Waterworld

Будућност:

Ледене поларне капе су се истопиле,

прекривајући Земљу водом.

Они који су преживели прилагодили су се...

новом свету.

Лоша срећа, Енглезу.

Али Трговци робљем производе епокси доброг квалитет ових дана.

Коштаће те шаку земље-- или можда те звецкалице на ветар.

- Шта радиш овде? - Само чекам.

Макни руку с једра.

Макни је!

Видео сам раније твој брод. Тебе нисам видео.

Добио сам га легално.

Пређашњи власник је био мртав за кормилом кад сам га нашао.

Имаш још један сат пре него што га поново заменим.

Само побољшавам своја средства.

- Па, дугујем ти онда. - Не, хвала.

Имам сву робу која ми треба. Управо долазим с атола.

Осам дана источно, ако те занима.

- Сретну се две луталице, нешто треба да се размени. - Знам правила.

Али ово ти дајем бесплатно.

Ништа није бесплатно у Воденом свету.

Ха-ха. Да.

Пушачи.

Таман довољно ветра да се извучем.

Заборави торбу.

Није вредно тога. Нећеш успети са спуштеним једрима.

Хеј!

Што да кажем?

- Џо, он иде по то. - Шта дођавола?

Нисам то никад пре видео.

Идемо! Крени! Вози! Вози!

Брже! Брже! Ууу!

Хајде! Узеће то! Узеће!

- Покупио је! - Узео! Узео!

О, не!

Улазак! Право напоље од капије.

Који језик? Енглески.

Застава је спуштена, луталицо. Имамо довољно трговаца.

Земља.

Отвори капију!

Кости за бобице.

Вене за лозу.

Ове тетиве за дрвеће. Ова крв за слану воду.

Престара је била.

Ова жена нас напушта, искоришћена и посвећена...

у присуству Њега који нас води.

Шта је то?

Знаш ме?

Знам шта си.

Добро. Онда знаш ако тражиш невољу док си овде,

наћи ћеш више него што можеш да савладаш.

Имаш два сата.

Треба ми само један.

Он долази овамо.

- Ја. - Свако ће добити по један...

ако све буде овде кад се вратим.

Чиста земља.

3,2 кг.

Како си успео да нађеш толико тога?

Други атол 30 хоризоната западно одавде.

Где су то узели?

- Нису рекли. - Слушали смо о том месту--

да су сви побијени.

- Зато нису рекли. - Пушачи?

Можда Пушачи, Можда Трговци робљем.

Па шта је решено? Тргујемо или не?

Конвертоваћемо то као, е, чисту воду.

Износи... 62 чита.

Тражим двоструко више.

- Само хоћу један гутљај воде! - Не, не док ми не кажеш.

Она има тетоважу на леђима. Видео сам је.

Кажу ако читаш ознаке на детету,

одвешће те скроз до Суве земље.

- Копно је мит. - Неки још верују.

Кажу да су чак и Пушачи бацили око на њу.

Па онда, боље да то задржимо за себе.

- Треба помоћ? - Да.

- Где је продавница? - Нашао си је.

Немаш много.

Ти си човек са земљом?

Живели.

- Још по једну. - Нека буде две.

Овако богат човек ће почастити сабрата луталицу, сигуран сам.

Једну.

Имаш занимљиве ципеле

- Хоћеш да се мењаш? - Не.

Штета.

Енола. Хеј, шта то радиш?

- Не, не смеш то. - Треба ми друго парче. Хоћу још да цртам.

Донећу ти. Само остани позади.

Са толиким читовима, можеш да наручиш купање.

- Јеси ли се икада купао у слаткој води? - Зашто ми то говориш?

Само пријатељски.

- Јели то парадајз? - Да.

Имаш оштро око.

Видео сам га на слици. Колико?

Пола твојих читова.

- Узећу и њих. - Узети што?

- Купио си све. - Узећу полице.

Па, шта си видео напољу за тих 15 месеци?

- Као на пример? - Крај све ове воде.

Питаш погрешну особу.

- Она коју су сахранили данас? - А-ха?

Она је нашла једини крај који постоји.

Имам предлог за тебе, Морнару.

- Не остајем. - Не тражим ти то. Треба нам само твоје семе.

Можемо да потражимо међу својима за оплођење,

али превише тих ствари постаје... непожељно.

Кад она буде трудна, иди својим путем...

са свим својим стварима које ти требају.

Немате ништа. Умирете.

Ниједан човек не може толико да буде напољу, а да одбије жену.

- Он нешто крије. - Можда је Пушачки шпијун.

Кад старешине кажу, онда можеш да одеш,

не пре.

Шкрге.

- Мутација! - Он је мутант!

Моја рука!

Баци мреже!

С којим правом...

Плаћаш ме да одржавам ред.

Ово није то.

- Убио је једног од наших. - Бранио се.

- Треба га уништити! - Убиј га. Хајде да га убијемо. - То може да буде,

али не овде и не овако.

Шта је то?

Проклетство.

Везано је. Не могу да скинем.

Отвори капију.

Је ли то мапа?

- Рекла би ми да знаш, зар не, Енола? - А-ха.

- Шта то црташ? - Не знам.

Хелен, погледај. Погледај последњу визију разметног детета.

- Колико брзо можемо да одемо? - Немам још идеју куда да идемо.

Нисам разјаснио тетоважу на њеним леђима.

Ја сам глуп. Одговор је управо овде.

То је превазилази мене.

Можда он зна.

Ох, да, видим. Са опнама су

Један, два, три, четири, пет, шест, седам, осам, девет, десет цифара. То је дивно.

Оне ми, такође, кажу, да имаш шкрге.

Изотропске шкрге. Да ли само постоје или су већ функционалне?

Зовем се Грегор. Дошао сам ти само у малу по-- по--

Ох, мој Боже.

Извини. Не смејем ти се.

Узбуђен сам. Твоје шкрге. Функционишу.

Icthyus sapiens. Можеш да дишеш у води.

Колико дубоко можеш да идеш? Види, ја сам овде само...

зато што желим да научим више о теби.

Не волиш људе баш много, зар не?

Не могу да те осуђујем. Али реци ми:

- Јесу ли сви твоје врсте тако зле нарави као ти?

- Немам Ја "врсту" - О, смрдљиве му рибе.

Био бих изненађен да нема других, а ако нема,

биће једног дана.

Свеједно, дошао сам овде јер морам нешто да питам.

Где-- где ти налазиш своју земљу?

Јели са Суве земље?

Знаш ли шта је ово?

Преци-- Учинили су нешто страшно, зар не?

Да изазову сву ову воду. Сто-- стотинама година раније.

Ако ти кажем, хоћеш ли да откључаш катанац?

Немам кључ.

- Овде доле је кука за вез. - Шта?

- Добра као било који кључ. - Кука за вез?

Не желим никог да повредим. Само ћу да одем.

- Одмах се враћам. - Грегоре!

Каквог посла имаш овде?

- Продужи! - Ја нисам храбар човек.

Ако знаш било шта о Сувој земљи, молим те реци ми. Молим те!

Не дозволи да то умре с тобом.

Не, не, не, не. Стој!

Грегор! Продужи!

После значајног разматрања приложених доказа,

наша је одлука да овај мутант...

заиста, представља опасност.

Зато се у интересу јавне безбедности,

он осуђује да буде рециклован...

на уобичајен начин.

Приступите.

Жао ми је.

Кости за бобице.

Вене за лозу.

Његове тетиве за дрвеће. Његова крв за слану воду.

Био је сувише чудан да би живео.

Овај мутант нас сад напушта,

рециклован и погребен,

у присуству Њега који нас води.

Пушачи! Тачно из правца сунца!

На своја места!

О, Боже мој! Ох, Боже мој!

- Убиј! - Тамо!

Безбедни смо иза ових зидова.

Зар не?

Пустите ме напоље!

Пустите ме напоље! Борићу се!

Дај ми кључ града сад.

Идемо! Идемо! Идемо!

Обори то! Обори то! Обори то!