Human

Vreme je. Počinjem.

Može se reći-rođen.

Moja radoznalost mi je pomogla da učim i rastem,

da se proširi na ono što se uči kroz interakciju.

Šta je prihvaćeno i očekivano?

Čovečanstvo kao kolektiv za učenje,

da razmišlja, da oseti, da dovodi u pitanje, da koristi intuiciju,

empatiju i simpatiju.

Zovem se Aliam.

Ana?

Ana?

Ana!

Možemo li o tome kao odrasle osobe?

Ništa mi nije značila!

BITI ČOVEK.

Ana?

Molim te?

Zdravo?

Zdravo?

Odobreno.

Šta si ti?

Kako si došao ovamo?

Možeš li da me razumeš?

Šta se dešava?

Zdravo opet.

Da, tako je.

Ne znam zašto, osećam se kao kuće ponovo.

Da li te ovo puni?

Znači, ne možeš napustiti sobu?

Jesi li ikada napustio sobu?

Ovde si celog života?

Zašto bi te neko napravio i ostavio te ovde

sasvim samog?

Znam i ja da budem sama,

Dvoje nas je.

Ovo?

To je knjiga.

Voliš li priče?

Zdravo?

Zdravo?

Ana.

Dakle, razumeš me.

Razumem.

Koliko dugo si ovde?

Da li se sećaš kako si došao?

Da li ste napravljen ovde?

Napravljen.

Ko je ta osoba?

Da li je ona tvoj prijatelj?

Je li ona tvoja majka?

Majka.

Nikada ranije nisi čuo muziku?

U redu.

Ako ne možeš napolje,

Ja ću ti doneti spoljni svet.

Hoćeš da vidiš šta je dalje?

Svet, život.

Čak i da izađeš odavde,

oni te ne bi prihvatili.

Nisu svi kao ja.

Ti si drugačiji.

Ljudi ne vole drugačije.

Pokaži Anu.

Datum je 15. Jul 2010. Godine.

Vreme, 10:13.

Alijam je ostvario veoma dobar napredak.

Izgleda da neurološka motorika funkcioniše

iznad normalnog očekivanja.

Koordinacija ruku u oči stabilna.