Smoke

...protiv Sinsinati Redsa ovde na Šea Stadionu.

'Jedno bacanje i puši se leva strana terena!'

Kažem ti zašto nigde ne stižu.

Uprava.

Ti momci hodaju naokolo sa glavama u guzicama.

Napravili su neke dobre poslove. Karter, Hernandez.

To je bilo pre četiri godine. Ja govorim o sada.

Vidi samo koga su se rešili, MekDauel, Mičel, Bekmen, Agiljlera, Dikstra.

Muki. Muki! Muki Vilson, za ime Boga.

Nolan Rajan. Ne zaboravi njega. Da. I Amos Otis.

Tim je bio dobar.

Najbolji tim u bejzbolu, ali morali su da zaseru.

Hej, Ogi. Kako je?

Hej, čoveče. Drago mi je da te vidim. Šta ćeš danas?

Dva komada Šimelpeningsa.

I... daj mi, baci jedan upaljač.

Momci i ja smo imali jednu filozofsku raspravu

o ženama i cigarama.

Pretpostavljam da sve to počinje još od kraljice Elizabete.

- Engleske kraljice? - Ne Elizabete II, Elizabete I.

Jesi li ikada čuo za Sir Volter Roulija?

Naravno. To je tip koji je stavio svoju kabanicu na pudlicu.

Nekada sam pušio Rouli cigarete.

Dolazile su sa besplatnim kuponom u svakom pakovanju.

To je taj.

Pa, Rouli je osoba, koja je Engleskoj predstavila duvan.

Od onda je bio miljenik kraljice,

Kraljice Besi, tako ju je zvao...

Pušenje je postala moda na dvoru.

Sigurno je stara Besi podelila koju jeftinu cigaru sa Sir Volterom.

Jednom se kladio sa njom

da može odrediti težinu duvanskog dima.

Misliš, da izmeri dim?

Tačno. Da izmeri dim.

Ne možeš to da uradiš. Kao da meriš vazduh.

Priznajem da je čudno. Skoro kao da meriš nečiju dušu.

Ali Sir Volter je bio pametan čovek. Prvo je uzeo nepopušenu cigaretu

stavio je na vagu i izmerio.

Onda je zapalio i popušio cigaretu,

pažljivo otresajući pepeo.

Kada je završio, stavio je sve na tas, i zajedno sa pepelom

i zajedno sa pepelom izmerio sve što je bilo.

Onda je oduzeo tu težinu

od težine nepopušene cigarete.

I razlika je bila težina dima.

DIM

On je pisac. Živi u komšiluku.

I kakav je pisac? Potpisivač?

Vrlo smešno.

Zbog tvojih šala Tomi, pomislim da treba da posetiš lekara.

Znaš, idi na neku terapiju ili nešto slično.

Da malo očistiš mozak.

To je bila samo šala, Ogi.

Piše novele.

Pol Bendžamin. Jeste li čuli za njega?

To je glupo pitanje.

Jedino što vi momci čitate su kvote u kladionici i sportske stranice.

Izdao je tri ili četiri knjige.

Ali zadnjih par godina ništa.

Šta je bilo? Nestalo mu je ideja?

Nestalo mu je sreće.

Sećate se one pljačke u sedmoj aveniji, pre par godina?

Govoriš o banci? Kad su meci leteli?

Da. Ubijeno je četvoro ljudi. Jedna je bila Polova žena.

Jadnik, od onda više nije isti.

Baš pre toga, bila je ovde i kupila cigare za njega.

Bila je divna žena, četvti ili peti mesec trudna.

Znači, kad je ona ubijena, i beba je takođe.

Loš dan u Blek Roku, eh, Ogi?

Bilo je strašno, da.

Ponekad pomislim, da mi nije dala tačan iznos tog dana,

ili da je ovde bila malo veća gužva,

trebalo bi joj par sekundi više da izađe odavde,

i onda možda ne bi naletela na metak.

Još bi bila živa, dete bi se rodilo...

Hej! Mali šta to radiš? Prestani!

Hej!

Šta radiš to čoveče?! Jednom ćeš tako nastradati!

To je zakon svemira.

Moraš mi dopustiti da uradim nešto za tebe, da napravim balans.

OK. Ako se nečeg setim, poslaću batlera da ti kaže.

Molim te. Daj da te, makar počastim kafom.

Ne pijem kafu!

S druge strane, kad već insistiraš,

ako mi ponudiš hladnu limunadu, neću reći ne.

Dobro.

Ja sam Pol.

Ja sam Rašid. Rašid Kol.

Slušaj, ako ti neko ponudi mesto da prenoćiš, ne bi odbio, zar ne?

Ljudi ne rade takve stvari. Ne, u Nju Jorku.

Ja nisam "ljudi." Ja sam samo ja. I ja radim ono što ja hoću. Shvataš?

Hvala, snaći ću se.

Ako si se pitao, volim žene, a ne male dečake.

I ja ti ne nudim dugotrajni najam...

nego samo mesto, gde možeš da prespavaš par noći.

Mogu da se brinem za sebe. Ne brini.

Kako želiš.

Ali ako se predomisliš...

Gospođice...

Imate li olovku da mi pozajmite?

Zadržite.

Ako se predomisliš,

ovo je moja adresa.

Ništa ne shvataš ozbiljno, je li?

Ne pokušavam. Bolje je za zdravlje.

Vinsente. Ti si čovek sa ženom i troje dece i kućom na Long Ajlandu.

Ti si čovek s belim cipelama, belim kadilakom i belim tepihom.

Ali imao si dva infarkta, a ja još čekam moj prvi.

Treba da prestanem, da pušim ove...

Ubiće me jednog dana.

Uživaj dok možeš, Vin.

Uskoro će nas sve izbaciti iz posla.

Uskoro će te, ako te ulove da pušiš duvan

staviti pred zid i streljati.

Duvan danas, seks sutra.

Za tri ili četiri godine, biće protiv zakona da se nasmešiš strancu.

Kada o tome pričamo, da li važi dogovor za cigare Monte Cristo?

Sve je sređeno. Čovek u Majamiju mi je rekao da će ih imati za par nedelja.

Sigurno nećeš sa mnom?

Pet hiljada dolara ulaz, zagarantovano deset hiljada.

Sudije i advokati. Oni balave za neku dobru kubansku cigaru.

Nije me briga šta radiš, ali pazi da te ne ulove.

Koliko čujem, još je ilegalno prodavati kubanske cigare u ovoj zemlji.

Zakon ih kupuje. Zato je to toliko lepo.

Mislim, kad si zadnji put čuo, da je sudija sam sebe poslao u zatvor?

Kako hoćeš. Samo nemoj dugo držati kutije ovde.

Kako dođu, tako odu.

Moram da krenem. Teri će me ubiti, ako zakasnim.

Vidimo se u septembru, Ogi. Ok, prijatelju.

Zar si zatvorio?

Ostao si bez Šimelpeningsa?

Mogu li da kupim koju, pre nego što odeš?

Nema problema.

Nije baš da žurim u operu ili tako negde.

Izgleda da je neko zaboravio fotoaparat.

Da, ja sam.

Tvoj je? -Da, moj je.

Imam to malo sranje već dugo.

Nisam znao da fotografišeš.

Možeš to da nazoveš hobijem.

Ne traje ni pet minuta dnevno, ali slikam svaki dan.

Kiša ili Sunce, vetar ili sneg.

Slično kao poštar.

Znači, ipak nisi samo tip, koji daje kusur na pultu.

To ljudi vide,

ali to ne moram da budem ja.

Sve su iste.

To je tačno. Više o četiri hiljade slika istog mesta.

Ugao Treće ulice i Sedme avenije, u osam sati ujutro.

Četiri hiljade dana u nizu, po svakakvom vremenu.

Zato nikada i ne idem na odmor. Moram da budem na svom mestu.

Svako jutro na istom mestu, u isto vreme.

Nikad nisam video nešto slično.

To je moj projekt.

Moje životno delo.

Čudesno.

Nisam siguran da shvatam. Mislim...

Šta ti je dalo ideju da to napraviš... taj projekat?

Ne znam, samo mi je došlo.

To je na kraju, moj ugao.

To je samo jedan mali deo sveta,

ali stvari se i ovde događaju, kao i svugde.

To je snimak mog ugla.

Nekako je neodoljivo.

Nećeš nikada shvatiti, ako ne usporiš prijatelju.

Kako to misliš?

Mislim, da prebrzo listaš. Slike ni ne pogledaš.

Ali sve su iste.

Sve su iste, ali je svaka drugačija od druge.

Imaš svetla i tamna jutra.

Imaš letnu svetlost i jesenju svetlost.

Imaš dane vikendom i vikende.

Imaš ljude u kabanicama i cipelama, imaš ljude u majicama i šorcevima.

Nekad isti ljudi, nekad neki drugi.

I nekada drugačiji, postaju isti, a isti nestanu.

Zemlja se okreće oko Sunca.

Svaki dan svetlost Sunca udara u Zemlju pod drugim uglom.

Da usporim, a?

Da, to bih preporučio. Znaš kako je.

Sutra i sutra i sutra.

Vreme polako prolazi.

Isuse.

Gledaj.

To je Elen.

Da. To je ona.

Ona je na nekoliko slika iz te godine.

Sigurno je na putu do posla.

To je Elen.

Pogledaj je.

Pogledaj moju sreću.

Sranje.

Ko je?

Rašid Kol. Mali sa limunadom, sećaš se?

Da. Dođi gore.

Uđi.

Nisam očekivao da ću te ponovo videti.

Ni ja.

Imao sam dugačak razgovor sa mojim knjigovođom danas, znaš,

da vidim kako će ovaj moj potez uticati na moju poresku sliku,

i rekao je da će biti u redu.