Fleeting Lies (Mentiras pasajeras)

Fleeting Lies

Prva

Zdravo, Lusija.

Telmo, dušo.

Dušo, ne možeš da budeš ovde,

te mašine su jako opasne.

Vidi, to si ti. Najbolji šef na svetu.

To je sjajno. Hvala.

Šta to radi?

Postaje jako hladno, toliko da može da opeče.

Zašto ljudi to žele?

Jer misle da će ih učiniti lepšim,

a da će ih to što su lepši učiniti srećnijim.

Hajde, idemo odavde.

-Olivo, doručak! -Stižem!

Staviću to u svoju novu kancelariju. Požuri, idi po tatu.

Tata, doručak?

Spreman je.

Korak broj četiri: povratite svoju suštinu.

Održavajte živim svoje želje.

Prepustite se uvek unutrašnjem detetu.

Korak broj pet: od puta do uspeha.

Rizikujte!

Mreža je često tu, čak i kad je ne vidite.

Korak broj šest:

Nemojte čekati.

Nema vremena za čekanje.

Sreća se ne čeka. Ona se izaziva.

Korak broj sed...

Izvini, šta si ti, zamenik direktora, direktor?

Predsednik tvog kluba obožavalaca, svakako.

To ti dodaje 30 godina. Čekaj...

Šta to radiš?

-Dušo, celer. -Da, molim.

-Hvala. -Ja...

Uspeo sam da završim prvo poglavlje.

Dan ne može bolje da počne. Znala sam da ćeš to uraditi.

Radujem se što ću pročitati.

Nosiš svoje nove cipele.

-Naravno, danas je poseban dan. -Izgledaš sjajno.

-Hvala, dušo. -Stvarno vrlo lepo.

Vidi šta je upravo stiglo.

Poklon za venčanje od tetke Belen.

Narode, rekli smo da ne otvaramo poklone ako nisu svi tu.

Svi smo tu, zar ne?

Da, ali moram da žurim po novi auto. Upravo su mi rekli.

-Već? -Da.

-Nećeš da sačekaš bonus? -Sačekam?

Dušo, sreća se ne čeka.

-Ona se izaziva. -Ona se izaziva.

Sačekao bih prvu platu pre nego odem iz emisije.

Ili da vidim šta će reći izdavač o mom prvom poglavlju, pre...

Nema šanse, veruj mi, pričali smo o tome.

Pobrinuću se za sve, a ti nastavi da pišeš,

da možeš da kažeš likovima sa televizije da se nose.

Rekla si: „Da se nose!“

Ko je to rekao? Ja? Jesi li ti rekao?

-Hej... -Molim?

Dušo...

Ne znam šta sam uradio da budem tako srećan.

Zaslužio si.

Oboje smo zaslužili. Obožavam te.

Momci, večeras slavimo.

Volim vas!

Snaga!

Divno!

Olivo.

Olivo!

Kad digneš pogled sa telefona

i pogledaš oko sebe, poludećeš, čoveče.

Tata, gledao sam video mladog umetnika sa Novog Zelanda

i ćaskao sa režiserima iz Kine.

To nije moj svet, ali je ceo svet.

„To nije moj svet, ali je ceo svet.“

Hajde, u školu, kasnimo. Idemo!

Sve je spremno. Račun i papiri.

-Sjajno. Puno hvala. -Nema na čemu.

-Mogu li? -Naravno, vaš je.

Ovo je sjajno.

Dobro jutro, Lusija. Gde želiš da ideš danas?

Govori.

Koliko dugo vas to niko nije pitao?

Natalija... Odsekla si šiške!

-Kao ti, lice mi je mršavije. -Divno izgledaš.

Svi su u sali za sastanke još od devet sati.

-Šampanjac je spreman. -Natalija, hvala puno.

Mi smo tako mali, zar ne?

Stigla je.

Nisam očekivala ovakav prijem.

Ni mi to nismo očekivali. Evo, pročitaj.

-Čekaj... Šta je ovo? -Pa...

Pismo o otkazu.

Da, to vidim, ali šta...

-Zar si mislila da neću shvatiti? -Šta shvatiti?

Nova kabina za krioterapiju Šarmkoncepta

sa dizajnom i tehnologijom sličnim našoj.

Objavili su je jutros.

Kako su to uradili? Ko? Ovo ne može da...

Čekaj, mislite da sam to ja uradila?

U stvari, tužićemo te za industrijsku špijunažu

i tražićemo odštetu za gubitak tržišta.

Rikardo, ovo je besmisleno, znaš da to nikad ne bih uradila.

I ja sam tako mislio... Dok nisam video ovo.

Ovo su fotografije

tog dana kad sam srela Adolfa iz Šarmkoncepta.

Santjago, možeš li da potvrdiš da sam odbila njihovu ponudu za posao?

Da, sreli su se i znao sam za to,

ali ne mogu da potvrdim šta je na sastanku rečeno.

-Molim? -Ne znam.

Rikardo, ne veruješ valjda u to.

Vidi, Lusija, ova me situacija boli više nego ikog drugog.

Gledao sam kako rasteš u firmi.

Kako bih mogla išta da odam?

Rikardo, molim te. Prototip nije završen

zato što ima defekt i može da bude opasan.

Imaš deset minuta da pokupiš stvari i napustiš zgradu.

Time si ti sledeći zamenik direktora, zar ne?

Ne znam, prerano je razmišljati o tome.

-Kako si mogao? -Kako sam mogao šta?

Ne teraj nas da zovemo obezbeđenje.

Kako si mogao?

-Čestitamo! -Ne, ne, ne sada.

To si bio ti.

Imao si pristup mom računaru i istoj dokumentaciji.

Sada vidim zašto si insistirao da odem na taj razgovor.

Ti si me slikao, zar ne?

To je vrlo ozbiljna optužba.

Lusija, dosta je. Santjago te je branio.

Nije mogao da veruje da si nas izdala, kao ni ja,

prekini da praviš budalu od sebe.

Rikardo, ovaj jebeni crv je prodao prototip konkurenciji

da bi dobio moj posao!

Šta to radiš, Alfonso? Pusti me!

Pusti me, molim te!

-Smiri se, Lusija. -Veoma sam smirena.

Ne mogu da verujem, ti si...

Pusti me!

Ovo nije gotovo,

neću stati dok istina ne izađe na videlo.

-Ni za trenutak. -Dobro.

Gde bi danas išla, Lusija?

PRAZNA STRANICA

Ne, mislili su da je Žil Vern latino influenser.

U svoje vreme je bio najveći. Predvideo je put na mesec.

Od tog puta je prošlo 60 godina.

I ne mislim da je „u prošlosti bilo bolje“.

Ali, malo opšteg znanja...

Pustite mlade da nađu sopstvene reference van predrasuda

i naravno da će pronaći Verna ili klasike.

Izvinite, ali to je utopija koju čak ni Platon ili Tomas Mor...

Koja je moja kamera?

Draga generacijo „Z“, oni nisu ni influenseri.

Imam dvojicu sinova.

Puštam ih da gledaju TV ili da igraju igrice koliko god žele.

-Bez ograničenja. -Otac godine, je li?

Uz jedan uslov:

da isto toliko provedu čitajući.

I poštuju to, manje-više...

Basilio Barabino, optimista čak i u završnom programu.

Da, moj sledeći roman treba da izađe, i žao mi je,

-moram da vas napustim... -Nama je još više žao.

Čak i više kada budemo ocenili vašu knjigu.

I meni, takođe. Zamislite da vam se dopadne!

Bilo mi je drago, Basilio.

-Hvala svima. -Hvala.

Ja sam otac godine

jer trpim frustriranog, pedantnog drkadžiju kao što si ti.

A ovi nepismeni prostaci drže predavanja...

TV je blender za mozak!

Hoćemo li na takmičenje?

Neuspeh i glupost...

A sada je vreme za... Rulet slova!

Bio je uključen?

Lusija.

Basilio, dušo, najzad.

Moramo da razgovaramo.

Dušo, završeno je.

Rekao sam im da se nose.

Misliš u prenosnom značenju?

Pa... Nisam bio diskretan.

Nema povratka.

Čestitam!

To je sjajno, dušo, drago mi je.

Večeras ćemo da proslavimo, zar ne?

Dušo, moram da idem, imam drugi poziv.

Volim te.

Gde ćemo sada, Lusija?

Zdravo. Da li je Maite tu?

Da, ali odlazi na operaciju.

Lusija,

Lusija...

-Maite. -Lusija?

Ne smeš da budeš ovde!

Maite, dobila sam otkaz.

-Molim? -Otpustili su me.

Je li to šala?

Ne, kažu da sam prodala prototip krionizatora konkurenciji.

Kako si to mogla da uradiš?

Jesi li uradila to?

Naravno da nisam. To je bio Santjago, moj saradnik. Sigurna sam!