Cesta do praveku

PUTOVANJE NA POИETAK VREMENA

Naљ zapisnik. Dnevnik naљeg putovanja.

Moji drugari i ja smo upravo imali najbolju pustolovinu ikada!

Otiљli smo na putovanje otkriжa, nazad u praistoriju.

Kao љto se drugi deиaci igraju kaubojaca i indijanaca.

Bilo nas je иetvorica.

Ovaj љto drћi dnevnik sam ja, Petr.

U sredini je Jirka, najmlaрi u naљem timu.

Iza njega je Jenda.

Tonik se ne vidi, jer nas je on slikao. Vidi se njegova senka.

On je bio naљ fotograf.

Na ulazu u ovu peжinu Jirka je naљao ovo.

Tako je sve zapoиelo.

Ovo nije obiиan stari kamen. To je fosilizovani trilobit.

Jirka nije znao da su trilobiti odavno izumrli.

Hteo je da ga vidi ћivog.

Nije znao da je ovde nekada bilo morsko dno, prepuno trilobita.

Zahvaljujuжi fosilima znamo kako su izgledali.

Kako bi bolje razumeo pokazali smo mu na grafikonu

da nas 500 miliona godina deli od trilobita.

I kad bi ћeleo da ga vidi ћivog,

morao bi da se vrati u proљlost,

spuљtajuжi se ovim divovskim stepenicama:

Preko Ledenog Doba,

Tericijara,

pa Mezozoika i Paleozika,

i na kraju silurskog perioda i trilobita.

Da bi bolje razumeo, odveli smo ga u muzej.

Tamo se nagledao fosila, veжih i neobiиnijih.

Tonik ga je иak i slikao sa mamutom.

Jirka je bio oduљevljen,

ali ujedno i tuћan jer ih nikad neжe videti ћive.

Da je joљ uvek ovakvih mamuta u љumama!

Kosti i prikazi umetnika nisu isto.

Jirka je ћeleo da ih vidi u akciji!

Kada je иitao knjigu Ћila Verna

o ljudima koji idu u srediљte Zemlje i sreжu "antediluvijanska иudoviљta",

pomislio je da bi i mi to isto mogli da uradimo.

I poљto se bezmalo sve iz knjiga Ћila Verna obistinilo,

odluиili smo da odemo.

Ploviжemo uzvodno do peжine, naљe magiиne peжine!

Tu je naљe putovanje zapoиelo...

Led...

Ozbiljno, ima puno leda. -Pusti to, nastavi da veslaљ!

Kreжemo se, zar ne?

Da, ali жe uskoro biti joљ gore.

Koliko leda!

Ovo stvarno liиi na Ledeno doba.

Neжemo nikad proжi te sante leda. Ni ledolomac nam ne bi pomogao.

Moramo da pokuљamo.

Prvo se toplo obucite.

Jirka, navuci ovo.

Pokrij uљi da ti se na zamrznu!

Daj mi lampu.

Polazimo.

Paћljivo. -Pazi se, Jirka.

Ne boj se. Izdrћaжe nas.

Izaрite, vuжi жemo иamac preko leda, kao sanke.

Dobra ideja. -Idemo, momci.

Hajde.

Joљ malo. -Sve u иamac.

Sve жe biti u redu dok se kreжemo.

Neжe biti lako.

Uzmi malo. Sa dћemom su.

Hvala, odliиne su. -Hoжeљ joљ jednu?

Moramo da pripazimo na ovo. To je naљ dnevnik.

Hajde da neљto odmah napiљemo.

I tako napisasmo naљ prvi zapis,

iz naљeg kampa u Ledenom dobu.

To je stvarno bilo Ledeno doba.

Lica i prsti su nam bili promrzli ali nam to nije smetalo.

Bili smo sreжni љto smo dovde doљli.

Jirka je bio posebno sreжan.

Ovo je bilo ispunjenje njegovog sna,

putovanje u nepoznato.

Sutradan smo nastavili plovidbu rekom.

Leda je bilo dosta manje,

i љto smo dalje odmicali, sve je bilo viљe drveжa i grmlja,

baљ kao kod kuжe.

Onda je led potpuno iљиeznuo.

Momci! Pogledajte tamo!

To je mamut! -Ozbiljno? -Pribliћimo se.

Mamut! Pravi mamut, ljudi!

Koliki je!

Poћuri, daj da vidim! -I meni!

Brzo! -Иekaj!

Daj da vidim! -Tiљe, љta vam je!

Ne primeжuje nas.

Zdravo!

Gospodine Mamute, jesmo li stvarno u praistoriji?

Sedi!

Kad smo podigli kamp, priиali smo samo o mamutu, naroиito Jirka.

Bio je mnogi bolji od onog u muzeju.

Bio je ћiv.

Prvi kojeg smo videli u praistoriji.

Krenuli smo u cik zore.

Pomaljali su se gleиeri,

ali se pejzaћ u potpunosti promenio.

Svugde je bilo zelenila i oseжali smo se kao kod kuжe.

Zbog vode od gleиera reka je nabujala,

nismo mogli da veslamo protiv struje.

Jenda, gledaj! Staza!

Tamo! -Eno je tamo!

Momci, љta ste to naљli?

Doрi da vidiљ.

Иekaj, povuжi жu te.

Nemoj da padneљ. Uhvati se.

To je nekakva staza.

Sigurno su mamuti to uradili.

Ali, nema nikakvih otisaka. -Moћda ћivotinje dolaze ovde na napajanje?

Da vidimo kuda vodi.

Љto da ne. Idemo.

Pazi, ne ulazi. Ne znaљ љta je unutra.

Gledajte. To je logorska vatra!

Moћda unutra ћivi иovek.

Praistorijski lovac. -Љta ako je unutra?

Ne bih rekao. Trava je zarasla.

Napravio sam baklju. -U redu, ti idi prvi.

Nema nikog.

Neko je bio ovde i zaloћio vatru. Bio je lovac, gledajte!

To je strava.

I teљko kao tuи.

Љta je to? -Љta ti misliљ, Petr?

Mora da su rogovi nekog ogromnog jelena.

Љteta љto ga nisam video. Sigurno je bio nestvaran.

I jak, nosio je sto kila na glavi.

Љta je ono tamo?

Neжe ni da mrdne.

Љta je sa ovim? -Da vidim.

To je koska! Sigurno mamutova kljova.

Da, ali samo treжina. Muжnite glavom.

Poneжemo je s nama. -Ko жe je nositi?

Joљ jedno otkriжe, Petr.

To je sekira peжinskog иoveka.

Ovim napada mamute? Mora da je straљan borac.

Brutalni div.

Drago mi je љto sada nije kod kuжe.

Љta ako se vrati?

Ne znam, ali mislim da sam video prolaz tamo.

Bolje da proverimo. Za svaki sluиaj.

Oprezno, Jenda.

Petr!

Crteћi ћivotinja!

Bizon.

Naљe najveжe otkriжe u ovoj peжini

bili su crteћi ћivotinja.

Lovac je urezao svoje misli i oseжanja u stenu.

Lovio je jelene i bizone,

ali je umeo i da ih znalaиki nacrta.

Svi smo videli mamuta uz reku,

ali niko od nas ne bi mogao tako da ga nacrta.

Peжinski иovek nije viљe samo bio kasapin u naљim oиima.

Nismo ga se viљe bojali.

Bio je ljudsko biжe, kao mi.

Petr, jesi li siguran da ne moћemo niљta uzeti?

Ne. Kako misliљ da to nosimo?

Tonik je u pravu. -Љteta.

Tonik je veж izaљao. Idemo za njim.

Moramo da nastavimo dalje.

Tonik, kuda si poљao?

Bez brige, eto me ubrzo! -Poћuri! Mi idemo prema reci!

Samo жu napraviti nekoliko slika.

Tonik!

Uzalud smo ga dozivali.

Tonik je sledio trag peжinskog иoveka.

Zacrtao je da ga naрe i slika.

To bi bila prva slika ikada praistorijskog иoveka!

Zamiљljao je kakvu bi pomamu to izazvalo,

te je zalazio sve dublje u nepoznatu љumu.

Vidiљ li ga? -Ne.

Nastavi da gledaљ! -Nigde ga ne vidim.

Siрi, idemo da ga traћimo.

Neљto mu se sigurno desilo.

Tamo! Vidite li to?

Tamo!

Petr, znaљ li љta su oni?

Runasti nosorozi, mislim.

Sto posto! Runasti nosorozi!

Borba je gotova.

Jirka, idemo. Moramo da naрemo Tonika.

Gubimo vreme.

Ljudi, pliva prema nama!

Jirka, љta je bilo?

Tiљe! Tamo, na grebenu! Dolazi ovamo!

Ko dolazi?

Peжinski иovek, sa kopljem. Tamo, iza grmlja!

Tonik! -To si ti!

Ljudi, nemate predstavu љta sam doћiveo!

Svuda smo te traћili!

Sklonite se, momci.

Stoji tako sa kopljem. Tonik, lovac.

Kakva жe ovo slika biti! -Pomeri se, slikam.

Gledaj ovamo. Osmeh!

Gotovo!

Tonik se konaиno osuљio pokraj vatre.

Ja sam sve to predano uneo u dnevnik.

Pitali smo se љta je sledeжe.

Veжi deo naљeg putovanja u proљlost je pred nama.

Milioni i milioni godina pre mamuta

bio je Tercijar, naљa sledeжe stanica.