Phobia (फोबिया)

2.. 5..7.. 10 minuta.. On je nastavio da zuri.

Ignorisala sam ga na početku, ali onda sam otišla do stola..

...i rekla, imaš li neki problem?

Veoma mi je žao.

Ličila si na nekoga koga ja poznajem, odgovorio je on.

Htela sam da odem.

...ali on je bio 70-godišnji čovek.

Napaljeni ujak!

U svakom slučaju, onda sam ga pitala na koga mu ličim.

Da li iko zna njegov odgovor?

Na njegovu majku?

Njegova ćerka.

Njegova nastavnica biologije iz 8. razreda.

Ne pokušavaj da uklopiš svoju fantaziju ovde.

Bila je tako seksi, gđa. Matevs. Obećavam, O moj Bože!

Rekao je da mu ličim na njegovog psa.

Šta? Ozbiljna sam!

Ozbiljna sam. Njegov pas se zvao Princeza.

To je užasno ime.

Zaboravi ime, slušaj priču.

Rekla sam mu, zezaš me ujko. Mogu li ići kući sad'?

On je rekao, saslušaj me.

Princeza je poginula u saobraćajnoj nesreći 1985.

Oslobodila se i istrčala pred automobil.

Auto je prešao preko nje, i bila je mrtva.

Bila je mrtva. Njeno grlo je bilo zgnječeno.

To se desilo 17-og Juna, 1985.

Šališ se. - Ne.

To je datum mog rođenja.

Ne.. - Aha!

To je i postalo čudno, jer imam mladež na vratu.

Lažeš!

Imam mladež na vratu!

Vidi!

Veoma smešno.

Šan.. Žao mi je.

Šan,Šan..!

Popij do kraja, biće ti bolje.

Šta se desilo?

Polovina kritičara nisu ni stigli, trebala si ih sačekati.

Ne znam zašto ali iznenada sam se osetila čudno.

Videla sam nešto što nije bilo tamo, ali izgledalo je toliko stvarno.

Ne razumem šta želiš da kažeš, Mehak.

Ne znam.

Dobro si sad, zar ne? - Da.

Zato što svi stvarno vole tvoj rad.

Misliš? - Da.

Stani, zaustavi.

Dođi sad.

Zašto?

Imamo da pijemo, da slušamo muziku.

Znaš ti..

Samo zato što se desilo jednom nakon što se opiješ..

...ne znači da će se desiti svaki put.

Znaš šta, Ne znam ništa o tvom prošlom životu..

Ali u ovom životu si definitivno.. princeza.

Baj-baj.

Ćao! - Laku noć.

Laku noć.

Zdravo, gospođice?

O Moj Bože!

Gđo, da li ste dobro? - Gđo, da li ste dobro?

Donesite vode! - Šta se desilo?

Ona krvari! - Donesite vode.

Šta se desilo? - Da li ste pronašli ličnu kartu?

Mehak, otvori usta. Pokaži jezik.

Drži moju ruku. U bolnici si, Ja sam doktor. Opusti se.

Pokaži jezik. Smiri se. U bolnici si. Otvori oči.

Otvori oči.

'Ajde, Mehak. Doktor dugo čeka napolju.

Ja sam imala šest a ti oko dve godine.

Da li se sećaš terase na Đamuinoj kući?

Vrtila sam te u krug..

...kad si mi ti iznenada izletela iz ruku.

Pala si na prizemlje.

Da li se sećaš pesme koju ti je tata pevao da te smiri?

Opusti se, Mehak. Ne možeš izaći napolje..

...zato sam donela spoljni svet k tebi.

O Moj Bože!

Ovo je virtuelna terapija!

Za ljude poput tebe. Hajde, hodaj napred.

Veoma dobro, Mehak.

Da li voliš kupovinu?

Anuša mi je rekla da si uvek išla u kupovinu namirnica.

'Ajde, Mehak. Nastavi.

To je dobro, Mehak. Dakle šta misliš da kupiš danas?

Kupi mi čokoladu, tetka.

Da, uzmi čokoladu za Džeja.

Možeš ti to, Mehak. - I jedne kekse.

Čokoladu sa keksom, hajde Mehak.

Gde je čokolada?

Ima puno ljudi ovde.

Molim te, molim te.. - Ne, ne.

Molim te ne diraj to. Mehak. Ne diraj.

Nastavi.

Skoro si tamo, Mehak. Opusti se.

Pronađi čokoladu.

Možeš ti to, Mehak.

Budi hrabra. Veoma dobro.

Udarila me je. - Ko te je udario?

Opusti se..Opusti se.. - Udarila me je! Udarila me je!

Opusti se. Mehak! Mehak!

Mama! - Udarila me je!

Smiri se. - Mama!

Opusti se. Opusti se. - Ne dodiruj me!

Mehak!

Šta se desilo tetki'? - Ništa.

Idi, donesi svoju bojanku.

Žao mi je, Anuša. Mehak pati od Agorafobije.

Ona ima veliki strah od spoljašnjeg sveta.

To nije ništa teško, samo je bolesna.

Ako se ne bude lečila, Mehak će biti potpuno nestabilna!

Ona je ubeđena da ako izađe iz kuće..

Desiće joj se isto kao što joj se desilo i one noći.

Ali taj vozač taksija je u zatvoru.

Mehak to zna veoma dobro.

Sad ne može ništa da joj uradi.

Šta se desilo te noći? Nije baš da je bila silovana!

Razumem, Anuša. Ukoliko želiš, možeš je staviti u kliniku.

Ima dobra klinika u Bikuli.. - Samo sekund, doktorka.

Nema potrebe da je stavljamo u tu ustanovu. I molim vas, ona nije luda.

Izvoli.

Hvala.

Ne želim da razgovaram, samo mi treba malo vremena.

Da li znaš koliko je prošlo kad si zadnji put izašla iz kuće?

Dve nedelje. - Dve?

Četiri. - Da, četiri nedelje.

Ne četiri nedelje, nego četiri meseca.

To je istina.

Koještarije!

Mehak, osim tebe ja imam i druge dužnosti u ovoj kući.

Da li si videla Džoja danas?

Toliko se uplašio od tebe da ne spava noću uopšte.

Zašto onda ne pozoveš terapeuta?

Šta sam ja uradila? Uvek sam ja kriva!

On je 5-godišnje dete, zar ne zaslužuje da oseti neku normalnost?

Da li mene kriviš zbog toga?

Ako on želi normalnost, odvedi ga njegovom ocu. - Mehak.

Njeno dete se s*ebalo, da li je to moja krivica'?

Mehak, nema potrebe da ga mešaš.

I ja pričam samo o Džoju, ostanimo kod toga.

Šta se desilo prošle nedelje? Reci mu. - Gubiš se ozbiljno.

Džoj se vratio iz škole i lupao je na vrata.

Ali nije mogao da uđe u kuću. Zašto?

Želim da znam to. - Koliko puta je to već rekla!

Tačno! - Rekla je tri puta!

Reći ću ponovo i ponovo, dete je stajalo na ulici četiri sata.

Zašto nije mogao da uđe u kuću?

Jer ti nisi mogla da mu otvoriš vrata i pustiš ga unutra.

Da. - Da, pa?

Rekla sam da mi je žao. - Šta da se nešto desilo detetu?

Žao mi je. - Šta da radim?

Šta da radim? Da dam otkaz?

Da možda kupujem normalno u tom virtuelnom marketu za tebe?

Šta želiš?

Šta želiš? - Šta želiš?

Ti želiš da me pošalješ u ustanovu!

Ne želimo da te pošaljemo u ustanovu.. - Začepi!

Čula sam te.

Šta si čula? - Mehak.

Osećam vrtoglavicu.

OK.. Smiri se, sedi dole.

Sedi dole.

Vidi, Mehak.

Ne možeš me izbaciti iz moje vlastite kuće.

Ova kuća pripada i meni zar ne. - Naravno, Mehak.

Uvek će ostati tvoja kuća.

Samo ti govorim da..

Mehak?

Anuša, budi jaka. Moramo da uradimo ovo.

Ne znam da li radimo pravu stvar.

Ann, ja preuzimam odgovornost.

Veruj mi, biće joj dobro na novom mestu.

Džija?

Džija?

Džija?

O!

Zdravo, gđo. - Idi!

Ko si ti? - Nisam uradio ništa.

Mehak.. molim te smiri se.

Opusti se.

Ja sam. - Gde smo?

Ja..ne mogu da se pomerim.

Zašto si se uplašila?

Ko si ti? Kako si ušao?

Vrata su bila otvorena.

Ja sam Manu. Manu Malhotra, Vaš susedni komšija.

Ja sam u 602.

Oprostite ako sam vas uplašio.

Mislio sam da se Džija vratila. - Džija?

Džija je moj prijatelj.

Manu, zapravo tek smo se uselili. Dopusti nam da se uselimo. - Naravno.

Ako nešto trebaš. - Naravno.

Molim te ne oklevaj, imam zvonce na vratima. - Hvala ti.

Mogu li ti napraviti čaj? - Ne.

Vode..

Ja ću joj dati, hvala. - Želim vodu.

Šta misliš o kafi.. - Ne, hvala, Manu.

On se smeje. - Nisam organizovao žurku dobrodošlice.

Gde je kuća?