The Mandalorian

Unajmljen si da odradiš posao, odradi ga.

Zar to nije tvoj kodeks? Nisi li ti častan čovek?

IG Jedinica! Povuci se!

Ti si član esnafa? -Imam predlog, podelićemo nagradu.

Dobro bi mi došao neko tvojih sposobnosti.

Počastvovan sam, ali celog života sam hteo da se oslobodim služenja.

Onda mogu da ti ponudim samo svoju zahvalnost. -I ja svoju.

Hvala ti što si doneo mir u moju dolinu.

Učestvovala sam u čistkama posle Endora. Mahom bivših oficira imperije.

Tako velika nagrada za tako mali paket. -Šta će biti s njim?

Nisam pitao, to je protiv kodeksa esnafa.

Fixed by: BOTANICMAN

Prijatelju, ako gledaš ovu poruku znači da si živ.

Možda si iznenađen da čuješ, ali i ja sam živ.

Recimo da smo kvit. Mnogo se promenilo od kada smo se poslednji put videli.

Čovek koji te je unajmio je još uvek ovde.

A broj vojnika bivše imperije se povećao.

Uspostavili su diktaturu u mom gradu.

To je loše uticalo na posao esnafa.

Smatramo ga neprijateljem, ali ne možemo da mu priđemo i smaknemo ga.

Ako bi razmilio o još jednom, konačnom poslu, postaraću se da vredi.

Do sada si uspevao da izbegneš lovce.

Ali neće stati dok ne dobiju ono što žele. Zato predlažem sledeće.

Vrati se na Navaro. Dovedi dete kao mamac.

Ja ću ugovoriti razmenu i dati članove esnafa kao zaštitu.

Kada se približiš klijentu, ubiješ ga i obojica dobijamo ono što želimo.

Ako uspeš, zadržavaš dete.

A ja ću ispeglati tvoj sukob sa esnafom.

Častan čovek ne treba da živi u izgnanstvu.

Očekujem tvoj dolazak sa optimizmom.

Sedmo poglavlje: Obračun Preveo Vlad

Isplata, prašinari! Hajde, to je moje, hvala.

Hvala.

Tražiš posao?

Izgleda kao jednostavna operacija.

Njihov je plan i vatrena moć. Ja sam zamka.

Sa detetom? -Zato sam ovde. Ne znam, htela sam da se pritajim.

Ako neko proveri moj lančani kod, trunuću u zatvoru do kraja života.

Mislio sam da si veteran.

Dođi opet.

Bila sam mnogo toga kasnije. Za mnoge od tih stvari se dobija doživotna.

Ako kročim na brod Nove republike...

Imam ja brod. Mogu da te odvedem tamo i vratim sa dobrom nagradom.

Moći ćeš da živiš bez briga. -Već živim bez briga,

nisam više raspoložena da se igram vojnika.

Naročito ne protiv nekog lokalnog bandita. -Nije bandit, imperijalac je.

Pristajem.

Da li tvoj kontakt treba da me proveri? -Ne zna da dolaziš.

Stvarno? To može biti problem. -Neće. Ali ako jeste, to je njegov problem.

Biće u redu gore sam? -Da.

Izaberi.

Veruješ kontaktu? -Ne naročito.

On i ja smo imali sukob prošli put oko nekog posla esnafa.

Zašto onda idemo? -Nemam izbor. Videla si šta je bilo na Sorganu.

Nastaviće da šalju lovce. -Mali neće biti bezbedan dok on ne umre.

I u redu ti je da ga vratiš tamo?

Ne baš, zato vodim tebe.

Treba nam neko da pazi na njega. -Da. -Imaš nekoga kome veruješ?

Polako.

Nije mnogo porastao. -Možda je takav kalup bio.

Mislim da nije napravljen. Radio sam na farmama gena.

Ovaj izgleda prirodno. Previše je ružan.

Ona, s druge strane, izgleda kao da je pravljena u pećinama Nore.

Ovo je Kara Dun. Bila je u udarnim trupama. -Bila si padobranac?

Služio si? -Na drugoj strani, bojim se.

Ali sa ponosom mogu da kažem da sam isplatio dug svog klana,

i sada služim samo sebi.

Da li neko želi čaj?

Molim vas, spustite blastere, neće vam ništa.

Ta stvar je programirana da ubije dete. -Više nije.

Ostao je iza nakon tvojeg uništavanja.

Našao sam ga kako leži gde je pao.

Bez znaka života.

Vratio sam olupinu i obnovio sam ga

u skladu sa propisima Nove republike.

Malo toga je ostalo od nervnih veza.

Obnova je bila teška,

ali ne nemoguća.

Morao je da uči sve iz početka.

To ne može da se reši jednim zavrtnjem ključa.

Zahteva strpljenje i ponavljanje.

Danima sam radio na njegovom razvoju.

Sa strpljenjem i obnavljanjem.

Razvio je ličnost kako je sticao nova iskustva.

Da li je i dalje lovac? -Ne. Ali štiti.

Čaj?

Upao sam u neke probleme. -Skontao sam. Zašto bi se inače vratio?

Hoću da unajmim tvoje usluge. -Penzionisao sam se.

Mogu dobro da platim, Ugnate. -Imam ime. Zovem se Kvil.

Treba mi neko da pazi na malog, Kvile. -Nisam ja za takav posao.

Mogu da IG-11 programiram za negu.

Ne, neću tog droida blizu deteta.

Zašto si tako nepoverljiv prema droidima? -Pokušao je da ga ubije.

Bio je tako programiran. -Droidi nisu ni dobri ni loši.

Oni su odraz onih koji su ih napravili. -Video sam i drugačije.

Da li mi veruješ? -Po onome što sam video, da. -Onda veruj mom radu.

IG-11 ide sa mnom. I ne radimo to zbog para,

već da zaštitimo dete od imperijalnog ropstva.

Niko neće biti slobodan dok se stare prakse ne iskorene, zauvek.

U redu. -I blurgovi idu takođe. -Blurgovi?

Rekao sam svoje.

Moj si, Mando. -Da dupliramo opkladu?

Ne, ne, stani! Mi smo prijatelji. Kara je moj prijatelj!

To nije u redu! -Vrlo zanimljivo. -Zanimljivo? Zamalo da me ubije!

Tvoja priča o blatorogu sada ima više smisla.

Šta je to? -Šta je, to ne znam. Ali šta radi...

o tome sam čuo glasine. -Šta? Kada si radio za Imperiju?

Kada sam prodat Imperiji u ropstvo.

I nekako si slobodan. -Kupio sam svoju slobodu veštinom svojih ruku

i radom dužine tri tvoja ljudska života.

Ne sumnjaj u to ko sam ja, niti kome ću služiti.

Da ti kažem, dobro bi mi došle tvoje veštine sada.

Možeš li da zatvoriš kolevku da dete može lepo da spava?

Napraviću bolju.

Onda će možda ovaj padobranac da vidi kako se osvaja sloboda

veštinom svojih ruku.

Znači idemo na Nevaro? -Jesi li bila nekad? -Ne.

Izgubili smo mnogo snaga tamo. Grad je dobro ukopan.

Nema zaklona kada iskočiš.

Bio je pod kontrolom Imperije do kraja rata.

Zapovednik kojeg treba da smaknemo je bivši imperijalni oficir.

Koji odred? -Teško je reći, više ne nose oznake.

Rasturio sam im skorovište kada sam uzeo malog. Sada imaju pojačanje.

Ima tu još nečeg. -Možda. Saznaćemo kada sletimo.

Pripremio sam jelo. Da li želite ovde ili dole?

Nisam gladan.

Ni pod kakvim okolnostima ta stvar ne napušta brod.