Into the West

NA ZAPAD

Montaža:

Muzika:

Prema prièi Majkla Pirsa

Scenario:

Momci, nemojte da se bojite tog dobroæudnog starca.

Uradite kako kažem i Marfijevi æe da dobiju svoj novac.

Režiser:

Ja ti nisam otac, razumeš? Neko drugi je tvoj otac.

Kako se zoveš? - Marfi. - A ti?

Kako se zoveš? - Ozi. Ozi Rajli.

Hoæeš da me strpaju u zatvor? Kako se zoveš? - Marfi...

Marfi. - Marfi! Tako je! Pravo irsko ime! Marfi.

Ne poèinji sa tim disanjem, ne opet. Samo reci svoje ime.

G. Marfi, šta taèno želite od Centra za socijalnu pomoæ?

Prebivalište, gospodine! - Mislite na smeštaj?

Samo krov nad glavom! - Zima se bliži, gospodine!

Koliko dece imate? - Oko petnaestak, gospodine!

Da, petnaestak! Manje-više. - Ne znate koliko dece imate?

Moram da ih prebrojim. - Deco! - Doðite svi ovamo!

Nemojte da gospodin èeka! - Stanite svi u red!

Èetrnaestero. Koliko deèaka, a koliko devojèica?

Ja ih tako ne brojim. - Neka devojèice podignu ruku!

Podignite ruku! Jedna, dve...

A sad deèaci! Kako se ti zoveš, maleni? - Marfi.

A tvoje kršteno ime?

Gospodin. Gospodin Marfi.

Dajte nam adresu, gospodine. Da doðemo da zatražimo pomoæ.

Evo, uzmite samo ovo i odnesite u Socijalnu pomoæ.

Hoæete da mi date... - Dobiæete veæu nadoknadu za ovoliko dece.

Deda, došao si da živiš s nama? - Ne, ne volim velike visine.

Možemo li da jašemo konja? - Pitajte dedu, njegov je.

Deda, možemo li da jašemo? - Molim te! - Da, ako uspete.

I ja bih! Podigni me!

Ozi, sine, pomeri se. Hajde, sine.

Budi miran! Smiri se, do ðavola! Mirno! - Nemaš više strpljenja?

Pazi se, Ozi. Polako s njim.

Pažljivo s njim da te ne povredi.

Mili Bože, Ozi! Ti oèito imaš dar!

Izgleda da mu se sviðaš. - Zato što se i on meni sviða.

Bože... - Možeš li da ih odvedeš odavde? - Mogao bih za šestaka.

Imam 30. - Onda 50. - Èuj, imam samo 40. - Daj onda tih 40.

Kada æe biti gotovo? - Sledeæe nedelje ili one posle.

Èujemo se onda. - Dogovoreno. - Vidimo se! - Sreæno!

Momci mi izgledaju dobro. - Znam. - Bili bi sreæniji na putu.

Idem na piæe. Ideš sa mnom? - Mi putnici ne pripadamo ovde.

Vidimo se sutra! - Otiæi æu pre zore. - Onda se vidimo kasnije!

Možda se više ne vidimo! - Kako želiš!

Posrnuo si, sine! Meri ne bi želela da ih ovako odgajaš.

Pokoj joj duši. Poði sa mnom, sine. Pozovi deèake.

Idemo zajedno na zapad i vraæamo se starom životu!

Slušaj me dobro! Deèaci ostaju ovde.

Ne želim da lutaju zemljom poderanih pantalona! Ne više!

Sreæno ti bilo! - Dobro došao u moderan svet! Nemoj da te

zadržavam, piæe èeka! - Ne brini, odlazim!

Kladim se da niko ne može preko vatre! - I ja! - Ja mogu!

Pustite me! Sklonite se!

Ne! Nemoj! Nemoj!

To je moj konj! Kako se zove? - Ovaj... Zove se Tir na nog.

Šta to znaèi? - Zemlja veène mladosti.

Zašto se tako zove? - Zato što je došao iz zemlje ispod mora.

Oizin je bio najzgodniji putnik u celoj zemlji

i zato ga je princeza, rekavši da æe i u starosti biti lep,

povela sa sobom preko mora u Zemlju veène mladosti

i tamo su bili zajedno hiljadu godina. Ali, on je bio putnik

i nedostajao mu je karavan i njegovi stari prijatelji.

Princeza mu je rekla da æe, ako ikada ode, da umre.

Bio je star hiljadu godina. Meðutim, nije mogla da podnese

njegovu tugu. Zato mu je dala predivnog belog konja i rekla

da nikada, baš nikada, ne sme da sjaše s njega. Oizin je bio

meka srca. Bio je tužan kada je stigao kuæi i ugledao svoju

zemlju toliko drugaèiju, a narod jadan i siromašan.

Ugledao je grupu muškaraca koji su hteli da pomere stenu.

On bi je od šale podigao rukama u vazduh ali, setite se,

nije smeo da sjaše s konja. Zato je dojahao do njih,

sagnuo se i poèeo desnom rukom da kotrlja kamen.

Ali, nebesa mu, strašna se stvar tada dogodi. Sedlo mu pukne

i on pade na tlo njima pred oèi. Evo šta su ugledali...

Ugledali su najlepšeg jahaèa na svetu kako sve više stari

i postaje siv. Kosa mu je porasla do struka,

a nokti skoro tri metra. Kosti su poèele da pucaju!

Svi su ga prestravljeno gledali! A onda se Oizin samo rastvorio

pred njima. Pretvorio se u prah, u malenu šaku pepela.

To je sve što beše ostalo od njega.

Ovakav pepeo. - Šta znaèi "rastvorio"?

Znaèi da se raspao. - Nije smeo da se meša. - Kako je princeza

izgledala? - Zatvori oèi! Zamisli predivnu devojku.

Da! - Takva je bila princeza. - Hajde, Ozi, moramo kuæi.

Neæu da siðem s konja! - Hajde, otac æe da vam se zabrine.

Tata se uvek vrati kasno kada ode na piæe.

Tvoj otac je bio veliki èovek, znaš? Bio je kralj svih putnika.

Najmlaði od svih. - Zaista? - Zaista. - Kada?

Dok vam je majka bila živa, vaš otac se nije plašio nikoga.

Hajde! Vreme je za spavanje! - Ja ne želim da ostarim!

Neæeš da ostariš, Ozi. Barem ne tako brzo.

Zbogom, Tir na nog, sad moram kuæi!

Mogu li da ga zadržim? - A gde bi ga smestio?

Ðavolja deèurlija! Izlazite! Èekam ovde kao budala!

Sklonite se! Ne voli prepreke! - Zaboga, odakle ti to?

Tito, evo ga opet! - Brzo! Daj mi kantu i lopatu!

Da li Divlji zapad još postoji u Irskoj? - Naravno da postoji!

Gde? - Dole na selu! - Jesu li svi putnici bili Indijanci?

Ne! Mi smo bili kauboji. - Gladan sam. - Zar ti tata nije

ostavio novca? - Ne. - Slušaj! Kad ti otac bude išao u Centar

za socijalnu pomoæ, idi s njim. Inaèe æe da propije sav novac.

Razumeš?

Deni, deèaèe, èuju se gajde, èuju se gajde,

od doline do doline i sa visokih planina...

Leto je prošlo i cveæe polako vene...

Neæemo ništa da dobijemo danas! - Zašto? - Jer dišeš normalno!

Zašto ne dišeš onako èudno? - Ne znam! Jednostavno je tako.

Onda se pretvaraj! Deni, deèaèe, gajde se...

Je I' ovako dobro? - Još gore! Oni su gladni! - Deni, deèaèe...

...èuju se gajde, èuju se od doline... - Hvala vam!

Hvala vam, gospodine! - Molim vas, novèiæ!

Skloni se od njega!

Krompiriæi su ukusni! - Jesu!

Znaš, Tir na nog, i mi smo jednom bili putnici.

Pravili smo svašta od limenki. Zato su nas zvali "konzerve".

Bili smo kao cigani. - Zašto prièaš sa konjem?

A zašto ne bih? Znali smo da prorièemo sudbinu i vraèamo.

Ne slušaj ga, Tir na nog. On nikada nije bio pravi putnik

poput mene. - Zašto nisam bio pravi putnik?

Nikada nisi putovao. - A zašto nisam putovao?

Zato što je mama umrla i tata nije hteo da putuje bez nje.

Od èega je umrla mama?

Ne znam. Prièaj s konjem.

Dodaj mi sapun! - Dobro utrljaj! Pazi da me ne isprskaš!

I ti mene! Vidi ga! Kako je mokar.

Mora da bude spreman!

Mik Kaferti iz Odelenja za stanarska prava.

Dobili smo dojavu da imate ponija u stanu.

Konja. - Tako je. - Konja? - Unutra je! Videla sam ga!

Pogledajte! - Pustite nas unutra, Rajli.

Savetujem da ga se rešite još veèeras ili æemo... - Šta?

Preduzeæemo odreðene mere. - Slušaj, Rajli, veæ smo imali

problema s vama skitnicama. - Morate da budete civilizovani!

Veoma civilizovani! - Pusti me, Rajli! - Pusti ga!

Ne, Rajli! - Rajli, nemoj! - Ne, molim te! Ne, ne!

Ako mi još jednom pokucaš na vrata, napraviæu

pljeskavicu od tebe! Razumeš? - Da! - Èuješ li me? - Žao mi je!

Reci da ti je žao! - Žao mi je! - Gubite se odavde!

Gospodine Rajli, samo smo došli da vam... - Da! Gubi se!

Gubite se! Gubi se, kujo!

Policija! - Šta... - Kazna za držanje opasne životinje u stanu

koji je gradsko vlasništvo. - Momci, došli smo po konja!

Sklonite se! - Dovedi ga. - Tata! Tata! Odvode nam konja!

Ne daj im! Nauèiæu da èitam! Neæu te gnjaviti ako piješ!

Ne daj im da ga odvedu! Molim te, tata!

Daæu ti malenu iglicu! - Šta æe vam injekcija?

Smiri se! - Skloni se, Ozi! Ostavite našeg konja!

Pogrešna vrata! Ona tamo!

Ostavite ga!

Držite tog konja! - Ne! - Spustite pušku!

Prestani!

Smiri se, Tir na nog.

Svi nazad!

Vodite ga u kamion! Brže!

Brže! Napolje!

Momci, ugurajte ga u taj kamion! Otvorite!

Tir na nog, okreni se! - Beži, trèi!

Ne! Ne! Sklonite ga od mene!

Da ga upucam? - Ne! - Saèekaj, nemoj. - Tir na nog!

Svi nazad! Nazad!

Pustite ga, molim vas! - Daj mi uzde. - Ostavite ga!

Odvedi ga u kamion. - Uvedi ga unutra!

Nemojte da ga povredite! Zbogom, Tir na nog. Zbogom.

Tir na nog! - Ko æe da plati svu ovu štetu, pametnjakoviæu?

Idemo, momci!

Pustio si da ga odvedu! Ti si kriv! Ti si kriv za sve!

Prestani! Prestani.

Èuæemo se još u vezi toga, u redu? Da. Dobro.

Dobro. Važi. - Gospodine?

Imam novac za konja. Ne želim da ide na aukciju.

Veæ je prodat.

Kako to mislite? - Prodat je. - Kome? - Jednom gospodinu.

Niste imali pravo! Niste smeli to da uradite! Èujete li me?

Šta se dešava? - Konj pripada mojoj deci! - Imam novac

za konja... - Šta to trabunjaš? - Daj mi Šejmusa. - 55 funti.

Sve je tu. - Gubi se odavde ako ne želiš u æorku!

Idem. - Brže! - Uzeæu svoj novac.

Svega mi, hrabri ste. Ne bih se svaðao s vama.

Svaka vam èast na hrabrosti.

Nisi ništa èuo ni video!

Previsoko je! Nijedan ne može preko toga.

Još! - Slomiæe vrat. - Još!

Bože. - Još jednu! - Dosta, dovoljno je.

Dajte mi novac da idem. - Je I' onaj došao po konja?

Da li je? Ne želim probleme. - Sve je sreðeno. Moram nazad.

Ne smeju da me vide ovde.

Ovo je za poèetak.

Tata! Tata!

Ozi opet ne može da diše!

Molim te, tata!

Para æe pomoæi, Ozi.

Moramo da ga pronaðemo! Nije daleko! - Otkud znaš?

Znam. - Hajde, Ozi! Moramo da ih stavimo pre jutra!

Gde æete? - U okrug Mit. - Veliki okrug. Koji deo?

Tražimo bogataša iz tog okruga. - Kako se zove? - Ne znamo.

Bolje se vratite kuæi dok niste upali u nevolje. Hajde.