Belgravia

Ko je onaj momak koji trguje pamukom? -Misliš g. Poup?

Ko je taj Poup? Odakle je on? I zašto otac ulaže u njegov posao?

Umete da navedete ljude da posegnu u džep. Da bar ja to umem.

Kažete da će vam ledi Brokenharst opet doći. Mogu da dođem sa njom?

Znate je dobro? -Verena sam za njenog nećaka.

Džon Belasis će biti sledeći... -Erl od Brokenharsta, da.

Izgleda da imam mali problem.

Hiljadu funti? -Dva dana! -Neću da ti dam.

Znaš li koga sam danas video u kući tvog strica?

Čarlsa Poupa. -Trenčardov štićenik? -Kako da saznamo više o njemu?

Trebaju mi neke informacije o Trenčardima.

I verujem da biste pod datim okolnostima,

bili spremni da pomognete.

Zašto ne oteraju ove ljude? -A gde bi ih oterali?

Moram reći, ako on ima novac, svakako ga ne troši na sebe. -Ima on novca.

I Poljak je? -Mislim da jeste.

Ne znam zašto bi se inače zvao Emil Tomaševski.

Dobro, to je ovde.

Dug će biti vraćen, g. Tomaševski, uveravam vas. -Nema rizika. -Nema?

Vi nemate svog novca. Naslednik ste svog starijeg brata,

ali će verovatno vaš sin naslediti. Naravno da postoji rizik.

Ja ću vam platiti, ako bude trebalo. -Kad vaš stric umre.

A kada će to biti? -Izgleda da znate mnogo o nama.

Znao sam da dolazite da pozajmite novac

i posao mi je da budem temeljan. -Zajam će biti vraćen. -Ali kada?

Uz kamatu koju naplaćujem, dok dođete do sredstava,

suma će dostići iznos nacionalnog duga. Ne. Nosite se.

Zaboravljate sa kim razgovarate. -Razgovarim...

sa slomljenim bankrotiranim matorcem,

koji je zavistan od navike koju ne može da priušti.

Ispravite me ako grešim.

Šta ćeš sada? -Možda će mi kapetan Blek pozajmiti.

Zašto bi? -Jer je snob, hvala bogu. Ali svakako će

hteti da mu se vrati. -To se podrazumeva. I šta onda?

Zavisi od toga šta ti u međuvremenu otkriješ.

Misliš, o strini Karolini i g. Poupu? -Tako je.

Imate li vremena, gđice Elis?

Dobio sam poruku od g. Belasisa.

Želi da se nađete u ulici Metoks u 11 sati. -Večeras?

Otkud znam hoće li ona do tada otići u krevet?

Ako ne bude, otići ću ja. -I uzećete napojnicu?

To sigurno neće biti neophodno, g. Tartone. -Nadajmo se, gđice Elis.

Zašto mora da radi sa oboje? Zar ne bi bilo bolje samo sa jednim?

Ja mu trebam da pretražim gazdine papire, a vi izveštavate

šta gazdarica kaže. -Ne znam šta da mu kažem!

Recite mu bilo šta. Dok bude informacija, biće i napojnica.

Ako ništa više ne kažete, novčanik će se zatvoriti.

Gđa Trenčard...

Dođite i sedite. Sećate li se ledi Marije Grej? -Bili ste na zabavi,

ali mislim da se nismo upoznale.

Kako mogu da pomognem?

Bila sam u prolazu i htela da porazgovaramo o nečemu.

Ali može da sačeka. -Ja idem i ostavljam vas.

Nema potrebe. Stvarno, nema veze.

Ledi Marija je pre neki dan na trgu naletela na mog mladog

štićenika Čarlsa Poupa. Mora da je išao iz ove kuće.

Jeste li ga upoznali?

Čarlsa Poupa? Da, mislim da jesam.

Na kraju smo zajedno šetali po parku.

Mama to ne odobrava, ali kada je je čula za to, bilo je prekasno.

On je predložio da bih mogla da vidim njegovu kancelariju.

To je bilo veoma napadno. -U stvari...

Možda je to bio moj predlog. Ali on me nije odvratio.

Hajde onda da idemo zajedno. -Stvarno?

Ali bolje bi bilo da to bude iznenadni impuls,

nego da dugo planiramo. -Ako budem morala da objašnjavam mami...

Mogu li i ja sa vama?

Naravno. Ako želite.

A sada... šta kažete na čaj?

Prijatan dan, gospođo? -Da, hvala.

Znate, ni malo nisu omekšale.

Nisam sigurna da su pravljene za duge šetnje.

Trg Belgrejv je odmah iza ugla.

To me podsetilo. Za par dana idem u Bišopsgejt.

Stvarno, gospođo? Zašto biste želeli da idete tamo?

Posećujemo štićenika ledi Brokenharst.

Ako tražite materijal, treba da odete u skladišta u Spitalfildsu.

Platićete upola manje nego u ulici Bond.

Tako je. Mogla bih da uzmem crni bombazin.

Uvek treba imati nosivu crninu u garderobi. Moja je veoma iznošena.

I gde ćete se voziti? -Kako bih ja znala, mama?

Ledi Brokenharst me je zamolila da joj pravim društvo

za vožnju u četvrtak. Ako hoćeš mogu da odbijem. Ali biće malo čudno.

Ne. Idi na vožnju. Treba da budeš druželjubiva. -Dobro.

Hoće li Džon sa vama? -Ne znam. Ne verujem.

Jesi li videla Džona u poslednje vreme? -Nisam.

Da ga pozovemo ovde na večeru?

Ako želiš, slobodno.

Veima si uzdržana.

Jesam li?

Ponekad mi se čini kao da sam progutala peć.

Jesi li dobro, draga? -Da, majko, naravno.

Deluješ odsutno. -Dakle...

je li ledi Brokenharst smetao tvoj nenajavljeni dolazak?

Išli ste kod ledi Brokenharst? Je li tamo bio njen nećak? -Ne.

Ali bila je njegova verenica.

Verenica? -Ledi Marija Grej. Sviđa mi se. -Bila je na večeri.

Meni nije izgledala vredna pažnje.

Jeste li pričali sa groficom? -Pričale smo. -Dobro.

Kasnije ćemo o tome.

Vrlo darežljivo, zaista. -Biće još toga ako uradite šta kažem.

Biće mi drago, gospodine. -Znači, nije ga pomenula po imenu? -Ne.

Samo da je štićenik Njenog gospodstva. -Ostaje pitanje,

kakva je veza između g. Poupa i grofice? To moramo da saznamo.

A kad to uspemo...

mislim da će platiti bogatstvo da sačuva tajnu. -Bogatstvo? -Bogatstvo.

A vi ćete mi pomoći da ga dobijem, gđice Elis.

Zajedno ga možemo dobiti...

uz samo malo hrabrosti.

Da? -Zovem se gđica Elis. Ja sam služavka gđe Džemsa Trenčarda.

Koga? -Gđe Trenčard. Bila je na večeri pre

neko veče i plaši se da je ovde ostavila lepezu.

Bolje razgovarajte sa g. Dženkinsom.

Gđice Elis?

Čujem da tražite nešto.

Lepezu moje gazdarice, gospodine, misli da je ostala ovde.

Mogu li da vidim sluškinju njenog gospodstva?

Bojim se da niko nije našao nikakvu lepezu.

Jeste li sigurni? -Sasvim siguran.

Takođe je zamolila da razgovaram sa sluškinjom o kosi njenog gospodstva.

O kosi? -Želi da postignem sličan efekat. -Vrlo dobro.

Džejn, dovedi gđicu Doson. -Da, g. Dženkinse.

Gđa Trenčard misli da ste to divno uradili. Umetničko delo.

Kako ste izveli one fine kovrdžice ispred ušiju? -To je pomalo tajna.

Našla sam par malih viklera u Parizu kada sam bila tamo.

Od tada ih koristim. -Šta će još smisliti?

Kakva divna soba. -Sviđaju li vam se slike?

Uglavnom ih je naslikalo njeno gospodstvo. Ovo je Limington Park.

U porodici je od 1600. -Ne izgleda toliko staro.

Dva puta je ponovo građen. Imanje ima više od 10.000 akri.

Baš divno što radite za tako otmenu porodicu. Zavidim vam.

Ne mogu se požaliti. Imala sam dobar život. -Ko je to?

Siroti Belasis, sin Njenog gospodstva.

Poginuo je na Voterlou. Bio joj je jedino dete.

Čudno, sećam se lorda Belasisa. Kada smo bili u Briselu, pre bitke.

Jeste li ga poznavali? Kako to?

Mojoj gazdarici se mnogo dopala zabava ovde.

Upoznala je mnogo finih ljudi. -Ne dolazi svako u ovu kuću.

Mnogo joj se dopao jedan mladić. Je li se zvao g. Poup? -O, da!

Veliki miljenik njenog gospodstva. Skorašnji miljenik, doduše.

Ali sad često dolazi. -Mora da je šarmantan.

Vrlo zgodan čovek, čula sam.

Ne znam kakve to veze ima. A sad...

mislim da je vreme da odete, gđice Elis.

Veoma sam zauzeta. Sigurno ste i vi.

Naravno. Bili ste veoma darežljivi, gđice Doson.

Hvala vam. -Nema na čemu. Hajde, sada. Odvešću vas dole.

Gđica Doson nije onakva kakva smo mislili, pa nije bila od koristi.

Mislite, bila je odana svom poslodavcu. -Izgleda, gospodine.

Onda mi recite više o toj poseti Bišopsgejtu sutra.

Gazdarica je rekla da idu u posetu štićeniku

Njenog gospodstva, ali to mora da je g. Poup.

Onda ću ga zaskočiti u njegovoj jazbini.

Znate li adresu, gospodine? -Znam kako da je nađem.

Niko neće posumnjati na vas. -To je ljubazno, gospodine. -Nije baš.

Ako vas otpuste, više mi ne biste bili od koristi.

Trebalo bi da se vozim sa kočijašem. Vas dve ste mnogo doterane.

Jeste li našli svoju lepezu? -Kakvu lepezu?

Onu lepu Daveleroj koju ste imali na večeri. Primetila sam kako je lepa.

Baš je šteta što ste je izgubili. -Ali nisam je izgubila.

Vaša služavka je juče došla da je traži.

Tako mi je rekla moja služavka. -Stvarno? Elis?

Baš čudno.

Je li ona dugo sa vama? -Da, godinama. -Onda je dobro poznajete.

Da li? Ponekad se pitam.

Džeksone...

Ovo je veoma lepo od tebe, Džone. -Tražio sam strinu.

Trebalo je da znam da nisi tražio mene. Bojim se da si je propustio.

Ona je u poseti mladiću koji je počeo da joj se dopada.

G. Poup? Momak sa zabave? -Baš taj. Ima kancelariju u Bišopsgejtu.

Baš čudno. Idem sada u Bišopsgejt. Znaš li možda broj?

Mislim da je rekla 521. Vodi gđu Trenčard, ženu onog graditelja.

Ali zašto, ne bih ti mogao reći.

Zašto vas je u početku zainteresovao g. Poup?

Ne sećam se tačno. Ali volimo da ohrabrujemo mlade talente.

A pošto nemamo žive dece, volimo da pomažemo tuđoj deci.

On planira put u Indiju. Znate li nešto o Indiji?

Ne mnogo. -Kako bih ja volela da odem tamo. Sve te boje, taj haos.

Jeste li mnogo putovali? -Skoro nimalo.

Bila sam u Irskoj. Imamo tamo imanje. Ali to nije inostranstvo?

Volela bih da posetim Firencu. -I ja bih.

Da vidim Mikelanđelovog Davida i da se divim galeriji Ufici.

Vi sigurno volite umetnost, ledi Brokenharst.

Mama kaže da divno slikate. -Zaista? -Je li tako čudno?

Ovo je divno iznenađenje! -Ledi Brokenharst je rekla da će svratiti

a ja sam pomislila da se pozovem da pođem i ja. -Drago mi je da jeste.

Krenule smo do trgovaca svilom, Nikolson & Kompanija.

Nismo mogle odoleti šansi da usput posetimo vaše radno mesto.

Šta da vam ponudim? Čaj? Vino?

Gđa Trenčard je supruga vešeg dobročinitelja.

Pre neko veče smo razgovarali u vašoj kući. Izvolite u moju kancelariju.

G. Trenčard mi je promenio život.

Naravno, isto dugujem i vama, ledi Brokenharst.

Prebacili ste most preko bujice koja me je delila od moje budućnosti.

Kakva rečitost. Da vas ne znam bolje

pomislila bih da hoćete da nam prodate četke.

Je li to nova mapa Indije? -Jeste. Najnovija.

Tako ogromna zemlja. Bengal, Pandžab, Kašmir...

To mora da je divlje i romantično mesto.

Ima mnogo različitih religija i jezika.