The Empty Man

DOLINA URA, BUTAN 1995.

Šta čekate? Hajde.

Hajde!

Ma hajde, u redu je.

Čini mi se.

Izgrađeno sasvim prema propisima.

Zaboga!

O, bože.

U redu.

Jeste li dobro?

PRVI DAN

Duvaće sa severozapada, izgleda.

Da se spustimo?

Da.

Da nas ne uhvati...

Kuda ćeš?

Šta si to čuo?

Ne znam.

Evo ga opet.

Ja ništa ne čujem.

Šta je to?

Pole? -Pole!

Pole!

Pole!

Druže, jesi li dobro?

Dođavola.

Dobro.

Pole!

Ne brini. Idem dole, izvući ću ga.

Pole!

Izvući ću ga. Biće on dobro.

Dobro, u redu!

Spremite se da ga izvučete.

Pole.

Šta radiš? Što mi nisi odgovorio?

Pole.

Šta je ovo, dođavola?

Šta?

Šta si ti, dođavola?

Jesi li dobro?

Možeš li ustati?

Ako me dodirneš, umrećeš.

Šta?

Ako me dodirneš, umrećeš.

Kako to, ako te dodirnem?

Hajde.

Hajde, druže. Hajde.

Pole?

Šta ti je?

Prestani.

Hajde. Šta se dešava, druže?

Greg?

Šta se dešava? -Čekajte malo!

Pole, ne zezaj se više.

Hajde, idemo. Ustani.

Hajde.

Hajde, izvući ću te odavde.

Hajde. Ustani.

Našao sam ga!

Čekajte samo malo. -Dobro.

Čekajte samo malo. -Dobro.

Tu je neka kuća!

Ima li koga?

Ima li koga?

Ima li koga?

Nema nikog!

Otvori vrata!

Dobro je, držim ga.

Držim ga.

Polako. -Držim ga.

Da li te šta boli? -Dobro sam.

Odmah se vraćam.

Dobro.

Da ga skinemo i proverimo ima li ugriza insekata.

Hajde, Pole, reci nešto!

Hajde.

Šta mu je?

Ne znam.

Nema ničeg.

Mislim da je u šoku.

Hajde, Pole, oglasi se!

Vikni ako te negde zaboli.

Kako je bio u poslednje vreme?

Bio je dobro!

U redu, smiri se. -Bio je dobro.

Evo.

Možda neki gasni džep?

I ja sam disao isti vazduh.

Nema znakova povrede glave?

Nema.

Trebalo bi proveriti skenerom, ali...

Šta?

Nije udario glavu, to je nešto u glavi.

Treba da ga prebacimo u bolnicu.

Kako? -Ne znam.

Neko će nam pomoći. Nosićemo ga.

Pešačili smo dovde, Ruti.

Slušaj me. Pešačili smo dovde!

Ima osam kilometara do najbližeg puta, a ja ga više ne mogu nositi.

Ne po ovakvom vremenu.

Nema telesnih povreda.

Nema.

Pazićemo na njega.

Ako mu ne bude bolje do sutra, otići ću

i sam ću naći prevoz do Džakara.

Sigurno će biti dobro ujutru.

DRUGI DAN

Ruti,

moraš nešto jesti.

Hajde.

Odmah se vraćamo.

Možete li nam pomoći?

Čujete li me? Treba nam pomoć!

Odlazi!

Ruti, otvori, mi smo!

Greg?

Ruti, otvori vrata, dođavola!

Ruti, otvori!

Ne možemo se probiti.

Tek kad stane oluja.

Jeste li videli nekog napolju?

Ne, samo tebe. -Šta?

Šta si radila napolju?

Tamo je bio neko. Jurio me je.

Hoću da odemo odavde. -Daj, smiri se.

Ne govori mi da se smirim! Moramo otići!

Pole?

Pole?

Gde si?

Gde je?

Mora biti tu negde.

Hej, Pole.

Nema mu jakne.

TREĆI DAN

Dođavola, Pole, šta radiš to?

Šta radiš to?

Smučilo mi se to foliranje da si ti nešto posebno.

Tako mu nećeš pomoći.

Šta se dešava, dušo?

Slobodno mi reci. -Ne podstiči ga!

Prestani, Greg. Smiri se. -Ne govori mi da prestanem!

Želiš li da mu bude bolje ili ne?

Baš me briga, sam je kriv.

Time mu ne pomažeš. Prestani.

Dvadeset godina trpim te sebične gluposti!

Izgubili smo se na planini zato što je njemu loš dan?

Reci nešto, dođavola!

Rekao sam ti...

Šta?

PRAZNI ČOVEK

VEBSTER MILS, MISURI 2018.

Gde si bio?

Gde si bio?

Gde si bio?

Samo ovo, molim.

Nemojte baš ovaj.

Piše da tu ima više spreja nego u drugim.

To je tačno.

Ali ovaj morate protresti pre upotrebe.

To ne valja u hitnoj situaciji.

Pokazaću vam šta vam treba. Čak je i jeftinije.

U Sent Luisu Tod postiže sjajne rezultate.

Sve mu ide od ruke.

Sada je dva prema nula.

Bivši šampion u bejzbolu Tod Frejžer pokušava da izbaci još jednu lopticu

van terena, u tribine.

Tri loptice bez promašaja.

Zdravo. Sačekaj.

Ovo.

Rođendanski kupon

Proverite da nije istekao rok.

Naravno.

A ovo je za vas.

Odmah ću. -Hvala.

Ne treba kusur, u redu je.

Danas nam je divan dan

Divan dan, divan dan

Našem gostu rođendan

Rođendan, rođendan

Zdravo, Amanda.

Zna li ti mama da si ovde?

Kako je ona?

Došla sam da vidim kako si ti.

Prošlo je skoro godinu dana.

Brinula sam za tebe.

Hvala.

Možda misliš da je to glupo.

Ne.

Otkad mi je otac umro,

tako brzo posle Alison i Henrija.

U redu je.

Niko od nas to nije mogao podneti. -Da.

Niko od nas. Osećala sam se

kao da ću se raspasti na milion komadića.

Ali došla sam da ti kažem da sam pronašla nešto predivno,

što me oslobađa.

To mi je pomoglo da shvatim da te ništa ne može povrediti,

jer ništa nije stvarno.

Amanda,

mnogo toga je stvarno.