Criminal Record

Hteli bismo da apelujemo na sve

koji su u utorak popodne bili u oblasti parka Rauntri.

Ako mislite da ste nešto videli ili čuli,

bilo šta, molimo da se javite.

Pozovite liniju za pomoć. Potpuno je poverljivo.

Šta je ovo? -Tu je tvoja mama. Htela je da vidi.

Svi zaslužuju da se osećaju bezbedno i sigurno... -Ćao. -Ćao.

To je mogla da bude vaša porodica. -Nije isto na mom TVu.

Moglo je da bude vaše dete. Nema izgovora...

Mislila sam da mrziš policiju. -Volim svoju ćerku. -Dobro je znati.

...u bilo kojoj zajednici. -Hvala, narednice Lenker.

Gledala sam njene školske predstave. -Mama u predstavi? -Pa znaš, u horu.

Koja blamaža. Kakva je bila? Je li bila dobra?

Bila je veoma jasna. I vrlo glasna.

Morali smo da se izmaknemo dalje. -Mama. -Pobogu.

Ajzak je odrastao u tom parku. Znate, voleo ga je.

Svaki dan kad se vraćao iz škole, vukao me je za ruku.

Molim te, mama. Samo pet minuta.

Nano Mo, zašto imaš problem sa policijom? -Nije da imam...

Mnogo vam hvala. -Kako da kažem...

Zbog tvog dede. -Cenimo što ste našli vreme...

Šikanirali su ga svaki dan otkad je odrastao, ako moraš da znaš.

Samo... iz zabave. -Mama. -Šta? Ima pravo da zna.

Ne danas. -Pobogu.

Da te odvezem kući? Hajde.

Znaš, tata nije stalno pričao o tome. -Nije, zar ne?

Samo je podnosio to, nije pravio frku.

To me je tako ljutilo.

Zašto si morala da se pridružiš toj bandi,

nikad neću shvatiti. -Pokušavala sam...

Misliš da možeš da ih promeniš.

Ne možeš to da promeniš.

Mogu da potvrdim da je jedna osoba uhapšena,

i to bih ocenio kao značajan napredak.

Radimo zajedno sa vođama zajednice,

ali to je još uvek operacija u toku.

Hvala. Kao što znate, Ajzak je i dalje u kritičnom stanju.

Dobija odličnu negu...

Džejsone. Imamo izjavu svedoka da si nosio oružje.

Imamo snimak kamere kako odbacuješ to oružje.

Ono što želim da znam je kako je došlo u tvoj posed?

Je li ti ga neko dao?

Da, dobio je pogodak, zar ne?

Džejsone, predlažem da iskoristiš pravo da...

Klinac je roknut slučajno.

Niko nije hteo da se on nađe u nečem takvom.

Samo smo hteli da uplašimo protivnike.

Znači, bio si u svađi sa rivalskom bandom?

I da mogu da se vratim i promenim to...

Znači, priznaješ da si pucao u Ajzaka Vitloua?

Da.

Jesam.

Dobro, okupite se.

Razgovarao sam sa laboratorijom.

Ajzakov metak se slaže sa Džejsonovim oružjem.

Dobro, koji nam je sledeći potez? -Pa... -Ne ti.

Džun.

Jesi li pogledala snimak ispitivanja? -Da. -I?

Mislim da balistika plus priznanje...

Idemo na tužilaštvo, da optuže osumnjičenog.

Dobro.

Veruješ u to? Priznanje?

Da. Ubedio me je.

Da, ali nije morao da prizna. Previše lako se predao.

On ima 17 godina, klinac je. -Da, i koliko puta je uhapšen?

Sedam. -Sedam. Sedam puta. -Ali ne za pokušaj ubistva.

Bio je sasvim smiren. Jedva je čekao da prizna.

Možda je mislio da ako sada sarađuje...

Izjasni se da je kriv. Dobije blažu kaznu.

Da.

Kladila bi se u život na to? -To je objektivno fer pretpostavka.

Objektivno?

Razumem šta kažeš. Priznanje je srebrni metak.

To je zlatni standard.

Porota neće dvaput razmisliti. Dečko je to uradio.

Osamnaest, 20 godina. Tebi je to u redu?

Da. -Da.

Fizički dokaz, oružje.

Bilo je njegovo oružje. Džejson Riv je član bande.

Upucao si klinca u parku, ko bi normalan zadržao jebeno oružje?

On očigledno jeste.

Dobro.

Imao je pištolj. Ali je li pucao iz njega, ili ga je čuvao za druga?

Trči niz ulicu Kenon, beži od hapšenja. Nađe vreme da telefonira,

34 sekunde ka neregistrovanom broju koji više nije u upotrebi.

Moraš se zapitati, 'Koga zove?'

Koga zove?

Znate li šta ja vidim?

Vidim klinca od 17 godina,

koji je pretnjom i ucenom nateran da izvršava naređenja.

Vidimo se sledeće nedelje.

Halo. -Videla sam je. Znam tu ženu.

Zašto mislite da je osoba na letku ista ona koju ste sreli?

Ovde. Rio Grande, na severu.

Je li rekla čime se bavi? -Mislim da je čistačica. -Znate li gde je sada?

Ne. Ali sviđalo joj se da usavršava engleski.

Onda joj je njen momak rekao da odustane. -Momak?

Neki Englez. Uselila se sa njim i posle toga...

Prestala je da dolazi. -Tako.

Znate li kako se zvala, gđo Odinaka?

Karlita? Karla? Karla.

Sigurni ste da je to ista žena? -Pa...

Prošlog leta smo imali ovde roštilj. I...

Evo. To je ona. Pozadi.

Zdravo. Tim za ispitivanje.

Zdravo. Zovem zbog pucnjave u parku Rauntri.

Ono što je bilo na TVu, o čemu su pričali?

Videla sam da je upucao tog sirotog klinca. -Dobro.

Koliko ste napadača videli? -Dvojicu.

Jedan je bio crni momak. On je vozio.

Ali drugi, onaj koji je pucao, je bio beo.

Imali smo poziv na liniji za pomoć.

Džede? -Gospodine? -Tvoj red na zubarskoj stolici. Hajde. -Dobro.

Znamo da nisi ti pucao.

Ali ako mi kažeš ko jeste, mi ćemo te čuvati.

Jeste li gluvi? Rekao sam da sam ja pucao.

Imamo očevidca.

Ti ljudi...

su nemilosrdni. Dođu odnekud, počnu da dele naređenja, napadaju nas.

Žele da budu glavni, i ne žele rivale.

Znači, ovo je zbog teritorije?

Hajde. Čim se sazna da još tražimo strelca,

bilo istina ili ne, oni će se iskaliti na tebi

ili na tvojoj porodici.

Svedok nam je dao delimični opis.

Šta je on? Jermenin?

Albanac?

Turčin?

Turčin.

Živi u kraju? -Raspitujemo se o incidentu

koji se desio u sredu 28-og. -Tražimo čoveka turskog porekla. Hvala.

Zdravo, gospodine. Ovo je u vezi incidenta u parku sa dečakom.

Svaka informacija bi pomogla. -Ćao. Da li... -Šta je bilo?

Zdravo. Ovo je u vezi incidenta u parku.

Tražimo momka. Možda je turskog porekla.

Zašto ste ovde? -Došla sam da pomognem.

Policija uvek dolazi ovamo. -Samo sakupljamo što više informacija.

Stalno nas maltretirate. Zašto? -Stanite. Nije tako.

Ne napadamo vas. Morate da se smirite. -Ovamo, molim vas.

Smirite se. -Hej! -Ako imate neka pitanja, samo nam recite, važi?

Hvala na saradnji.

Dobro si? -Da. -Sigurno? -Da.

Sećaš li se Dena MakKejba iz Eltama? Sastavio je 17 godina službe.

I onda su ga šutnuli zbog nekih, šta ja znam, živih poruka.

Kime, to je totalno nebitno. Imam druga posla.

Ne treba mi da pričam o jebenom Denu iz Vreksama ili gde god je bio.

Znaš šta, brojim dane, drugar.

Svet je poludeo. -Kime, ja čekam telefonski poziv.

A ona sranja na konferenciji za štampu?

Sa tvojom drugaricom, Megan Markl? -Sa kim? -Džun Lenker.

Čuj, razumem. Ona se uklapa u ključ. Neću da radim sam.

Neka to bude njena zaštitnica Klaudija Mejhju

i brigada slomljenih srca. -Čuj, treba mi sva moguća pomoć.

Ali šta ona radi? Šta ona hoće?

Koga je briga šta ona hoće? Slušaj me. To je tako.

Ovo je svet u kome živimo. Navikni se na to, važi?

I prestani da brineš zbog Erola Matisa. To je sređeno.

Davno prošlo. Skini mi se više. Sve do sada sam imao retko dobar dan.

Uvek dolazite kod mene, šta god da se desi ovde,

kao da sam ja neki glas ulice. -Dobro, Hasade.

Koliko puta si hapšen? -Nije u tome stvar.

Samo kažem, pozovite me ako čujete bilo šta.

Molim vas. Mali ima 9 godina. Upucan je u glavu.

Neću to da uzmem. Ne znam ništa o pucnjavi.

A i vi gubite vreme sa ovim. Treba uhapsiti kretene iz Dauning ulice.

Dobro, a da ja uzmem vaš broj?

Za slučaj da mi nekad zatreba glas ulice. -Dobro. -Dobro. Hasad?

Prva koja je napisala ime ispravno. -Molim? -Obično napišu sa dva S.

Ne greše, ali moje ime se ne piše sa dva S.

Turska imena često zbunjuju ljude.

Da. Hvala.

Ćao. -Vode? -Da, hvala. To bi bilo... sjajno.

Čuj, Erolov alibi, tip u berbernici... -Mustafa Demir? -Da.

Da, sve je zavedeno ovde pod 'odmah me ubij'.

Jesi li sigurna da se vratio u Tursku? -Da.

Potvrdila si to? -Da. Isuse.

Pričala sam sa starim gazdom, proverila

poslednju adresu, pretražila internet, sve. Zašto?

Ovo će zvučati ludački, ali samo me isprati. Turska imena zbunjuju ljude.

Kako ih zbunjuju? -Upravo sam guglala ime Mustafa.

Može se napisati na 7 različitih načina.

Dobro? -Šta ako je policajac pogrešno napisao njegovo ime?

Šta ako smo tražili pogrešnog Mustafu?

Evo. Dobiješ ga za 10. Šta kažeš? -Da. Svejedno.

Čuj, mogu da pođem sa tobom. -Ne, mogu sam.

Hej. Znam da je ovo veliki dan za tebe.

Dobar si ti, opasan momak.

Srećan rođendan, mama.

Bila je mlada kad te je dobila.

Sećam se kad je Erol prvi put doveo tvoju mamu.

I ti si došao, tako stidljiv i mršav.

Znala sam da moram da te ugojim mojom hranom.

Da. One paprike su bile baš ljute.

Ali tvoja mama ih je volela.

Da.

Bila bi tako ponosna. Da, bila bi.

Da vidi kako ti sad dobro ide, kako si visok i zgodan.

Ne zahvaljujući meni.

Znam da sam te izneverila. -U redu je.

Pokušali smo, ljubavi. Pokušali smo da te usvojimo, ali... -Nije važno.