako ćeš se razlikovati

od ostalih pisaca i početi više da zvučiš kao ti.

Ahti. -Uh, da, nekako sam uvijek znao da postoji jedan skroz drugi nivo,

ali nisam znao kako doći tu jer mi nikada niko

nije pokazao kako da dođem tu, ali... -Okej, dosta. -Dosta smo čuli od tebe...

Imamo još... -Znaš, skoro nam je nestalo vremena.

Imam još mnogo vremena, zapravo. -Pa, ponestaje nam vremena.

Sigurno? Mislio sam da si rekao... -Da, moj sat... -Ne znam da li znaš...

Ranije je nego što si rekao. -Voljela bih porazgovarati, Paul-e.

Paul-e. -Ne moraš izgovoriti moje ime svaki put kad mi se obraćaš.

Pričala sam s tobom već o glasnoći tvog auta... -Nije mi ništa s autom.

prije... I ništa se nije promijenilo. -Niti će ikad. -Ometa mi čas. -Huh.

Ne više od tvog podučavanja.

Kako si postao ovakav? -Gdje si pogrešno skrenuo?

Dozvoljeno mi je da vozim auto koje hoću. -Dozvoljeno mi je da se brinem za njega,

i ono voli da bruji. -Dobro mu ide. -Šta ne razumijem kako iko može pomisliti

da imaju pravo ne biti zahvaćeni odlukama drugih.

Šta misliš o onom pogrešnom skretanju? -Osnove obazrivosti te ne bi koštale.

Pa, dešava se da sam eksplozivna individua -što se tiče zdravog razuma.

Ne mogu riskirati.

"Paul-e..."

"Paul-e..."

Zašto si to rekao George-u?

Misliš li da je primijetio? -Da.

Oh... -Ne znam zašto ovo radim. -Samo ljudi koje cijenim, znaš.

Drskost sama izađe. -Mm. -Želiš savjet? -Od tebe? Ne?

Ah! Izvini. -Ja sam kao voz koji se ne zaustavlja s uvredama.

Izvinjavam se, da li je Myrna ovdje?

Myrna. -Profesor Du-Boise.

Zeleni Subaru Outback, RBG bumper naljepnica.

Zeleni Outback, RBG bumper naljepnica.

Ako se dobro sjećam, Myrna, ti...

ti si ljubitelj vrhunske tekile? -Jesam li u pravu? -Flannery O'Connor reče,

"Ako živiš do svoje desete godine,

imat ćeš dovoljno da pišeš o cijelom životu." -Da li mislite tako?

Uh, mislim da je istina, ali ne bi bila dobra priča.

Da li je umjetnost mora biti bolna? -Mislim, da li svi moramo da završimo

kao "van Goch"... bez uha? -Uh, u ovoj prostoriji je "van Gogh".

Eh, Jack Kerouac je napisao "Na Putu" na dugom, teletipskom svitku.

Na kakvom papiru Vi pišete?

Uh... -Samo koristim računalo.

Pa, izgleda da imamo vremena samo za još jedno pitanje.

Jep. -Da, Mr. Saunders, kada bi bio jedan savjet koji se ističe od ostalih

da nam pomogne u tome da postanjemo bolji pisci, šta... -šta bi to bilo?

Pa, ja bih rekao da vjerujete da je vaš ukus dobar.

Neka se taj dobar ukus prožima kroz vašu prozu. -I onda samo pišite svaki dan.

Samo pišite. -Možda je to moj problem. -Ja činim radi-jednom-u-deceniji metodu.

Ne, zapravo, hvala ti na tome, jer to je izvrsno. -Čak i najbolji pisci zaglave.

To je jednostavno dio toga. -Mrzim prvi nacrt, ali ga volim jer vodi drugom

i trećem. -Sve je dio procesa. -Hank? -Šta te sprječava u pisanju?

Ručak. -Imamo ručak... -Oh, da. -Ručak.

Hvala vam puno. -Hvala vam, ljudi. -Svi ste krasni. -Uzbudljivo.

Mislim da sam naučio više u tom jednom satu nego što sam cijele godine.

Jednostavno je... Jednostavno je frustrirajuće, znaš? -Jer, sad, znaš,

znam kakav je osjećaj sjediti u odjeljenju

s izvrsnim učiteljem koji je... -Potpuno uključen i, stvarno, mi...

Stvarno mi pomaže, i, trud, i slušanje... nakon što sam iskusio to,

kao... kao da ne želim da se vratim Devereaux-ovom času.

Ne želim da se vraćam bez tebe. -Pa, vratit ću se, Lester-e.

To nije moja poenta. -Možda da si više vremena potrošio na pisanje, nego na

svađu s profesorima, možda bi ti priče i valjale nešto.

Činjenica da ih ne razumiješ je samo dokaz njihove vrijednosti.

Čula sam da je tvoja porodica donirala zgradu Notre Dame i da opet nisi upao.

Svi su čuli tu priču, Solange, okej? -Dosadna je. -Kao i tvoje priče.

Oh, sljedeći put, Dodat ću nekrofiliju.

"Znat ćeš kad se istinska ekselencija predstavi jer mediokritet

će biti u konfederaciji protiv te osobe."

Parafraziram Konfederaciju Idiota da donesem zaključak o ekselenciji,