Pilgrims (Piligrimai)

HODOČASNICI

Zdravo! -Zdravo!

Još uvek živiš s roditeljima? -Ne, samo...

Trenutno. Dok renoviramo.

"Mi"? Ko "mi"?

Daj mi to. -Ko renovira?

Imaš devojku? Zašto mi nisi rekao?

Ne može ona da te odveze? Ne vozi?

Vozi. Znaš kako radi?

Ne.

Automatik je. Naviknućeš se. -Čekaj, Polos.

Roditelji su ti kod kuće? Mogu da ih pozdravim?

Mama spava. -A tata?

Tata više ne živi tu.

Indre?

Dobro veče.

Budna je.

Da. -Možda nije ni spavala?

Mama, već sam ih prošetao. -U redu.

Dobro veče.

Kako si? Kad si se vratila?

Pre nekoliko meseci.

Još uvek imamo neke tvoje stvari. -Mama, već sam ih prošetao.

Pokupiću ih kad se vratim. Hvala.

Koliko ostaješ? -Samo preko leta.

Mama, moramo da pođemo.

Drago mi je da ste u kontaktu.

Imaš jaknu?

Piše da će večeras kiša.

Imam.

Šta si mislila?

Ne znam. Mislila sam da izađem.

A ti?

Ne sećam se.

Skreni desno tu negde.

Tamo.

Kome pišeš?

S kim si kod mame?

Zdravo. -Zdravo.

Dobar dan. -Dugo ste čekali?

Ne, upravo smo stigli.

Ključevi.

Izvolite.

Dajte.

Oprostite.

Hej, bucko. Možeš tu da sačekaš?

Odmah se vraćam.

Sedi.

Samo ćete ga tako ostaviti? -Šta?

Bebu. -Naravno.

Ne bojite se?

Ko bi ga uzeo?

Polos, pada kiša!

Sleteo je u ovo vreme.

To je bio zadnji avion.

Putnici su ušli u autobus tamo dole.

Matas je prošao parking,

hodao je ovim trotoarem

i prošao je ovuda u potrazi za prodavnicom.

Otišao je onuda da kupi cigarete.

Kiša je, hajde.

Odmakni se.

Hajde.

Tačno tu.

Tu je bio Vitenisov auto.

Bio je okrenut tamo, a prtljažnik je bio ovde.

Zdravo.

Zdravo. Za tren ću počistiti, sedite.

Ne, ne. Možemo da razgovaramo s Levom?

S kim? -Levom. Konobarisala je ovde.

Kad je to bilo? -Pre najmanje četiri godine.

Pre koliko godina? -Četiri.

Ne poznajem je. Vratite se sutra i pitajte vlasnika.

Hvala.

Matas se popeo ovim stepenicama.

I otišao u bar.

Leva mu je prodala kutiju cigareta.

I onda se vratio i...

Ovde.

Vitenis je sedeo ovde.

On i Matas su se posvađali.

Matas se popeo stepenicama i otišao onim putem.

Vitenis ga je pratio. Matas ga nije čuo ni video.

Zatim ga je udario u glavu i strpao u prtljažnik.

Sve se desilo ovde.

Iza ove ograde.

Stavljao ga je u prtljažnik dok su svi ovde sedeli, jeli i pili.

I niko nije ništa video ni čuo!

Polos...

Uzmi.

Tačno tu.

Jesi ti glup?

Ovuda je prošao.

Daj mi to.

I onda je otpuzao tamo.

Polos, papuča.

Hvala.

To je bilo to.

Došao je do ograde, ali nije mogao preko.

Ruke su mu bile izranavljene, a nokti popucali.

Pokušao je da pređe preko ograde, ali noga mu je bila slomljena.

Ovde su pronašli komadiće njegove kože.

I niko ga nije video?

Ne.

Ozbiljno?

Neko se posle javio.

Primetili su nešto u vožnji, ali mislili su da je pas.

Ležao je ovde dva sata.

Vintenis je video prazan mobilni, pronašao ga je ovde i odvukao nazad.

Možeš li da veruješ? -Šta?

Ova ograda ima 91 cm.

I niko ga nije primetio?

Šta radiš ovde?

Ništa. Zašto?

Gde ti je devojka?

Sam sam.

Treba ti prevoz?

Ne treba, hvala.

Indre!

Želiš malo da sedneš? -Ne, idem u krevet.

Ostavio sam auto na mostu. Dovukao sam ga ovamo.

Bilo je mračno i spotakao sam se. Skoro sam i sam pao u vodu.

Udario sam ga nogom u rebra. Jauknuo je i borio se za vazduh.

Ponovo sam ga udario.

Onda sam ga odvukao ispod mosta.

Udario sam glavom o betonsku ivicu.

Zatim sam ga stavio u sedeći položaj.

Ovako sam ga uzeo za vrat.

Udario sam ga po potiljku i onda sam ga ošamario.

Rekao sam:

"Otvori usta, popušićeš mi."

To je blizu brane. Idemo tamo.

Često to gledaš?

Ne.

Naspavaj se, Polos.

Polos?

Jesi dobro?

Dobro jutro.

Došli smo radi kuće. Videli smo oglas na Internetu.

Moj unuk je prodaje.

Sigurno smo s njim razgovarali.

Zove se Jurgis?

Valjda smo poranili. Nije rekao da dolazimo?

Da, sigurno smo došli u pogrešno vreme.

Ali došli smo skroz iz Vilnijusa.

Možemo da pogledamo kad smo već tu?

Naravno.

Mnogo hvala.

Ovo je bila radionica mog supruga.

Bio je stolar.

Napravo je sve ove prozore kao u crkvi.

Od čvrstog drveta su, hrast. Sve je ručno rađeno.

Nažalost, nije mogao da ih završi.

Ovo je dnevna soba.

Moj suprug i ja je trebalo da živimo na ovom spratu.

Gore je trebalo da bude moja pokojna kćerka

i njen suprug i deca.

Oprezno, nema ograde.

Tavan je trebalo da bude dečja soba.

Kako imam dva unuka, hteli smo ovako da postavimo krevete.

Gde vam unuci sad žive? -Jurgis je nedaleko odavde.

A drugi?

Gde je drugi?

Ovo su naša...

Dva staklenika.

U njima smo uzgajali ruže dok mi je muž bio živ.

Sad su zapušteni, ali...

Možete da ih popravite, ako želite. -Možemo da pogledamo podrum?

Koji podrum? -Onaj. S prozorom.

Ali nema tamo ništa. Ne držimo ništa u njemu.

Ipak bismo voleli da ga vidimo ako kupujemo kuću.

Bojim se da bi mogao da bude poplavljen.

Hvala.

Ne idem unutra. Teško mi je da izađem zbog leđa.

Snaći ćemo se.

Imaju bazen.

Ovde je.

Tvoja kuća? -Rekli su da će je kupiti.

Došli su iz Vilnijusa.

Zašto si ih pustila tamo unutra?

Hteli su da sve pogledaju.

Podrume, staklenike...

Zašto su otišli u podrum?

Ti prvi.

Ne znam, da pogledaju.

Hej.

Bako, ovo je njegov brat. Ne sećaš se?

Zaboravila sam.

Pamćenje ti je užas. -Ne brini se, odlazimo.

Doviđenja. Oprostite.

A tvoje sećanje?

Zafrkavaš stare ljude. -Daj ćuti.

Trebalo bi da se stidite što ste tu došli da me nasamarite.

Možete li uopšte da zamislite šta smo prošli?

A moj unuk... Ti si životinja!

Vratiću se večeras i oboje ću vas ubiti.

Isuse Hriste. -Jebeni debili.

On je kreten.

Jesi video?

Dobar dan. -Zdravo.