Shawn Mendes: In Wonder

Prvo se popneš na pozornicu, a onda navali ego.

Kaže: „Nemoj zeznuti.“

„Ti si faca. Svi kažu da si faca, nemoj sad zeznuti.“

A onda dođeš do mikrofona i prvi ton falšaš, obavezno.

I nakon 30 sekundi, pomisliš…

„Običan sam dečko koji voli glazbu.“

I cijelo ti se tijelo opusti.

Grč popusti, pogledam oko sebe i…

„Ma idemo.“

„Zaboravi ego.“

„Sad se prepusti.“

ORIGINALNI NETFLIXOV DOKUMENTARNI FILM

Od svoje desete godine

bio sam opsjednut time da u svemu moram biti dobar.

Da ono što radim određuje koliko vrijedim.

A to te može gurnuti u ponor.

Na kraju ove turneje glas mi je puknuo.

Zato govorim s pomoću telefona.

Sinoć sam se podsjetio.

Nisam nepobjediv.

TRI MJESECA PRIJE

72. KONCERT NA TURNEJI

Pjevajte!

Glasnije!

Vrištite!

Koliko god da ubrzam, vi samo i dalje plješćite.

Idemo! Da čujem taj pljesak!

Brže!

Brže!

Brže!

-Odličan si bio. -Hvala.

-Bilo je fenomenalno. -Pa da.

-Ostavila sam ti jaknu ako ti zatreba. -Zaleti se pa što bude.

-Hvala lijepa. -U auto.

Moramo stići do ulaza.

Nisam još gotov.

Kad izađeš, skreni lijevo pa produži.

-Hvala, Ray. -Volim te, Shawne!

Volim te!

Ne vidim monitor za tu kameru.

Daj prati snimku.

Ceze, Jocelyn dolazi.

Rekao sam da dođe u 11.50.

Dobro.

To što si počeo raditi u svojoj sobi, objavljivao si snimke na Vineu…

Je li teško sačuvati tu neokaljanost s početka?

Hajde, Shawne! Dođi sad u kuću!

Ustani!

Kao mali vidiš nekog i kažeš: „Ja o tome sanjam.“

Onda ti drugi kažu da je to glupost, a ti se složiš: „Pa da, stvarno.“

Kad sam krenuo u školu…

Gđi Parker, ona je predavala pjevanje, rekao sam: „Želim biti pjevač.“

„Želim biti umjetnik.“

Ona mi je odmah povjerovala.

Roditelji, prijatelji.

Nitko me nije pogledao i rekao: „Ti si lud.“ Svi su me podržavali.

Sve bolje i bolje zvuči.

Zato što više vježba.

-Volimo te, Shawne Mendese! -Veselim se!

Veće je nego što sam mislio.

I ja isto.

-Čuješ? -Ne, ništa.

Zaštitar. Možda voli da ga snimaju, došao je pozdraviti.

Ne snimaj ga.

Neće ovo nitko objaviti.

Mama?

SHAWNOVA MAJKA

Što sad kažeš?

Stvarno svašta!

I na WC mora sa zaštitarima.

Bože!

Bože!

Volim te!

Jesi li vidjela ti to? Volim te.

Majko mila!

Imaš tremu?

Sad imam, dosad je nisam imao.

Možemo li otraga?

Ti moraš biti sa mnom.

Pozdravite Shawna Mendesa!

Ima li nekoga tko nije iz Ontarija?

Odakle ste vi?

-Iz Michigana. -Michigana!

Pa to je…

Ludilo.

Mislim da sam „Say Something“ A Great Big Worlda čuo prvi put

i pomislio: „Odlična pjesma!“ pa sam je proguglao.

A potraga mi je među prvim rezultatima izbacila Shawnovu obradu.

Ostao sam bez teksta. „Pa ovo je nevjerojatno.“

Preko FaceTimea razgovarali smo sa Shawnom i njegovom majkom.

Shawn nas je odmah zasuo pitanjima.

Kako funkcionira diskografska industrija, što će mu menadžer.

Iskreno sam mu rekao:

„Ne znam sve, ali bit ću tu

i posvetit ću se tebi pa ćemo se zajedno snalaziti.“

Znao sam mu reći:

„Moram naći bend jer ću sam zvučati loše.“

On nije htio ni čuti. „Samo ti i gitara na pozornici.“

Moje samopouzdanje proisteklo je

iz tih prvih nastupa samo s gitarom.

Iz male sobe u Pickeringu

za nekoliko godina dogurao sam do svirke pred nekoliko tisuća ljudi.

Super izgleda.

Ovako se snima dokumentarac.

Evo ga.

Ne dam ovo Scottu.

Još nije stigao.

Kad sam ga upoznao, imao je neke super sunčane naočale.

Rekao je: „Ako ti singl dođe na broj jedan, tvoje su.“

Naša prva zajednička pjesma, broj jedan.

Treba mijenjati melodiju.

Da, ovo je baš…

A ovo?

Kužiš je?

U sobi imam nešto

gdje piše koji je ovo koncert i gdje.

Ovo je osmi, u Kopenhagenu.

Nismo još ni blizu stotom.

Ali pisalo je Köln, ne Kopenhagen.

Pisalo je Köln.

Ali možda i Kopenhagen.

Želim da se svaku večer sjetimo da je ovo nešto posebno.

Znam da ću vas iživcirati,

ali zbilja je posebno, čarobno je ovo što radimo.

A oni koji dođu, vide to prvi put.

Uvijek.

-Bio to prvi ili 99. koncert. -Točno.

Oni ga vide prvi put, zato je posebno. Dakle, hvala, idemo sad.

Svi skačite!

Za mnoge svoje idole mislio sam: „Pa kako to možeš postići? “

„Oni su se kao legende rodili.“

Ali nije tako.

Pitaju me što bih radio da nisam ovo doživio.

Zbuni me to pitanje.

Meni je suđeno da ovo radim.

Jučer je bio susret s publikom.

Jedna djevojka je pitala: „Kako da pišem pjesme kao ti?“

Ja sam to isto rekao tati.

Hoću pisati pjesme. Pitao me: „Ti to možeš?“

Ne znam. On će: „Idi napisati pjesmu.“

Svirao sam gitaru u sobi sedam sati.

Ruke su mi krvarile, napredovao sam.

Vježbao sam, ali ne moraju svi to shvatiti kao olimpijski sport.

To sam joj i rekao: „Prestani o tome razmišljati.“

„Ti si skladateljica, idi sad pisati pjesme.“

Idemo!

New York!

Koja još pjesma ima stihove:

„Moje oči ne mogu vjerovati da postoje takve kao ti?“

Pa kad trube krenu…

Super mi je to s trubama.

Neki pompozan štih.

Htio bih tako nešto na sljedećem albumu.

Nešto kao…

Taj ugođaj, sveopća predoziranost ljubavlju.

PRVA SNIMANJA WONDERA

Možda da probaš nešto kao „Brojim od sto da zaspim brže?“

Može.

Bilo mi je nekako…

Sviđa mi se jeka.

Da.

„Dovoljno je da.“

Aha!

E to.

Puno je bolje bez.

Sad? Bolje je.

Opet.

George, idemo od „sklopim oči.“

Super je to.

Unajmila je stan u West Villageu, ondje živimo.

A ujutro se probudimo: „Daj me nemoj!“

Kad ustanemo, svatko sjedne u svoj terenac, a idemo na isto mjesto.

-Aha. -Fora!

Ja kažem da krećem u 8.30, ona kaže, ja isto. Dobro!

Kao da živiš normalno,

ali da nemaš veze s normalnim.

Obukao sam se,

pa odjurio po kavu.

A onda ste vi došli. I eto, idemo raditi.

DODJELA MTV-OVIH NAGRADA 2019.

-Kako si? -Dobro, ti?

Pa ovamo.

Kad iskoračim, što ću s rukom?

Kad se prebaciš na ovu stranu, onda ovom rukom…

-Okreni glavu. -Odlično.

Shvatila sam.

Pa na drugu stranu.

Tu čvrsto stani.

Dobro si? Baš mi je ugodno.

-Pa baš. -Da.

Volim te.

-Znaš to? -Znam.

Hvala vam. Svi na mjesta, počinje proba.

Možemo početi kad vi kažete.

Camila je bila u Fifth Harmonyju i oboje smo bili predgrupa.

Na mojoj prvoj turneji.

Nastupala je poslije mene.

Ja sam bio prvi.

S najkraćim nastupom, a onda one.

Prije pet godina.