Fedora

Fedora!

Fedora je mrtva.

Legendarna filmska zvezda juèe je u jednom pariskom kvartu izgubila život...

pošto se bacila ili pala pod voz.

Prekrasnog lica...

koje je zraèilo lepotom èetrdeset godina sa filmskih ekrana...

više nema.

Ko ikada može da zaboravi Madam Bovari...

Jovanku Orleanku ili Lolu Montes?

Enigma oko izvanredne poljske glumice...

ne prestaje da fascinira publiku.

Pretpostavlja se da je imala izmedju 60 i 70 godina...

ali njena lepota nije nikada izgubila sjaj.

Sahrana æe biti obavljena u uskom krugu.

Do tada æe njeno telo biti izloženo u njenoj kuæi u Parizu...

kako bi hiljade obožavalaca moglo da joj uputi poslednji pozdrav.

OBRADIO Studio DONATO

Odlièno su ovo uradili...

ako se uzme u obzir jeziv izgled njenog lica u trenutku smrti.

U redu, bar je otišla sa stilom...

uz projektore i muziku...

poèasnu gardu sa perjanicama i televizijskim kamerama...

Kao da se radilo o premijeri.

Sedeli su gore, u VIP loži, onaj stranac iz njene pratnje...

stara grofica i njen sin, mis Balfur i doktor Rando...

vlažnih oèiju i snuždeni. Svinje.

Ali mene ne mogu ni na tren da prevare.

Sirota Fedora, možda bi sve izgledalo drugaèije.

Možda bi još bila živa...

da nisam otišao na Krf da je posetim.

Bilo je to pre dve nedelje.

Vi ste filmski producent?

Seæate se "Grka Zorbe"?

- Da? - Igrao sam malu ali lepu ulogu.

Siguran sam.

Radite za Paramont, ili za Tventi Senèeri Foks?

- Ne. - Imam za vas lep apartman.

Èujte.

Ja sam nezavisni producent.

Ništa skupo.

U tom sluèaju imam jednu lepu sobu sa kupatilom i veceom.

- Ta igra. - Broj devetnaest.

Doruèak je svakog jutra bez doplate.

- Ne doruèkujem. - Ne mogu za to da vam umanjim.

- Želite klimu? - Molio bih.

- Na odmoru ste? - Ne, poslovno.

Ovo je kupatilo. Tople vode ima do deset od šest ujutru.

Srediæu ovo.

Da li telefonista govori engleski?

- Govori grèki, nemaèki, italijanski ... - Ali engelski ne.

Trenutno ne. Mogu da vam pomognem?

Hteo bih da razgovaram sa vilom Kalipso.

Sa groficom Sobrijanski.

Pokušaæu.

Vila kalipso. Mis Balfur.

Šta želite?

Zovem se Detvajler.

Bari Detvajler. Obilazim svojom jahtom ostrvo...

i zadržao sam se na Krfu da pozdravim prijateljicu Fedoru.

Moram da vas razoèaram, gospodine... Getvajler.

Ili Detvajler, sa D, ali to nije moguæe.

Ma dajte, Fedora i ja se znamo iz starih holivudskih vremena.

Ne dolazim ovde baš èesto.

Nemoguæe je jer gospodja Fedora nije tu.

Istinu da kažem, ovo i nije kurtoazna poseta.

Imam nešto veoma važno da razgovaram sa njom. Važno za oboje.

Niste me razumeli. Ona nije na Krfu.

Zašto je ne potražite u Parizu, ili, ko zna, u Marbeli?

Uradio sam to veæ ali su mi rekli da je ovde, kod grofice.

Loše su vas obavestili.

- Ko je to? - Neki amerièki turista.

Samo gubite vreme, gospodine. Ne zovite više ovde.

Recite, osim grofice, ko još živi u vili?

Neka Engleskinja, sekratarica ili pratilja...

i jedan ludi doktor.

- Doktor Vando? - Da.

Èesto dolazi ovde u bar i popije flašu konjaka.

A tu glumicu, Fedoru? Videli ste je ovde?

Da, pre par nedelja. U gradu, u kupovini.

Kad je èovek star svidjaju mu se mladje, ali ta Fedora...

- Koliko je to daleko? - Na obali je. Trebaju vam kola.

- A posle æe vam trebati i èamac. - Èamac?

Vila je na malom ostrvu, sama.

Sreæom, moj zet ima èamac. Odvešæe vas.

Gospodin... Detvajler!

Ukrcavanje.

Sunce se je dizalo iza planina ispunjavajuæi doline u ružièasto.

Slojevi magle lepili su se o vrhove da bi ubrzo nestali.

Svi tragovi tigra bili su prekriveni maglom.

Sa istoka je dopiralo zujanje nekog minsekta.

Ostali iz vagona uperili su poglede sve dok Pavlov...

ne pokaza nešto i ne reèe: "Tamo je."

Insekt se pretvori u helikopter.

Prelete nekoliko puta preko mosta i nakrivi se tako da smo...

mogli da vidimo pilota i pratioca kako nas posmatraju.

Šilov reèe, ne bi da se spusti mnogo blizu mosta...

moramo da se suprostavimo.

Pavlov reèe, "Daj mi pištolj".

Otvori prozor i opali u vazduh.

Kuršum se rasprsnu praveæi svetleæi ružièasti trag...

koji se za tren zadrža kao još jedno sunce.

Sad je bilo moguæe da se oceni dubina provalije.

Padina od sedamsto metara

sve do isušenog korita neke reke...

Èije su vode isušene zbog Transiberisjke železnice.

Pošto izadje sunce, sneg u dolini poprimi ružièasti ton.

Plavièasti dim izbijaše iz dimnjaka voza koji je stajao u stanici.

Ko se usudio da iskljuèi moju peæ?

- Kome je hladno neka udje unutra. - Pa idi ti, tamo slušaj ploèu.

A još bolje, ne puštaj to. Ružno je i vulgarno.

Uradiæu kako ja hoæu.

Izgleda da zaboravljaš da je ovo moja kuæa.

Bila bi sreæna da odem što pre.

Zbog ovog prokletog zvuka!

Veštice! Veštice!

Kako se usudjuješ?

Ne budi smešna. Znaš da nije dobro da se uzbudjuješ.

- Ako to opet pokuša, ubiæu je. - Neæeš.

- Hoæu da vidim madam Fedoru. - Nije tu.

- Ne prièajte prièe, malopre sam je video. - Nije tu.

Znate samo da kežete "Nije tu?"- Nije tu.

- Gospodine Detvajler. - Da?

- Imam telegram za vas. - Za mene?

Onaj što ste juèe poslali madam Fedori. Neotvoren.

Kuèka. Mora da postoji neki naèin.

Da li iko može da udje u tu prokletu vilu?

Jedan pomoænik, tri puta nedeljno.

I poštar sa poštom, i mesar sa mesom za pse.

Niko sa strane?

Prošle godine jedan fotograf iz "Pari Maèa".

Rekao je da je struènjak za cveæe. Da ste videli kao su pustili pse:

Imate neku sugestiju, neku ideju?

Ja, kad imam problem, koristim moju amajliju. Donosi mi sreæu.

- Da li stvarno verujete u tu glupost? - Shvatiæete kad vidite.

Sto drahmi komad. Šta možete da izgubite?

Konobar.

- Teo. - Odmah dolazim, gospodjo.

Nemam vremena.

- Da li je film stigao? - Ne do malopre. Upravo je stigao.

- Dajte mi. - Dugujete mi tri hiljada drahmi.

- Platiæu vam kasnije. - Tako ste mi rekli i prošli put.

Ne verujete mi? Daæu vam ovo.

Ne, sat ne. Novac mi treba, moram da platim.

- Dajte mi. - Kad mi budete platili.

Madam Fedora? Zdravo.

Ja sam Bari Detvajler. Seæate se? - Ne.

Da vas podsetim. Holivud, 1947. Metro Goldvin Mejer.

Bio sam pomoænik režisera. - Kako se zovete?

Bari Detvajler, ali su me zvali Daè, zato što lièim na Holandjanina.

Da. Imate li novac?

Da.

Dolari su u redu? - Bilo šta.

Evo, sto dolara.

Ovde.

Vidimo se sledeæe nedelje?

- Sve je u redu? - Sve.

Drago mi je.

- Kažete da smo radili zajedno? - Da, u Emdžiemu.

- Ali više ga nema? - Pa skoro.

Prodali su terene i sve izdali.

Seæate se onog zlatnog kreveta u obliku gondole...

u kome ste se voleli sa Robertom Tejlorom?

Prodali su ga za èetristo pedeset dolara.

- Robert Tejlor je umro, zar ne? - Jeste, '69.

I Klerk Gejbl, i Trejsi i Džoan Kraford.

- Narvano, godine svakog stignu. - Ali ne i vas, Fedora.

Izgledate kao pre trideset godina. - Hvala.

Seæate se plaže u Santa Monici...

u mojim kolima?

- Odavno je to bilo... - Da, Truman je tada bio predsednik.

- Dovidjenja gospodine. - Trenutak.

Došao sam iz Kalifornije samo da bi vas video. - Da?

Da, sada sam producent, uradio sam dvanaest filmova.

Poslednji "Smrt u Kini", tri nominacije.

Više ne gledam filmove.

Sada pripremam jedan sa ulogom koja je za vas napravljena.

- A koji to? - Poslao sam vam scenario.

- Nisam ga dobila. - Poslao sam vam tri primerka.

Jedan u Pariz, drugi u Marbelu a treæi ovde.

- Sakrivaju od mene. - Ko?

Lažu me, stalno me kontrolišu.

Ovi iz vile? Mislio sam da su vam prijatelji.

Nemam prijatelje.

Moram da idem.

- Rekla sam ti da èekamo u kolima. - Htela sam da kupim novine.

Plati, molim te.

Draga Fedora...

godine su bile naklonjenije vama nego meni.

Zato me niste prepoznali.

Dozvolite zato da vam osvežim pamæenje.

Bilo je to 1947.

radili smo "Leda i labud".

Ja sam bio drugi pomoænik.

Vi me niste primeæivali...

sve do scene na velikom bazenu...

sa devojkama, vodenim cveæem a vi ste bili nagi.

Dobro veèe, darling.

Jesi dobro ruèala?

Gde da odem, šta želiš da uradim?

Krenimo sa tobom u bazenu.