Faraway

Što se tiče sreće…

DALEKO

Ne, čekaj.

Idem ispočetka.

Još samo pet minuta! Moram rano na posao.

Kako to?

Na posao?

Što „kako to”?

Kako to misliš?

Nova osoba dolazi naučiti posao

da mogu ići na sprovod.

Zey, moram na posao. Zaista.

Tvoja majka i ja već smo se oprostili.

Čak i da idem s vama, vama treba dulje.

Ne treba. Potpuno smo spremni za polazak.

Tata, prošao si pokraj praonice.

Da, i?

Donosim je tebi. Da je i operem?

-Fuj! Ne. -Fia!

Razmazila si to dijete.

A ti samo gunđaš!

Moramo se požuriti ili ćemo zakasniti.

Ilyase!

Bozcaada.

Na dan kad smo se prvi put sreli.

Najljepša turska ljubavna priča!

Tu izgleda tako sretno.

Zar inače nije bila sretna?

Molim te!

Dopuštaš da mi se tako obraća?

U toj odjeći.

Poput klauna.

Zar u tome ide na bakin sprovod?

Je li danas idealan dan da se pretvaraš da ubijaš njezina djeda?

Ma daj, i on nju katkad izluđuje!

-Da. -Vidiš?

Vidimo se poslije.

Hajde, vas dvoje! Odmah se vraćam.

Ne, ozbiljno, možeš ti to. Ne brini se.

Hej, ne! Problemi i pogreške događaju se.

Da!

Ne možeš ni zamisliti što sam ja sve posluživao!

Da?

Da. Bez brige, odmah dolazim.

Nova kuharica. Nervozna je.

Trebala je moralnu potporu.

Dugo nisam čula da se tako smiješ.

Trebaš nešto?

Da.

Svećenik je rekao da ćemo na grobu imati malo vremena.

Znaš mene. Ne mogu stati pred sve te ljude i tek tako govoriti.

Možeš li ti to pročitati?

Naravno.

-Hoću. -Evo… Piše…

„Većina vas…

pamti Katarinu Bilić kao Dorukovu suprugu.

On, njezin voljeni muž…”

Ne brini se. Ja ću to.

Dobro?

Dakle…

Vidimo se poslije.

-Gđo Altin! -O, g. Eddelbüttel.

Htio bih razgovarati s vama u četiri oka.

Čuvao sam neke dokumente. Za vas.

Od vaše majke.

Zeynep, gdje si ih stavila?

Na hrvatskome je.

Ne znam hrvatski.

GLOBALNA PRETRAGA

Zeynep!

Pripremila si mi pogrešne hlače.

Što ti je to?

Tvoja majka je kupila kuću u Hrvatskoj?

Ondje se rodila. To je bio njezin novac.

S g. Eddelbüttelom?

Tvoja je majka kupila kuću s tim Casanovom odozgo!

Ne! Mama je sama kupila kuću. Vidi.

Bankovna potvrda. Takoreći bespla…

Samo je zamolila g. Eddelbüttela, kao pravnika,

da mi čuva dokumente dok ona ne…

E-ddel-bü-ttel…

Mladi ljubavnik!

Mladi? Ima 80 g. i vozi se na stolici za invalide.

Fia! Još nisi spremna.

-Jesam. -Ne. Tata ima pravo. Ne možeš ići takva.

Crnina! Što god želiš, ali mora biti crno.

Prvo: „Mama je željela katolički sprovod.”

A sad ovo!

Tvoja majka je meni neznanka!

Ne govori to, tata!

Tvoja mi je majka neznanka. I točka.

Od te mi pjesme uši krvare.

-Ne možemo li ga poslati u dom? -Fia, budi pristojna.

To mi je bio prvi koncert.

Nemojmo razgovarati.

-Zašto si uvijek… -Ne moramo li ići?

-Moja sućut. -Sigurno vam nedostaje.

Ko? Lažljivica kojom sam se oženio?

Tata.

Anđeo.

Žena puna tajni. Dvostruka agentica.

Tata, prestani. Plašiš ljude.

Moja sućut.

-Hvala. -Jesi li dobila tatu?

-Ne javlja se. -Jesi li pokušala…

Na fiksni? Zar sam glupa?

Da se nije nešto dogodilo?

Moja sućut.

Amen.

Zeynep,

mislim da ste htjeli reći nekoliko riječi.

Da.

Htjela sam nešto reći u spomen na mamu.

Ali Ilyas,

moj muž…

Govor mi je kod muža!

Ide po tatu?

Zašto samo stojiš tu u drogeraškoj odjeći?

Učini nešto!

Mama?

Ludilo!

-Jesi li vidjela… -Ne, zbilja je…

Naravno da sam vidio!

-Ajme. -Zey!

Što ćeš ti ovdje?

Sranje!

Sat mi je stao.

Zey, pričekaj. Hej!

Zey, mogu ti objasniti.

Taj smijeh.

Zaista, Ilyase!

Neka klinka s kojom se pet minuta osjećaš kao tinejdžer važnija ti je

od toga da budeš uz mene na sprovodu moje majke?

Ne govori to, Zey. I ja sam volio Katu.

Naravno da sam htio biti ondje. Ali bilo je… Sat i ja…

Ne krivite Ilyasa, molim vas.

Molim vas.

To s vašom majkom… Jako mi je žao.

Zacijelo ste jako tužni.

Ja sam Nora. Nova sam i…

Bila sam preopterećena i…

Sigurno bi vodio računa o vremenu da ja nisam bila ovdje.

Obično ne plačem.

Ali prvi sam put bila sama u ovolikoj kuhinji i…

Sad sam ja kriva što nije bio na sprovodu vaše majke.

Zbilja mi je žao!

Oprostite.

Vidiš?

Shvaćaš li koliko je bilo stresno?

Zbilja? Hoćeš čuti kakav je meni bio dan?

Zey, ne natječemo se.

Ako se slažeš, ući ću i vidjeti želi li nova kuharica nastaviti raditi.

A o ostalome možemo poslije ili kod kuće.

Da.

Ili možda ne.

MOJA LOKACIJA HRVATSKA, LUČ

-Ruta odabrana. -Tako.

Stoj tu!

Znak! Čitaj znak!

Besplatan parking ondje!

Stanite!

Stanite! Čekajte!

Hvala!

Za 300 metara skrenite lijevo.

Nastavite ravno.

Stigli ste na odrediš…

Što?

Ne!

Ne diraj me, vrištat ću!

Ozbiljno, vrištat ću!

Ko si ti?

Kako si ušao?

Josip Čega. Kroz ista vrata kroz koja ulazim već 45 godina.

Nemoj reći da smo proveli noć u istom krevetu!

Dobro.

Došla si biciklom?

Što?

Ne!

Trebaš nešto za to.

Za bolesno lice.

Ova kuća pripada Katarini Bilić.

Kako da znam što je u tome?

-Nikako. -Dobro sam.

Ko je tebi Katarina Bilić?

Ona je…

Bila je…

Ja sam njezina kći.

Moja sućut.

Josip.

Drago mi je. Zeynep.

Zeynep Altin.

Da. Drago mi je, Zeynep.

Dakle…

Došla si živjeti ovdje, Zeynep?

Zapravo, mislila sam…

Samo malo!

Ja trebam odgovore.

Zašto si spavao u kući?

Jer sam se u njoj rodio.

-Žarka. -Ali…